Jedan od organizatora građanskih protesta, i član pokreta "Odupri se", Omer Šarkić reagovao je na izjavu lidera Demokratskog fronta, Andriju Mandića, koji je u Skupštini izjavio da pokret "Odupri se" nije više "partner" Demokratskom frontu.
Povezani članci
Reagovanje Šarkića prenosimo integralno.
Gospodin Andrija Mandić je danas u tzv. Skupštini rekao sledeće.
MANDIĆ PORUČIO POKRETU „ODUPRI SE“: MI BRANIMO CRKVU. VI ĆUTITE I NIJESTE NAM VIŠE PARTNERI
“Ovi što nas sačekuju ovih dana ispred Skupštine iz raznih pokreta koji ne postoje da im kažemo da je vododjelnica za nas kao opoziciju, a posebno za nas iz DF-a onaj odnos prema zakonu 26. decembra naveče u ovom parlamentu, kada smo hapšeni, progonjeni, voženi maricama. Svi oni koji su glasali tada, mislim i na SDP, a koji su sa nama prethodno nešto potpisivali navodno u borbi protiv režima, to nam više nisu partneri”, rekao je Mandić.
On je kazao da ne zna koga pokret “Odupri se” predstavlja, a da ih sačekuju “da nam ponude neke papire, a nisu stali uz nas”
Neću reći da je gospodin Mandić “najveći izdajnik opozicije, ikad”, iako je upravo to njegov opozicioni savez svojevremeno poručio – da onaj ko uđe u Sinđin paralament najveći je izdajnik opozicije, ikad. Izlaganje gospodina Mandića nijesam pratio, jer, za mene, osim što je taj parlament nelegitiman i lažan, rasprave su ispod svakog nivoa i dostojanstva. Liči mi na Pinkovu farmu ili zadrugu.
Ubrzo poslije početka građanskih protesta ‘Odupri se’, svi smo manje-više shvatili ko iz opozicije proteste podržava a ko radi protiv njih. Zbog “mira u kući” i da ne bi bili optuženi da rušimo jedinstvo, (ne)mudro smo ćutali. Tako smo, ipak, uspjeli da do zla Boga posvađanu opoziciju sjednemo za isti sto. Pod pritiskom građana, a ne nas, potpisali su Sporazum o budućnosti. Jedan dio opozicije očigledno nevoljno.
Tačka Sporazuma, koja je pod pritiskom dijela opozicije iz njega izbačena – kao uslov da bi bio potpisan – bila je obaveza svih na totalni bojkot Parlamenta. Istog onog Parlamenta koji je “Sinđin”, i u koji, onaj ko uđe, “najveći je izdajnik, ikad”. Gospodin Branko Radulović nam je tada u ime DF-a dao svoju časnu riječ “a svi u Crnoj Gori znaju što znači kada ja dam svoju časnu riječ”, da će DF bojkovati Parlament sve do eventualne osuđujuće presude za tzv.državni udar. Sporazum je potpisan 30. marta, presuda za tzv.državni udar donijeta je 9. maja, a samo tri dana nakon ovog obećanja datog pred svim opozicionim liderima, DF je ušao u Skupštinu. Na dnevnom redu je bio Zakon o kozmetičkim proizvodima!
U aprilu su protesti počeli da gube na masovnosti. Šansa za obnavljanje energije i masovnosti je bio 9. maj – dan kada se donosi presuda liderima Fronta za tzv. državni udar i Dan Evrope. Nekoliko dana pred već zakazani protest, na sastanku predstavnika građanskog protesta ‘Odupri se’ i lidera opozicije, DF je ultimativno i beskompromisno tražio od nas da otkažemo protest, jer će ga, ako presuda bude osuđujuća, organizovati oni, “na način dijametralno suprotan od našeg – za što preuzimaju punu odgovornost”. Pri takvom stanju stvari nijesmo imali kud. Otkazali smo protest. Kao predstavnici pokreta na tom sastanku, Džemal Perović, Nikola Grdinić i ja smo pretrpjeli, opravdane, oštre kritike od članova Organizacionog tima protesta, zato što smo popustili pod pritiskom. Neki su tražili da, uprkos obećanju datom liderima Fronta, ipak orgaizujemo protest. Odbrana nam je bila da smo im dali riječ i da je moramo ispoštovati!
Umjesto “velikog protesta i haosa”, Demokratski Front je tog 9. maja izdao par oštrih saopštenja – i na tome se sve završilo.
Krajem septembra prošle godine najavili smo nastavak protesta. Istog dana kada je izašao tekst u Vijestima, gospodin Mandić je sa govornice Sinđine Skupštine poručio da su protesti ‘Odupri se’ propali i da DF sa ostalom opozicijom kreće u velike i masovne proteste. Time je, svjesno ili nesvjesno, uz sve naše greške, zadao završni udarac građanskim protestima. Jer, ako poslije ljetnje pauze krenemo sa njima a ne uspijemo, bićemo “udbaši koji ruše najavljene proteste DF-a i opozicije”.
Prošao je oktobar, novembar, decembar – najavljenih protesta nije bilo. Izgovor je bio da dižu stranačku infrastrukturu za proteste!
Naša “infrastruktura”(šest osoba koje su pokrenile prvi protest) se digla za sedam dana, a budžet nam je bio 230.00 eura.
Poslije najave usvajanja kontroverznog Zakona o slobodi vjeroispovijesti krajem prošle godine, DF je obećao samospaljivanje ako Zakon bude usvojen. Doista mi je drago što su to obećanje prekršili.
Ovo je veoma kratka, najkraća retrospektiva dešavanja sa i oko protesta.
Pikanterije sa sastanaka i načinima “podrške” građanskim protestima još neću iznositi.
Sad da pređem na konkretan odgovor gospodinu Mandiću.
“Ovi što nas sačekuju ovih dana ispred Skupštine iz raznih pokreta koji ne postoje…”
Gospodine Mandiću,
Niko Vas iz ‘Odupri se’ nije presretao pred tzv. Skupštinom. Zvaničan poziv za sastanak Vam je kao i svima upućen mejlom. Ne porukom, ne telefonski, već mejlom. Niko od nas nije bio ispred Skupštine da Vam bilo što uruči ili Vas moli za nešto.
A znate zašto Vam je poziv, kao i svima’ upućen zvanično, mejlom?
Zato jer ste i za vrijeme protesta, kada se situacija mijenjala iz časa u čas, sve radilo na brzinu i ad-hok, bez trenutka predaha, bez sekretara i sekretarica, Vi tražili da uvijek budete kontaktirani zvanično i makar par dana unaprijed. Na frontu, u odsutnim bitkama, takvi zahtjevi generala znače siguran poraz u bici.
“…a posebno za nas iz DF-a onaj odnos prema zakonu 26. decembra naveče u ovom parlmentu, kada smo hapšeni, progonjeni, voženi maricama. Svi oni koji su glasali tada, mislim i na SDP, a koji su sa nama prethodno nešto potpisivali navodno u borbi protiv režima, to nam više nisu partneri”
Gospodine Mandiću,
Mi kao građani ne možemo uticati na postupke SDP-a, Demokrata, pokreta URA, Vas ili bilo kojeg političkog subjekta u tzv. Skupštini ili van nje. Tako da nije u redu da nama prebacujete nesporazume Vašeg saveza sa SDP-om ili bilo kojom drugom partijom ili pojedincem – potpisnikom Sporazuma. U istoj rečenici nas podcjenjujete i precjenjujete.
A u 2 sata ujutro mnogi od nas bili su u krevetu jer iz poznatih razloga ne pratimo tzv. Skupštinu. Ono što ste Vi i Vaš savez uradili to veče i jutro bilo je ispod svakog nivoa. Mnogi, pa i ja, kada smo sjutradan vidjeli što se desilo, shvatili smo to kao loše izrežiranu predstava za javnost radi prikupljanja jeftinih političkih poena na račun Crkve, tj. kontroverznog Zakona. Očekivati da se mi organizujemo u gluvo doba noći i napravimo proteste prije Vaših 80.000 pristalica, na koje se svako malo pozivate, svakako nije realno. Za Vašu informaciju, sjutradan smo ipak napravili hitne konsultacije u cilju preduzimanja nekih akcija, ali se nijesmo uspjeli organizovati.
“Ne znate koga pokret ‘Odupri se’ predstavlja”?
Predstavljamo sebe kao potpisnike Sporazuma i one građane pred kojima smo i u čije smo ime stavili potpis. Dakle, čvrsto stojimo iza potpisa datog pred 20.000 građana. Stojimo i iza usmenog obećanja koje smo vam dali a koje ne piše u Sporazumu – da nećemo osnivati političku partiji, niti kao pojedinci učestvovati na predstojećim “izborima” – čega ste se Vi lično veoma plašili, otvoreno iskazujući sumnju da ćemo vam postati konkurencija. Uprkos primamljivim političkim ponudama koji su dobili mnogi od nas, održali smo i tu riječ.
Da li Vi stojiti iza date riječi i javno stavljenog potpisa? – da Vas pitam ovako, kada već nećete da se, kao ugovorne strane koje su se na nešto obavezale, odazovete sastanku i to potvrdite. Jer uslova za izbore evidentno nema, gori su nego ikad, a vlast nije ispunila nijednu tačku iz Sporazuma. Nećete valjda kao predstavnik Srba u Crnoj Gori – kako sebe nazivate – pogaziti riječ i potpis. Jer, ako tako nešto uradite, onda kaljate obraz časnom srpskom narodu. Uz to, dajete legitimitet, novoj, sigurnoj i nikad ubjedljivijoj pobjedi DPS-a na “izborima”.
Na samom kraju. Valjda ste izjavili i: “MANDIĆ PORUČIO POKRETU „ODUPRI SE“: MI BRANIMO CRKVU. VI ĆUTITE I NIJESTE NAM VIŠE PARTNERI“ (Naslov teksta na portalu Borba.me).
Gospodine Mandiću,
Iako sam kao što znate druge vjere, iako – kao što možda ne znate, imam kritički odnos prema djelovanju Crkve 90-tih, eto i ja sam branio Crkvu, tj. princip. A princip je da se kontroverzni zakon ne donosi na način kako je donijet, da se ne može zabraniti mirno iskazivanje protesta bilo kome. Iz tog razloga sam, kada je zabranjena litija na Cetinju, principijelno pošao na moleban u Cetinjski manastir. I Džemal Perović, iako takođe islamske vjeroisopovjesti, zauzeo je sličan, javan stav povodom Crkve. Za razliku od Vas i Vašeg saveza – i uprkos vama, koji ste nam kao pripadnicima manjina javno upućivali prijetnje sa govornice tzv. Skupštine.
Bonus video:
