Ako se u obzir uzmu iskustva zemalja članica uoči i nakon pristupanja Evropskoj uniji, moglo bi se reći da će nam budućnost zavisiti od toga kako ćemo urediti društvo u kojem živimo.
Bugari i Rumuni nijesu sproveli reforme iz oblasti pravosuđa, što im je i nakon pristupanja Evropi bilo težak okov na nogama dok pokušavaju trčati sa ostalima.
Mađari se međusobno politički autodestruktivno uništavaju i zato su daleko zaostali iza svojih objektivnih kvaliteta. EU je sada odlučila da prisili kandidate da sprovedu pravosudne i administrativne reforme, odnosno da odgoje svoje buduće vlade da budu kvalitetne.
To znači da je Crna Gora, pod uslovom da nastavi reforme, u boljem položaju od nekih koji već sada jesu članice Evropske unije.
Jedna od najvažnijih istina o Evropskoj uniji je da ona predstavlja živ organizam i da nije politbiro Centralnog komiteta.
Brisel nije udaljeni centar moći. Jednom, kada Crna Gora postane članica EU, zvanična Podgorica imaće jednaka prava i jednaku, ili skoro jednaku moć.
A meso?
Pošto Crnogorci strepe da neće moći sušiti pršute, najbolje je da se pripreme da ih izvade i narežu svaki put kada neko dolazi iz Brisela. U Zagrebu i sjeverozapadnoj Hrvatskoj tamošnji proizvođači su na pijacama postavljali frižidere sa “sirom i vrhnje”.
Taj specijalitet, sad je barem očigledno, nije zabranjen, ali je istina da se standardi moraju ispoštovati, pa se sada ti proizvodi prodaju u Sloveniji i Austriji. Iako je zimsko klanje svinja i pečenje rakije zabranjeno, ono je neiskorjenjivo.
Sanitarna regulativa, veterinarska inspekcija, fito inspekcija su zaista veoma strogi u EU, jer su povezani i za zaštitom potrošača i sa slobodnom konkurencijom.
Nema tog pršuta iz Crne Gore koji ne bi mogao naći kupca na takvom tržištu, ali baš zato, sve mora biti u standardu. Još nešto. Iako to EU ne priznaje javno, ovakvi standardi njena su odbrana od napada roba iz Kine ili Indije. Svaki put kad je EU u svađi s Kinom, komesar za trgovinu izjavi: “Žao mi je, vaše kineske igračke, vaše cipele, vaš tekstil ne zadovoljava naše santiarne standarde”.
Ako malo razmislimo, zaista se niko nije otrovao noseći kinesku majicu, a i priče i otrovanim igračkama su jako pretjerane, ali tako je to.
Prema tome, one kumice iz sela kraj Zagreba uvijek su pazile na higijenu, i pršut koji se suši na buri uvijek je zdrav - ali, ova pravila imaju svoj smisao ako se vidi šira slika.
Nisu izmišljena zato da unište evropskog seljaka - a jednog dana i te kumice i proizvodjači pršuta biće evropski građani. Smišljeni su zato da štite.
Galerija
Bonus video:
