Ukoliko u narednih pola godine ne bude procesuriano nekoliko slučajeva za visoku korupciju – onih najmoćnijih – kako po novcu tako i po uticaju - otvaraju se vrata da se, u ovom ili onom obliku, u ne tako dalekoj budućnosti ponovo uspostavi koruptivna politička praksa, smatra Srđan Perić iz organizacije KOD.
Oni su angažovali agenciju Damar da uradi istraživanje, čije se jedno od pitanja ticalo obračuna sa organizovanim kriminalom i korupcijom.
„Ko to ne želi da vidi, ima problem sa opijenošću od pobjede. Primjer: sa tvrdnjom: “Nova vlast se neće, od prethodne vlasti, efikasnije boriti protiv organizovanog kriminala i korupcije” - 43,3 odsto se nije složilo, dok se 24,4 posto složilo. Dakle, značajna većina smatra da će se nova vlast efikasnije boriti protiv ovih problema. Građani su u ogromnoj mjeri, po mom sudu, poslali poruku – hoćemo pravdu i uklanjanje postojećeg koruptivnog sistema. Ako uz to ne dobijemo i demontažu političke klase i formiranje upravljačkih struktura na kriterijumu znanja i efikasnosti, promjena koja je osvojena će ostati samo – promjena jednih drugima“, kazao je Perić.
Istraživanje agencije Damar rađeno je na stratifikovanom uzorku od 1.000 ispitanika.
Ono je pokazalo da bi odnos snaga vlasti i opozicije ostao približno isti na izborima da su izbori održani u prvoj polovini oktobra, s tim da bi Demokratska partija socijalista(DPS) i koalicija Za budućnost Crne Gore osvojili nešto manje glasova nego 30. avgusta, dok bi veću podršku imale koalicije Mir je naša nacija i Crno na bijelo.
DPS bi glasalo 32,5 odsto birača na izborima održanim u prvoj polovini oktobra, što je pad od 2,6 odsto u odnosu na 30. avgust, dok bi koalicija koju je predvodio Zdravko Krivokapić osvojila 28,8 podrške, što je pad od 3,7 odsto.
Na drugoj strani, koaliciju Alekse Bečića u prvoj polovini oktobra glasalo bi 15,8 odsto birača što je rast od 3,3 odsto, dok bi savez URA i Civisa Dritana Abazovića zavrijedio podršku 11 procenata birača što je 5,5 odsto više u odnosu na izbore 30. avgusta.
Na izborima koji bi bili održani u prvoj polovini oktobra, Bošnjačka stranka bi dobila 3,5 odsto podrške, SD 3,4, dok SDP sa 2,5 odsto ne bi prešao cenzus. Albanska lista bi imala 1,6 odsto podrške birača, dok je koalicija DP, DUA I DS imao 0, 8 odsto glasova.
Istraživanje je pokazalo da bi 83,5 odsto birača koje je na izborima glasalo DPS to opet radio.
Poslije partije Mila Đukanovića najjaču čvrstinu biračog tijela ima koalicija Crno na bijelo – pa bi 81 odsto građana ponovo glasalo URA.
Najboljom prosječnom ocjenom anketirani su ocijenili Aleksu Bečića (3,14) i Dritana Abazovića (3,14).
Slijede Zdravko Krivokapić (3,03), mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (2,85), Vanja Ćalović Marković (2,52), Milo Đukanović (2,51), Miodrag Lekić (2,47), Duško Marković (2,36), Draginja Vuksanović Stanković (2,3), Marko Milačić (2,24), Vladimir Joković (2,21), Milan Knežević (2,18), Andrija Mandić (2,16), Ivan Brajović (2,08), Nebojša Medojević (2,07), Rafet Husović (1,99), Nik Đeljošaj (1,99), Genci Nimanbegu (1,96), Fatmir Đeka (1,94) Mehmed Zenka (1,93).
Manje od polovine ispitanika (44,1 odsto) svoju budućnost posle promjene vlasti vidi bolje nego prije promjene, dok (23,1 procenta) anketiranih svoju budućnost vidi isto kao prije promjene vlasti. Da će njihova budućnost biti gora nego prije promjene vlasti stav je 16,7 odsto anketiranih, a (16,4 procenata) ispitanika nema određen stav o ovom pitanju.
Očekivanje da ih čeka bolja budućnost imaju glasači koalicije Za budućnost Crne Gore (81,2 odsto) i Mir je naša nacija (77,7 odsto), dok skoro polovina birača DPS (44,9 odsto) i SD (46,7) smatra da će njihova budućnost biti gora nakon promjena u Crnoj Gori.
Crnogorsko javno mnjenje je podijeljeno oko toga da li će nova vlast ispuniti obećanje da neće biti revanšizma prema onima koji ne djele njihove političke stavove, jer je (37,5 procenta) ispitanika odgovorilo da će nova vlast ispuniti obećanje, (30,8 odsto) da neće ispuniti dato obećanje, a (31,7 odsto) ispitanika nema jasan stav o ovom pitanju.
Najveći broj anketiranih građana smatra da neće doći do smanjenja plata i penzija, s tim što su veći optimisti da neće doći do smanjenja penzija. Generalno posmatrajući, crnogorsko javno mnjenje je i po ovom pitanju podijeljeno, jer ne postoji značajna razlika u stavovima po ovom pitanju.
Perić: Građani su na izborima tražili pravdu
Nova većina je odmah nakon kandidata za predsjednika Skupštine i mandatara trebalo da predloži imena kandidata za vrhovnog državnog tužioca i članove Sudskog savjeta, smatra Perić.
„Reforma pravosuđa je po pravilu najsporija i što se prije krene u nju, prije će doći do rezultata. Građani su na izborima tražili pravdu, i ako je budu dugo čekali, entuzijazam će splasnuti. Indikatora za to je puno u istraživanju koje prezentujemo, počev od očekivanja u odnosu na promjene pa sve do tzv. stabilnosti biračkog tijela - jer je visokih 83,5 odsto ispitanika koji su 30. avgusta glasali DPS navelo da bi to ponovo učinilo“, rekao je Perić..
Struktura koja se nalazi u DPS-u, kako je kazao, šta god ko mislio ne pokazuje dramatični trend osipanja i ona se uslovno rečeno pregrupiše.
„Ako ne bude veoma brzo reformskih i pravosudnih inicijativa, ova vlast će biti odgovorna za otvaranja vrata povratku, u ovom ili onom obliku, onih koju su građani sada poslali u opoziciju. U tom slučaju bi bivša vlast umjesto da objasni i logički, ali i pravosudno svoje odluke iz pročlosti, došla u poziciju da u sadašnjosti kritikuje teške odluke nove Valde, koje će nužno biti teške i nepopularne“.
Sasvim je jasno, kazao je on, da je strategija prethodne vlasti čekanje.
„Ne treba biti mnogo mudar pa razumjeti da je najbolja strategija nove vlasti djelanje. Ukoliko ipak pristane na odugovlačenje procesa prenosa moći, nova vlast rizikuje da upadne u međuprostor u kome će imati formalnu, ali ne i suštinsku moć da sprovodi odluke koje je najavila - a da pritom realni novac, uslovno rečeno, ne bude u njenim rukama – odnosno u institucijama kojima će upravljati. Dakle, realnost je takva da su građani glasali protiv ogromne nepravde. Nepravda se ne rješava na odloženo vrijeme, već se kreće odmah u njeno razrješavanje. Ponavljam, ako građani predugo budu čekali, biračko tijelo bivše vlasti će sa svojom upravljačkom strukturom ući u stabilnije vode“, podvukao je Perić.
Građani su birali vlast da rješava njihove probleme, podvukao je on, i dodao da će od kvaliteta odgovora na tu potrebu zavisiti i povjerenje koje će imati.
„U prilog toj tezi ide podatak koji govori da su ispitanici u istraživanju u prilično visokom procentu smatrali da će promjena biti nabolje i da neće biti smanjivanje ni plata ni penzija.“
Bonus video:
