Predsjednica žena Evropske narodne partije i bivša dugogodišnja poslanica Evropskog parlamenta Doris Pak upitala je ministra evropskih poslova Aleksandra Pejovića "šta će on u EU", ako hvali Kinu, Tursku i Rusiju.
Pejović je gostujući u emisiji Živa istina, komentarisao i kritike Brisela zbog nespremnosti da se suoči sa činjenicom da je na Balkanu, Evropa dobila konkurenciju u Rusiji, Turskoj i Kini.
"Ja na priključivanje EU zaista gledam kao na priključivanje jednoj zajednici vrijednosti. Ako pođemo od premise da je to nešto čemu težimo, EU nije možda spremna da uloži koliko Kina, nije efikasna kao Turska, nije sposobna da rješava brzo pitanja kao Rusija, ali EU nudi jedan okvir kojem mi zaista težimo," rekao je Pejović.
Pak je na svom Twitter nalogu kritikovala taj stav ministra.
eine entlarvender,bizarrer Beitrag des Min. f. EU Integration #Pejovic #MNE in Debatte zur #Balkanstrategie:China sei bereit mehr zu investieren als EU,Türkei sei effizienter als EU,Russland löse seine Probleme schneller als EU.Warum will er dann in EU?
— Doris Pack (@pack_doris) February 11, 2018
"Razotkrivajući, bizarni doprinos ministra za EU integracije Crne Gore, Pejovića, debati o strategiji za Balkan: Kina je spremna da više investira nego EU, Turska je efikasnija nego EU, Rusija rešava svoje probleme brže nego EU. Šta će onda on u EU?", napisala je Pak.
Evropska komisija 6. februara usvojila je u Strazburu "Vjerodostojnu perspektivu proširenja za Zapadni Balkan i veći angažman Evropske unije (EU) u tom regionu" kojom je potvrdila evropsku budućnost regiona kao geostrateške investicije u stabilnu, snažnu i ujedinjenu Evropu baziranu na zajedničkim vrijednostima.
U strategiji se navodi da bi do 2025. EU mogla da ima više od sadašnjih 27 članica ali da će brzina napredovanja na tom putu zavisiti od pojedinačnih zasluga i konkretnih rezultata svake zemlje ponaosob, saopštila je EU.
Uz ocjenu da su Srbija i Crna Gora najviše napredovale na evropskom putu i da bi do 2025. mogle postati članice, Strategija objašnjava korake koje te dvije zemlje treba da preduzmu kako bi završile proces pristupanja u perspektivi do 2025. godine.
"Drugi bi mogli da ih sustignu, ali su Crna Gora i Srbija jedine dvije zemlje sa kojima se već uveliko vode razgovori o pristupanju", navodi se u tekstu, ali i dodaje da će ta perspektiva konačno zavisiti od snažne političke volje, postizanja realnih i neprekidnih reformi, kao i konačnih rješenja za sporove sa susjedima.
Dodaje se da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju šansu da napreduju na evropskom putu, a Komisija ih ocjenjuje na pravedan i objektivan način na osnovu zasluga i brzine kojom postižu napredak.
Bonus video:
