Crna Gora mora rasformirati sudske organizacije i očistiti sudstvo ukoliko želi da krene u pravu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala - kazala je bivša rumunska ministarka pravde Monika Makovei. Ona tvrdi da je iskustvo bivših komunističkih zemalja pokazalo da su sudije kooperativne kad treba sakrivati ono što nije dobro u sistemu. U takvim sistemima, smatra evropska poslanica, sudije čine vrlo nazadne grupe, koje se opiru svim promjenama.
“Cilj je čisto sudstvo. Moja je sugestija da se sudije i tužioci sistematski disciplinski sankcionišu sve do otkaza. Ali, to ne mogu raditi savjeti tužilaca ili sudija, jer se oni, pokazalo se, međusobno štite. Takođe ne želimo ni da im sude političari.
Kod nas u Rumuniji, ni civilni sektor nije se pokazao jer su i oni bili povezani sa nekom partijom. Dakle, sve to otpada i ostaje samo narod. Predlažem da uvedete ljude sa izbornih lista, i da stvorite disciplinske komisije, kao građanske porote”, kazala je Makovei u razgovoru za “Vijesti”.
Ako se u borbu protiv korupcije uključe tužioci, ništa ne dobijaju, ali moraju da budu tako hrabri da rizikuju svoje živote, kao u Italiji.
Makovei, koja je na mjesto ministarke pravosuđa došla iz civilnog sektora, u Ruminiji sprovela oštru borbu protiv korupcije i kriminala. Zbog toga je preživjela pokušaj atentata gasom u stanu, a zahvaljujući njenim rezultatima, Rumunija je ušla u Evropsku uniju.
Drugi dan nakon ulaska u EU, rumunski parlament oduzeo joj je ingerencije, želeći da izbjegne njene istrage.
Ona smatra da treba odrediti precizne upute šta se od sudija i tužioca traži i šta treba da ispune, dok bi ih sa druge strane kontrolisala porota.
“Oni imaju listu zahtjeva sa jedne, i porotu sa druge strane. Sudije i tužioci treba da budu svjesni da moraju poštovati najviše moguće standarde, jer je pravosuđe ključni problem naših zemalja. Porota gleda listu i odlučuje – nisi ispunio radne obaveze, nisi sudio toliko i toliko predmeta u tom i tom roku – otkaz. Nisi stavio presude na Internet – otkaz. Ne znam da li to morate u Crnoj Gori, ako ne, moraćete”.
Iako se od Crne Gore traže istrage i procesi, iskustvo susjeda, poput Hrvatske, pokazalo je da se optužnice protiv visokih funkcionera ne drže pred sudom. Kako natjerati tužioca da bolje radi?
"U konsolidovanim demokratijama važno je samo ono što kaže sudija i ništa drugo. Ali ni vi ni ja ne dolazimo iz konsolidovanih demokratija. Moramo gledati na argumente.
U Rumuniji je skoro uhapšena sudija Vrhovnog suda i u pritvoru je pod optužbom da je primila 300 hiljada eura mita. Moglo bi se tako nešto desiti u Hrvatskoj i u Crnoj Gori i u bilo kojoj novoj demokratiji. Ne može se to preko noći popraviti.
Ove stroge mjere i pravila treba da traju pet ili deset godina. Tako se čisti sistem. Ne treba se čuditi, samo čistiti.
Kako?
"Ako postoji kontinuirani pritisak iz zemlje i iz međunarodne zajednice, stvari se mijenjaju. Kad smo počeli u Rumuniji, sudije bi vukle procese i četiri godine, onda bi davale uslovne kazne ili bi ih oslobađali.
Kako se pritisak pojačavao, pogotovo otkako EK je postavila verifikacijski mehanizam, najednom je krenulo. Zadnjih pola godine procesi traju mjesec dana, prestali su sa uslovnim kaznama, i stvarno šalju političare u zatvore. Ali, da bismo došli do toga potrošili smo godine.
Pritisak iz zemlje i Brisela je neophodan, jer političari ne vole da ih istražuju. Oni žele da ih pustite da rade što vole, i sve bi antikorupcijske napore, da mogu, razmontirali.
Govorite uglavnom o sudijama, iako je za borbu protiv korupcije i kriminala potrebno imati dobre tužioce...
"Dovoljan vam je jedan ako je dobar. Jako je važno da shvatite da i vrlo mali broj ljudi treba i može da učini čudo. Ako se u to upuste tužioci, ništa ne dobijaju, ali moraju da budu tako hrabri da rizikuju svoje živote, kao u Italiji.
Znate i sami da to može biti borba za život i smrt. Ako ste rodoljubi, krenućete u tu borbu, jer to je borba za vašu zemlju".
Često se u priči o borbi protiv korupcije pominju “krupne ribe”. Treba li tu borbu početi sa vrha ili dna sistema?
"Treba ići samo na krupno, ne rasipati se. Kad krenete, spremite se, jer će proces trajati. To je borba koja traje godinama i ne smije se ustuknuti.
Ako ste rodoljubi, krenućete u tu borbu, jer to je borba za vašu zemlju
Promijenite administrativnu podjelu zemlje, promijenite granice opština, administrativna središta, ako je moguće.
To je jako važno za iskorjenjivanje čvrstih koruptivnih struktura, za razbijanje mreža. U Rumuniji smo dosta postigli kad smo to napravili".
Crna Gora je mala zemlja, može li imati dovoljno prostora za zamah za veliko čišćenje?
"Mislite, svi se poznaju i povezani su, pa je teško biti nezavisan? To ne bi trebalo da bude prepreka transformaciji. Očigledna je potreba razbijanja mreže korupcije, organizovanog kriminala, konflikta interesa i to treba učiniti.
Ključno je da se nađu ljudi, sudije, istražitelji, tužioci, nezavisni profesionalci, spremni na rizik. Postaviti institucije je neophodno, ali samo s tim nećete nigdje, ako nemate ljude".
Brisel je najavio da će pregovore sa Crnom Gorom početi 23. poglavljem koje se bavi pitanjem pravosuđa. I pored toga postoje sumnje da EU još nije zainteresovana za integraciju zemalja Zapadnog Balkana. Kako gledate na to?
"Ne brinite, Unija želi sve zemlje Zapadnog Balkana koje prođu reforme. I ne brinite, biće i te kakav fokus na Crnu Goru. U Evropskoj komisiji će odjeljenja za unutrašnje poslove, proširenje i pravdu, pratiti na svaki mogući tehnički detalj.
Svi slučajevi korupcije za koje se zna, biće analizirani u Briselu. Isto tako, kao kopci će paziti na javne nabavke. Evropska komisija i mi u EP smo saveznici".
Slobodni mediji mnogo rizikuju
Kakva je uloga slobodnih medija u borbi protiv korupcije?
"Izuzetno važna, ako su stvarno slobodni. Korumpirana štampa vam ne treba. Ali, ako je slobodna, onda je jedan od ključnih elemenata borbe. Morate znati da se protiv korupcije i kriminala borimo jer ima trenutaka u životu kad se to mora.
Ima generacija kojima je zadatak da preuzmu odgovornost. Moramo rizikovati. U Crnoj Gori je bilo napada na novinare. To je cijena rizika. Opasno je. Ne bojte se, jer niste bez saveznika.
Tražite saveznike, dajte na znanje da imate saveznike.
Ipak pravosuđe i tužilaštvo često ne doživljavaju medije kao saveznike.
"Nezavisno pravosuđe imaće saveznike u nezavisnim medijima i obratno. Isto tako, međunarodna zajednica, ambasadori zemalja članica, vaši su saveznici.
Britanski, američki, njemački ambasadori biće na vašoj strani. Jednako tako, strani investitori, na duže staze, više će voljeti poštenu nego nepoštenu zemlju".
Tužioci moraju imati karakter
Vaš tim se proslavio u borbi protiv korupcije u Rumuniji. Kako ste birali saradnike?
"Gledala sam na karakter čovjeka. Kad sam birala glavnog tužioca, održala sam seriju intervjua, na kojima je bio prisutan i psiholog.
Kad smo razgovarali o kandidatima, psiholog mi je potvrdio moj utisak - 'Evo, ovaj je vrlo jak čovjek, nezavisan, tvrdoglav, kao stijena je, neće se saviti, neće primati ni puno savjeta. Radiće samo onako kako misli da treba'.
To je bio moj najbliži saradnik, ali nikad ga nisam vidjela privatno, samo i isključivo proceduralno i što je rjeđe moguće. Ne kažem da su svi koje sam izabrala bili takvi, ali uvijek se neko nađe ko je voljan na sebe preuzeti rizik. Takve tražite i okupljajte ih. Koliko god ih nađete, dobro je.
Bonus video:
