Članice Evropske unije (EU) zauzete su rješavanjem krupnih problema u Uniji, poput spasavanja eura, zbog čega neće zatezati oko početka pristupnih pregovora Crne Gore. Zbog toga se očekuje da Savjet ministara za spoljne poslove EU, najvjerovatnije 26. juna donese odluku o počeku pristupnih pregovora, a svi problemi vezani za Crnu Goru biće prepušteni Evropskoj komisiji (EK).
Sagovornici “Vijesti” tvrde da Brisel cijeni volju Crne Gore da preduzme reforme.
“Svakako nam je važno da Crna Gora nije problematična, mala je i izuzetno marljiva. Ali, povoljno je i to da su zemlje članice sada zauzete mnogo važnijim pitanjima. One sad spasavaju euro, gledaju na koju će stranu, i sva pitanja oko Crne Gore, zapravo, ostavljaju Evropskoj komisiji. Nemaju vremena za gunđanje, preko toga će se pitanja preći, da bi se posvetilo drugima", rekao je “Vijestima“ uticajni evropski diplomata.
Nisu sve članice Unije u potpunosti podržavale napredovanje Crne Gore, pa su neke, pred finalizaciju izvještaja o napretku prigovarale zbog manjka reformi. Tako je Francuska, u vrijeme Nikole Sarkozija imala konstante primjedbe, prije svega zbog odluke Pariza da što je moguće više oteže sa pitanjima proširenja. Izuzetak je bila Hrvatska, za koju se Francuska jako zauzimala. Za sada nema signala o tome kako će se novi predsjednik Franosa Oland postaviti prema proširenju, jer se do sada nije izjašnjavao o nizu evropskih pitanja, kako ne bi uznemirio glasače prije održavanja parlamentarnih izbora zakazanih za 17. jun.
Njemačka ko drugi skeptik
Olandov ministar spoljnih poslova Loran Fabijus bio je inicijator i organizator velike kampanje za odbacivanje evropskog Ustava na referendumu 2005. godine. On je u toj kampanji iskoristio i tadašnje opšte nezadovoljstvo proširenjem na istočnu Evropu.
Međutim, svjestan toga da Fabijus nema u Briselu reputaciju političara duboko odanog evropskim integracijama, te da bi mogao iritirati istočnoevropske članice, Oland je sve evropske poslove izuzeo iz Fabijusovog djelokruga i dodjelio ih Bernaru Kaznevu.
"Uniju su zahvatile različite krize, nezaposlenosti, slab ekonomski rast, fiskalna kriza, ali najgora od svih je kriza nepovjerenja", rekao je Hendrik Buržoa.
Tim će se motom voditi i holandska tehnička vlada Marka Rutea, koju očekuju novi prijevremeni izbori. Sa druge strane, sve istočnoevropske zemlje, ali i druge poput Italije ili Austrije čvrsto stoje iza Crne Gore. Njihov je argument da su Hrvatska i Crna Gora vrlo korisne Uniji.
"Uniju su zahvatile različite krize, nezaposlenosti, slab ekonomski rast, fiskalna kriza, ali najgora od svih je kriza nepovjerenja", rekao je Hendrik Buržoa, direktor za Evropu Đeneral Elektriksa komentarišući stanje u EU.
Zbog toga, smatra on, Unija mora nastaviti sa proširenjem.
"U toj opštoj krizi nepovjerenja, veoma nam je važno da ima zemalja koje vjeruju u Evropu, koje se vrlo trude da nam se pridruže", rekao je Buržoa.
Zemlje članice sada su zauzete mnogo važnijim pitanjima, i sva pitanja oko Crne Gore, zapravo, ostavljaju Evropskoj komisiji. Nemaju vremena za gunđanje, preko toga će se pitanja preći, da bi se posvetilo drugima
Bonus video:
