Lider Demosa Miodrag Lekić, kazao je da očekuje ozbiljan dijalog sa manjinskim partijama i poručio da je protivnik maksimalističkih pretenzija bilo koje etničke grupe, manjinske ili većinske.
„Pokrenute su inicijative i očekujem ozbiljan dijalog sa partijama manjina. Svako treba da preuzme odovornost u ovom teškom trenutku po zemlju“, naveo je Lekić u izjavi dostavljenoj agenciji MINA.
Kako je dodao, status manjina je i dalje kompleksan i nedovoljno definisan.
„Naime, potrebno je preispitati i ozbiljnije definisiti ustavna rješenja i izborne zakone u dijelu statusa manjina kako bi se onemogućili apsurdne pojave“.
Prema riječima Lekića, nije pravedno da Albanci iz albanskih nacionalnih partija imaju samo jednog poslanika.
„Zalažući se za jedinstveni i funkcionani politički sistem Crne Gore, a respektujući specifična prava manjina, protivnik sam maksimalističkih pretenzija bilo koje etničke grupe, manjinske ili većinske svejedno“, rekao je on.
Lekić je naveo da, ako je možda ranije rješenje po kojem su Albanci iz nacionalnih stranaka imali četiri poslanika bilo neadekvatno, sadašnja situacija sa jednim poslanikom predstavlja suprotnu neprihvatljivu situaciju.
„Imajući u vidu broj Albanaca u Crnij Gori i druge kulturno istorijske specifičnosti albanskog naroda, smatram da, zbog poštovanja principa prava manjina kao i politike državne integracije koja ne bi bila asimilacija, treba preispitati izborni zakon i izmjenama ispraviti očigledne slabosti sadašnjeg rješenja“, kazao je on.
Lekić je, kad su u pitanju navodi iz Demokratske partije socijalista da je kvalifikaciju o „državnom udaru“ prvi iznio on, rekao da je „to, pred opravdanim zahtjevom domaće javnosti i međunarodnih adresa da se do kraja razjasne događaji 16. oktobra, očajnički potez Mila Đukanovića i njegove medijske posluge“.
On je pitao šta je nego državni udar kada se sa zvaničnih mjesta saopštava da je „plan ove organizacije bio da se uz upotrebu oružja napadnu okupljene građane ispred Skupštine Crne Gore i službenike Uprave policije, a potom zauzmu prostorije Skupštine, s namjerom da proglase izbornu pobjedu određenih političkih partija“ i da se „sumnja da je plan kriminalne organizacije bio lišavanje slobode premijera Crne Gore“.
„Studente svih društvenih nauka bi na ispitu oborili ako ovaj sadržaj ne bi nazvali državnim udarom. Jasno je da se ovdje sada radi o krajnje nespretnom i sumnjivom pokušaju da se se sada dedramatizuje situacija koju su državne institucije maksimalnio dramatizovale 16. oktobra onemogućavajući uslove za slobodne izbore“, ocijenio je Lekić.
On smatra da raspleti u nastaloj situaciji moraju biti pravnog, političkog, pa i međunarodnog karaktera.
„Za pravne odgovore se čekaju precizna objašnjenja tužilaštva. Ako se od Uprave policije čiji je šef van civilne kontrole i pod upravom određenih centara moći ne očekuje nikakvo objašnjenje, od tužilaštva koje je u međuvremnu steklo određenu institucionalnu autonomnost se očekuju hitna pojašnjenja“, kazao je Lekić.
On je rekao da je potrebno pojasniti da li su morali da daju saopštenja na izborni dan, suprotno izbornim pravilima.
„Neuznemiravanje građana i poštovanje izborne ćutnje ne bi moralo sputavati njihovu efikasnu akciju protiv ubačene „kriminalne grupe“ kako su je nazvali. Neophodno je da rasvijetle sve pozadine ovog dramatičnog događaja koji se dogodio na izborni dan“, poručio je Lekić.
On smatra da treba da objasne zašto još nije pokrenuta inicijativa protiv osoba koje ovih dana daju i objavljuju transkripta u momentu vođenja istrage.
„Vjerujem da će tužilaštvo dati odogvore na sva ova pitanja imajući u vidu ozbiljnost situacije i opravdano visokog interesovanja javnosti“, naveo je Lekić
Bonus video:
