Prijem Crne Gore jasno ukazuje da je politika otvorenih vrata dovela do identitetske krize u NATO-u.
To je, ističe stručnjak za spoljnu i odbrambenu politiku pri Cato institutu Ema Ešford, najbolje pokazalo pismo više od 30 bivših visokih zvaničnika SAD koji od vlasti traže da što prije ratifikuju protokol o prijemu Crne Gore.
Pismo su, između ostaloga, potpisali bivši ministar odbrane Čak Hejgel, dva bivša vrhovna komandanta NATO-a za Evropu Filip Bridlav i Džejms Stavridis i bivša ambasadorka u Podgorici Sju Kej Braun.
Ešfordova ističe da fokusiranjem na reforme i “snažnu posvećenost evroatlantskim integracijama” Crne Gore kao razlog za članstvo, potpisnice iznose argument da će svakoj zemlji koja ispuni osnovne uslove za članstvo - vojne i demokratske reforma, kao i odustvo teritorijalnih sporova - biti dopušteno da postane član.
“Argumenti potpisnica stvaraju problematična pitanja o svrsi, misiji i pristupu daljem širenju NATO. Da li je NATO mehanizam za širenje demokratije, nagrada za društva koja teže boljim odnosima sa Zapadom ili je njena primarna funckija i dalje odbrana?” pita se Ešfordova. Tvrdi da bi članice mogle sebi više naštetiti ukoliko prihvataju nove članove iz prkosa prema Rusiji. A argument potpisnica da je članstvo Crne Gore neophodno kako bi se održala stabilnost na Balkanu smatra faličnim. “U više od 10 godina od kako je NATO okončao mirovnu misiju na Balkanu, nijedna zemlje u regionu se nije vratila sukobima”, ističe ona u autorskom tekstu..
Bonus video:
