Miroslav Lajčak, direktor u nedavno osnovanoj službi spoljnih poslova Evropske unije, kazao je da je Crna Gora na dobrom putu da ispuni sedam uslova da počne pregovore o pristupanju sa EU.
“Vlada u Podgorici, po svemu šta znamo, shvata svoje zadatke veoma ozbiljno", rekao je Lajčak, inače pomoćnik visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbjednost, Ketrin Ešton.
Lajčak, izaslanik EU za referendum o nezavisnosti Crne Gore, je to rekao uoči plenarne sjednice Evropskog parlamenta, na sastanku Spoljnopolitičkog komiteta EU, na kojem su učestvovali i predstavnici parlamenata zemalja Zapadnog Balkana.
Crna Gora bila je nekoliko puta pomenuta u pozitvnom tonu na plenarnoj sjednici zajedničkog parlamentarnog sastanka u Evropskom parlamentu.
Crna Gora bila je nekoliko puta pomenuta u pozitvnom tonu na plenarnoj sjednici zajedničkog parlamentarnog sastanka u Evropskom parlamentu. U raspravi "Zapadni Balkan na putu prema integrisanoj Evropi", na kojoj su učestvovali predstavnici parlamenata iz regiona, evropski parlamentarci, ali i članovi parlamenta nekoliko zemalja članica EU, iskristalisalo se mišljenje da postoji nekoliko grupa zemalja na Balkanu. Kao zemlje čiji problem mora da se riješi, izdvojene su Bosna i Hercegovina i Makedonija, i njima je posvećena glavnina rasprave. Nasuprot tome, kao pozitivni primjeri u regionu, istaknuti su Hrvatska i Crna Gora.
Premijer Igor Lukšić pomenut je u pozitivnom kontekstu, a pominjući Zagreb i Podgoricu, evroposlanici ignorisali su mane i zadržavali se na kvalitetama. Između tih "loših i "dobrih", navela se, kao zemlja na pola puta, Srbija. Izdvojeni su problematični elementi koji povezuju cijeli region: "korupcija, organizovani kriminal, loše pravosuđe".
Član britanskog parlamenta, lord Baunz (Bowness), poručio je vladama u regionu: "Nikog ne puštamo unutra dok ne riješi korupuciju, organizovani kriminal, ne uspostavi kvalitetnu graničnu kontrolu, i dok ne uspostavi efikasnu vladavinu prava".
Glavne poruke ovog velikog sastanaka bile su da sve zemlje regiona moraju postati članice EU, da je Evropa njihova destinacija i logična budućnost.
Glavne poruke ovog velikog sastanaka bile su da sve zemlje regiona moraju postati članice EU, da je Evropa njihova destinacija i logična budućnost. Ali, manje optimistično, u nastupima govornika, ovaj put se mogla osjetiti nervoza i nelagoda: “Makedonija stagnira već pet godina, u Srbiji je registrovan porast nacionalizma, u Bosni i Hercegovini je politička blokada i povećanje nacionalističke retorike. "Ne smijemo dopustiti da stanje tamo nazaduje i da ponovo doživimo devedesete", rekao je jedan od govornika.
Predsjednik Helsinškog odbora za ljudska prava iz Srbije, Sonja Biserko, pozvala je Evropsku uniju, da usprkos svim manama, zaustavi regresiju na Balkanu time da svim zemljama dodijeli kandidaturu. "Beograd je nesiguran spram sopstvene budućnosti, traži kamo da se orijetniše, da li prema Evropskoj uniji ili prema Rusiji. Ta odluka još nije donesena, i taj problem ima za rezultat da je nesigurna u sopstveni identitet - to je u podlozi njenog odnosa sa Srbima koji ne žive u Srbiji, ako hoćete, zato čak i Crnu Goru sada tretira kao privremenu državu".
Bonus video:
