Više od 60 odsto građana smatra da je u Crnoj Gori potrebno zakonski regulisati selekciju za izbore kandidata za poslaničke funkcije i partijskog rukovodstva, pokazalo je istraživanje Centra za monitorinog i istraživanje (CeMI).
Istraživanje „Generalno ispitivanje stavova birača u Crnoj Gori“ sprovedeno je u martu i aprilu i predstavlja troetapni stratifikovani reprezantativni uzorak od 1.001. ispitanika
Predsjednik Upravnog odbora CeMI-ja, Zlatko Vujović kazao da je izborni sistem u Crnoj Gori maksimalno favorizuje političke partije koje kontrolišu proces selekcije kandidata i donošenja odluka.
On je ocijenio da je veoma mali uticaj birača na konkretan izbor pojedinaca za poslanike u parlamentu.
Vujović je, govoreći o odnosu građana prema pitanjima unutarpartijskog donošenja odluka u okviru ovog istraživanja, saopštio da birači, na pitanje da li smatraju da je potrebno zakonski urediti selekciju za izbor kandidata za poslaničke funkcije, većinom ocjenjuju da treba.
On je dodao da su građani istog mišljenja i kada se radi o njihovom odnosu prema neposrednom izboru partijskog rukovodstva i donošenju odluka unutar partija.
„Od 61 do 64,7 odsto građana smatra da ove procedure treba regulisati zakonom“, rekao je Vujović na konferenciji za novinare.
On je objasnio da građani smatraju da su to veoma značajna pitanja, jer je ogromna moć koncentrisana u političkim partijama, tako da je potrebno zakonom urediti procedure da se neposredno biraju partijska rukovodstva.
Vujović je naveo da šest partija u Crnoj Gori (Demokratska partija socijalista (DPS), Socijaldemokratska partija, Bošnjačka partija, Pokret za promjene, Nova srpska demokratija i Demos) ne ispunjavaju uslove punog kapaciteta demokratičnosti stranaka.
„U Crnoj Gori, sa aspekta unutarpartijske demokratije, nema demokratskih partija. Građani žele veći stepen demokratije u samim političkim partijama“, poručio je Vujović.
On je, govoreći o stavovima kandidata za poslaničke funkcije na izborima 2012. godine, naveo da se 79 njih izjasnilo da želi uvođenje preferencijalnog glasanja.
„Poslanici, ili oni koji su se makar borili da to budu, žele preferencijalno glasanje. Očigledno žele manju moć partijskih rukovodstava u odabiru“, naveo je Vujović.
Saradnica na projektu, Dubravka Popović rekla je da više od polovine građana nije zadovoljno stanjem demokratije u Crnoj Gori, dodajući da je 28 odsto veoma nezadovoljno stanjem u toj oblasti.
Popović je dodala da su birači opozicije u najvećoj mjeri nezadovoljni stanjem demokratije u državi, dok su birači DPS-a u najvećoj mjeri zadovoljni.
Popović je navela da su građani, na pitanje ko je najodgovorniji za trenutno stanje, u 28 odsto slučajeva odgovorili da su odgovorni svi koji su na vlasti.
„Trinaest odsto građana smatra da je premijer odgovoran za ovakvo stanje. DPS je pronađen kao odgovoran u 11 odsto slučajeva. Predstavnici Demosa u najvećem bvroju slučajeva smatraju da je vladajuća stranka odgovorna za stanje u zemlji“, saopštila je Popović.
Prema njenim riječima, 82 odsto građana smatra da oni treba da budu u mogućnosti da iniciraju obavezujući referendum čiji bi odluke političari morali da poštuju.
„57 odsto građana smatra da će demokratija u Crnoj Gori uskoro izgubiti povjerenje građana među kojima su dominantni predstavnici opozicije“, dodala je Popović.
Ona je, govoreći o povjerenju građana u institucije, kazala da najviše vjeruju crkvi, 71 odsto, potom policiji, Evropskoj uniji i predsjedniku države u 57 odsto slučajeva, zatim tužilaštvu, Skupštini i premijeru.
„Građani medijima vjeruju u 43, Agenciji za borbu protiv korupcije 36 i političkim partijama, najmanje od svih institucija sistema, 33 odsto“, dodala je Popović.
Prema njenim riječima, 70 odsto građana smatra da poslanici u Skupštini više brinu o interesima svojih političkih partija, nego o interesima građana, odnosno njihovih birača.
Popović je saopštila da 82 odsto građana smatra da samo partija koja ima jakog lidera može da formira stabilnu Vladu.
„Osamdesettri odsto građana smatra da partije treba samostalno da učestvuju na izborima kako bi se tačno znalo koliko ih građana podržava. Osamdeset odsto građana smatra da su predizborne koalicije način da partije, koje ne bi dobile dovoljno glasova ukoliko bi samostalno nastupile na izborima, dobiju dovoljno podrške da bi obezbijedfile poslanike u Skupštini“, pojasnila je ona.
Popović je navela da je istraživanje pokazalo da je građani veoma malo znaju o osnovnim pojmovima izbornog sistema.
Prema njenim riječima, istraživanje je pokazalo da građani u najvećem broju slučajeva smatraju da je DPS najkompeteniji za rješavanje problema u zemlji, dok je, među opozicionim strankama, Demos identifikovan kao partija koja je najkompetentnija za borbu protiv kriminala i korupcije.
Popović je, govoreći o informisanju građana, saopštila da se oni najviše, u 88 odsto slučajeva o političkim zbivanjima informišu putem radija i televizije.
Ona je navela da 71 odsto građana smatra da se previše novca izdvaja iz državnog budžeta za predizborne kampanje.
Direktorica Odeljenja za istraživanje javnih politika, Ana Selić rekla je da je, od 55 izjašnjenih građana, na pitanje u kojeg političara imaju najviše povjerenja, 20 odsto saopštilo da najviše vjeruju Milu Đukanoviću, Miodragu Lekiću i Filipu Vujanoviću šest odsto, Dritanu Abazoviću četiri odsto, Aleksi Bečiću tri odsto, Ranku Krivokapiću, Srđanu Miliću i Andriji Mandiću dva odsto.
Selić je rekla da je istraživanje pokazalo da jedan odsto građana najviše vjeruje Žarku Rakčeviću i ostali odgovori osam odsto građana.
„22 odsto građana reklo da nema povjerenja ni u jednog od navedenih političara“, dodala je Selić.
Bonus video:
