Zemlje Zapadnog Balkana koje su učestvovovale na konferenciji u Berlinu dobile su, u ekonomskom smislu, malo više od ništa, a Njemačka je pokazala da želi da zauzme dio prostora koji su do sada na Balkanu imale SAD, ocijenio je ekspert beogradskog Instituta za evropske studije Goran Nikolić.
On je “Vijestima” kazao da su očekivanja bila nerealna i medijski preuveličana, a da su sve zemlje, izuzev BiH koja je donijela manje pojedinačne projekte, donijele ogromne i ekonomski besmislene projekte koji koštaju milijarde.
“Konferencija je možda bila način da Njemačka zauzme dio prostora koji su SAD imale na Balkanu, da politički i ekonomski ima veći upliv, zato što za Ameriku nije sada strateški toliko bitan ovaj prostor. Čini mi se racionalnim i teza da je to upozorenje da se te zemlje okanu Rusije i Turske, ali ja odavno nisam vidio da je neka njemačka firma riješila da gradi nešto veliko na crnogorskoj obali ili u Srbiji, osim jedne investicije u Ćupriji”, kazao je Nikolić.
Nikolić je ocijenio da svi veliki projekti, osim revitalizacije pruge Beograd-Bar, nemaju nikakav ekonomski smisao
Nikolić je ocijenio da svi veliki projekti, osim revitalizacije pruge Beograd-Bar, nemaju nikakav ekonomski smisao.
“Pruga Beograd-Sarajevo je ekonomski potpuno neracionalna. Pruga od Podgorice ka Skadru, preko Bojane do Drača je potpuno besmislena, kao i pruga koja se u Crnoj Gori odvaja do Peći. Čak i revitalizacija pruge Beograd-Bar generalno nema profita, već je samo strateški bitno za obje zemlje da imaju transport”, kazao je Nikolić.
On smatra da je i Jadransko-jonski put potpuno besmislen projekat.
“Hrvatska ne može da postigne 12.000 auta dnevno koliko je potrebno na njenom najvećem dijelu autoputa. Zamislite ko će da ide između Trebinja i Drača? Čak i autoput Beograd-Čačak koji se radi neće biti isplativ. Za autoput kroz Srbiju Koridor 10 naplata godišnja je 200 miliona eura i to je na ivici isplativosti. Crna Gora hoće da pravi dionicu do Mateševa, što je super, ali to isplativo ne može biti. Kako će 12.000 automobila da prođe tuda dnevno? Možda hoće ljeti, ali zimi ne može ni 2.000”, smatra Nikolić.
On navodi da nije čuo da su se pominjale neke donacije od Njemačke koja nastoji da se pozicionira u regionu.
“Kredite u suštini možemo dobiti, ali ne znam da li ih treba više uzimati jer smo svi prezaduženi, posebno za infrastrukturu. Dobro je kada vam neko da kredit za prerađivačku indistriju, pa da to može da brzo isplati. Za infratrukturu vam treba 100 godina da biste otplatili put, ako se ikada i može otplatiti”, smatra Nikolić.
Na pitanje šta se može očekivati u budućnosti, s obzirom na to da je najavljeno da će i naredne dvije godine biti održane konferencije o Zapadnom Balkanu Austriji i Francuskoj, Nikolić je odgovorio: “Malo više od ništa”.
Zemlje učesnice konferencije su kandidovale zajedničke infrastrukturne i druge projekte, ali nijedan od njih nije pomenut u deklaraciji koju je na kraju pročitala njemačka kancelarka Angela Merkel, niti je na samitu odlučeno koji će, kako i kad biti realizovani.
Profesor ekonomije i bivši diplomata iz Beograda Mihailo Crnobrnja smatra da konferencija “nije šarena laža”.“Mislim da se radi o ozbiljnom nastojanju da se region bolje poveže infrastrukturno i ekonomski i politički, naročito ovo posljednje. Mislim da je najveći benefit berlinskog sastanka ne toliko ekonomski koliko činjenica da Nemačka i EU signaliziraju da Balkan nije skrajnut. Realizacija projekata koje su regionalni lideri stavili na sto berlinske konferencije je dosta realna, samo treba biti oprezan sa očekivanjima u smislu vremena jer radi se o velikim infrastrukturnim projektima“, kazao je Crnobrnja za Radio Slobodna Evropa.
Lukovac: To je skup koji ne donosi odluke
Bivši diplomata Branko Lukovac kazao je da treba imati u vidu da Konferencija nije međunarodna organizacija, koja donosi odluke o velikim razvojnim projektima i njihovom finansiranju. “To je politički skup koji može da da ocjenu tih predloga, da pošalje poruke onima koji o tome donose odluke”.
On je podsjetio da je Jadransko-jonski put na isti način kandidovan još prije 15 godina u okviru Pakta stabilnosti.
“EU će i dalje podsjećati i pomagati procese reformi, ali na recipročnoj reformi. Koliko se brzo bude napredovalo u uspostavljanju sistema vladavine prava, toliko brzo se može očekivati i podrška reformama koje se odnose na investicione projekte”, smatra Daliborka Uljarević (CGO).
Bonus video:
