U Crnoj Gori se stvara atmosfera da izborni sistem treba promijeniti i omogućiti biračima da zaokruže konkretnog kandidata na izbornoj listi, ocijenio je direktor Upravnog odbora Centra za monitoring i istraživanja (CEMI) Zlatko Vujović.
On je to kazao prilikom predstavljanja rezultata istraživanja “Komparativno ispitivanje kandidata za poslanike” u kom je ispitivan uticaj personalnog glasanja na unuratarpartijsku demokratiju.
Istraživanje je obuhvaltillo 136 kandidata za poslanike od ukupnog broja od 836.
Vujović je kazao da je 79 odsto ispitanika odgovorilo ga treba uvesti u izborni sistem preferencijalno glasanje.
Prema njegovim riječima, to znači da su poslanici ojačali samopouzdanje, a da su bili pod uticajem onog što smatraju da je željeni odgovor.
“I u jednom i u drugom slučaju odgovor ukazuje da se stvara i među građanima i poslanicima atmosfera da treba promijeniti izborni sistem i omogućiti biračima da mogu zaokružiti konkretnog kandidata na izbornoj listi”, ocijenio je Vujović.
On je kazao da svi nalazi istraživanja govore o tome da su crnogorske političke partije veoma centralizovane i da je minimilozovan uticaj birača, ali i članova političkih partija.
“Primjećujen je trend da i kandidati žele veći legitimitet i da vjeruju da mogu u više personalizovanoj kampanji da izbore poslaničko mjesto”, kazao je Vujović.
On je naveo da, ukoliko bi se uveli mehanizmi da članovi partija utiču na kandadate, a da sa druge strane birači odlučuju ko će se kandidovati za poslanika to bi značajno unaprijedilo demokratiju i dinamiku odnosa u partiji.
“A građani bi došli do poslanika izabranih u kompetitivnijoj proceduri, a poslanici bi bili motovisani da mandat odrade kvalitetnije nego u slučaju koji imamo sada”, rekao je Vujović.
On je naveo podatak da je oko izbornog sistema značajan i odgovor na pitanje prema kojem 53 odsto ispitanika smatra da Crna Gora treba da bude jedna izborna jedinica, dok se značajno manji broj kanditata izjasnio da treba da postoji više izbornih jednica.
Prema njegovim riječima, odgovor na pitanje personalizacije izbornog sistema je iznenađujući.
On je naveo da je čak 54 odsto poslanika kazalo da bi u Crnoj Gori trebalo uvesti kombinaciju većinskog i preporcionalnog izbornog sistema, za proporcionalni izborni sistem opredijelilo se 21 odsto ispitanih, a većinski 11 odsto.
Koordinator programa Dubravka Popović, kazala je da se učešće kandidata u istraživanju razlikuje i da su procenti reprezentativni u odnosu na broj kanditata partija na izbornim listama.
Ona je precizirala da učešće u israživanju bilo: Pozitivna 20 odsto, Socijalistička narodna partija 18 odsto, Demokratska partija socijalista 15 odsto, Hrvatska građanska inicijativa 9 odsto, Nova srpska demokratija 9 odsto, Bošnjačka partija 7 odsto, Pokret za promjene 7 odsto, Socijaldemokratska partija 4 odsto, Demokratska unija albanaca 2 odsto kandidata.
Popović je navela podatak da 37 odsto kandidata je bilo sigurno da neće dobiti manadata, dok je 40 odsto sigurno da postoji velika vjerovatnoća da će ga dobiti.
Na pitanje koji su najznačajni politički problemi, ona je kazala da su u 40 odsto slučajeva kadidati naveli korupciju i ekonomiju kao naveći problem, 30 odsto ispitanika nezaposlenost, nepostojanje prave države 25 odsto, kriminal 28 odsto kandidata.
“Pogled kandidata na različite probleme pokazalo je da treba preduzeti veće mjere na zaštitu životne sredine, a to smatra 94 odsto ispitanika, 88 misli da prioritet Vlade treba da bude osiguranje stabilne mreže socijlne sigurnosti, 77 odsto da žene treba same da odlučuju o pitanju abortusa, 75 odsto smatra da Vlada treba da preduzme mjere kako bi smanjila razlike u nivoima dohotka”, pojasnila je Popović.
Ona je kazala da identifikacija na ljestvici desno, lijevo, centar pokazuje da 27 odsto ispitanika svoje političko opredjeljenje vidi u centru, 13 odsto u krajnoj ljevici, a tri odsto u krajnjoj desnici.
“Trećina ispitanih se nalazi između ljevice i centra, a petina između centra i desnice”, precizirala je Popović.
Članstvo Crne Gore u Evropsku uniju (EU) 80 odsto ispitanih smatra dobrom stvari, 16 odsto je neodlučno, dok je EU loša za svega dva odsto ispitanih.
Ona je pojasnila da postoji razlika u vladajućoj koaliciji, gdje je svega dva kandidata odgovorilo da članstvo nije ni dobro ni loše, dok u je opoziciji 24 neopredijeljenih.
“Na pitanje kandidatima da li su zadovoljni načinom na koji demokratija funkcioniše u Crnoj Gori, 22 odsto je zadovoljno, dok je u 78 odsto slučajeva nisu zadovoljni”, navela je Popović.
Ona je kazala da je postojala značajna razlika između vladajuće i opozicinih partija.
Direktorka odjeljenja za istraživanja javnih politika Ana Selić kazala je da rezultati istraživanja pokazuju da su odluku o kanditaturi poslanici donijeli samo u jednoj trećini slučajeva.
“Šezdeset sedam odsto kandidata je bilo podstaknuto od nekog da se kandiduje, od čega je čak 80 odsto podsticaja došao od nekog unutar partije, dok je 41 odsto ispitanih rekao da su podstaknuti od porodice ili prijatelja”, pojasnila je Selić.
Ona je kazala da podaci istraživanja ukazuju da je najviše uticaja na odluku o kandidaturi imalo stranačko rukovodstvo, u 43 odsto slučaja dok je u 22 odsto slučaja imalo članstvo stranke iz izborne jednice na lokalnom nivou.
Selić je navela da je predlaganje kanditata mogu da vrše svi organi stranke dok samu odluku o nominaciji kandidata u 71 osto slučajeva donosi Glavni odbor stranke, u 17 odsto slučajeva odluku je donijelo Predsjedništvo,u sedam odsto slučajeva predsjednik, a opštinski odbor je tu odluku donio za samo 4 odsto slučajeva.
Ona je kazala da su u momentu kandidature, dvije trećine ispitanika već bili stranački funkcioneri, dok je 26 odsto ispitanih član strane.
Istraživanje je sprovedeno u periodu maj – jun ove godine, a obuhvatilo je 20 odsto ukupnog broja kandidata za poslanike na parlamentarnim izborima 2012. godine.
Bonus video:
