Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen potencirala je raniju preporuku Evropske unije o neophodnosti nezavisnog pravosuđa, pozvala je na dijalog, prevazilaženje podjela u Crnoj Gori i uputila poruku vlastima da ne dozvole nazadovanje u procesu evropskih intergacija.
”Politički dijalog je potreban u Crnoj Gori da bi se napredovalo u vladavini prava, privremenim mjerilima na evropskom putu. Jako ste puno radili i puno je truda iza toga. Morate da se postarate da nema nazadovanja u postignutom”, rekla je Fon der Lajenova na pres konferenciji sa predsjednikom države Milom Đukanovićem.
Ona je juče prvi put boravila u zvaničnoj posjeti Crnoj Gori, u okviru turneje na zapadnom Balkanu.
Predsjednicu EK je na aerodromu dočekao predsjednik Skupštine Aleksa Bečić, a sa premijerom Zdravkom Krivokapićem posjetila je Institut za javno zdravlje, gdje je uručila donaciju - automatizovani aparat za masovno PCR testiranje vrijednosti oko 660 hiljada eura.
Visoka evropska zvaničnica je poručila da EU želi da vidi Crnu Goru kao članicu i da se nije odustalo od proširenja iako je to, kako je kazala, težak posao i ima prepreka.
”Moja posjeta ovdje se eksplicitno tiče evropske perspektive. Želim da vas ohrabrim da ostanete na ovom putu i ako vam treba konkretan dokaz, uzmite samo da smo modernizovali kompletnu metodologiju procesa pristupanja što je znak da tome jako ozbiljno pristupamo”, rekla je Fon der Lajenova na konferenciji za novinare.
Ona je tako komentarisala navode agencije Rojters, koja je u utorak objavila da EU u strahu od političke reakcije u državama članicama ne može više da garantuje sigurno članstvo za šest balkanskih država, kojima je to svojevremeno obećano.
Ona je kazala da su su velike investicije u regionu takođe dokaz koliko je EK važno proširenje.
Prenoseći riječi diplomata i tekst internog dokumenta, Rojters je naveo da je ćorsokak oko deklaracije za Samit EU i balkanskih lidera 6. oktobra “najniža tačka” strategije EU da pridruži Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju, Sjevernu Makedoniju i Kosovo evropskom bloku. Dodaju da se to podudarilo sa aktuelnim tenzijama između Beograda i Prištine.
Za 6. oktobar zakazan je Samit EU - zapadni Balkan u Ljubljani.
Đukanović je juče kazao da vjeruje u viziju ujedinjene Evrope i da je to interes Evrope. “Evropa, da bi bila konkurentna, mora biti stabilna i ujedinjena. Ovo nije najbolja faza vizije ujedinjene Evrope, ali vjerujem u istrajnost te vizije. Kad se događaju neki izbori u nekoj od evropskih država, kao da malo utihne priča o proširenju. Mislim da se unutar EU mora jasnije politički marketirati ideja ujedinjene Evrope. Treba objasniti prednosti jer sam siguran da je to jedna superiorna ideja”, rekao je Đukanović.
Potpredsjednica GP URA Jovana Marović kaže da EU ne može sebi da dozvoli luksuz odustajanja od, makar deklarativne, spremnosti da integriše države zapadnog Balkana - iako politika proširenja već dosta dugo nije među njenim prioritetima.
”Naime, na taj način bi pokazala da je njena transformativna moć zapravo nepostojeća, budući da bi priznanje da ne može da garantuje članstvo državama zapadnog Balkana uticalo i na njihovu, ionako slabu, političku volju da grade i jačaju demokratiju i vladavinu pravu. Manjak vladavine prava u ovom dijelu Evrope znači i stalno ‘umnožavanje’ bezbjednosnih rizika na granicama EU”, rekla je Marovićeva “Vijestima”.
Ona objašnjava da bi nemogućnošću da integriše nove potencijalne članice EU izgubila i poziciju globalnog igrača, jer bi onda bilo očekivano da će se države ZB okrenuti drugim zainteresovanim (nezapadnim) akterima čiji je narastajući interes za region primjetan već izvjesno vrijeme.
Poslanik Demokrata Danilo Šaranović navodi da direktni tonovi koji se mogu čuti sa najviših adresa evropske administracije jasno govore da je politika proširenja EU živa, a posebno kada je Crna Gora u pitanju.
”U strateškim dokumentima EU se 2025. godina naglašava kao važna godina za zapadni Balkan, a za Crnu Goru, kao zemlju koja je otvorila sva pregovaračka poglavlja, znamo šta ovo znači - realnu šansu da 2025. godine postanemo punopravna članica EU. Takvi zaključci sa jasno izvode i iz odnosa evropskih zvaničnika prema predsjednicima Skupštine i Vlade iskazujući im jasnu i nedvosmislenu podršku”, rekao je Šaranović.
Podsjetio je na stav evropskog komesara za susjedstvo i proširenje Olivera Varheljija da do kraja svog mandata makar jedna članica zapadnog Balkana dovede proces pristupanja EU do faze finalizacije, zatim da se Njemačka zalaže da Balkan postane dio EU, kao i druge evropske države i zvaničnici.
Poslanik SNP-a Dragan Vukić za “Vijesti” kaže da šest balkanskih država moraju da budu članice EU jer jedino tako Evropa može biti stabilna. On je naveo da postoji više razloga zašto bi države zapadnog Balkana trebalo da postanu članice EU.
”Prvi je geografski, jer želimo da imamo Evropu kao cjelinu, a ne neko ostrvo na mapi koje nije u Evropi. Drugi je politički, želimo da se razvija vladavina prava, demokratija i ljudska prava, ne samo zbog ulaska u EU, nego i zbog građana zemalja kandidata. Treći je ekonomski interes. Nema veze koliko je tržište veliko, svako tržište je veoma značajno za EU. Četvrto, EU garantuje bezbjednost jer ako se nešto desi u šest balkanskih država to će se proširiti na čitavu EU”, naveo je Vukić.
Ursula fon der Lajen je kazala da je Crna Gora država koja je najviše napredovala u procesu pristupanja. Ona je poručila da treba da se prevaziđu podjele i da Crna Gora ostane multinacionalna i multikonfesionalna, po čemu je poznata.
Zamjenik predsjednika Socijaldemokratske partije Borislav Banović, kazao je “Vijestima” da će, ako se zvanično usvoji i u dokumentima EU nađe stav da se državama ZB ne može garantovati ulazak u Uniju, to biti jako loša poruka koja će ukazivati na dva problema.
“Da je ideja EU poljuljanja unutar same Evrope i da smo svojom krivicom, pogrešnim, nedovoljnim ili samo formalnim činjenjem propustili veliko vrijeme da popravimo sebe i iskoristimo otvorenost za nove članice, koja je ranije bila značajno veća. U svakom slučaju, ako se ova loša vijest potvrdi, ne treba da tugujemo već da ozbiljnije radimo na reformama i uvođenju evropskih standarda - zbog nas, a ne zbog EU, kako je to ponekad izgledalo ranije”, istakao je Banović.
Portparol Bošnjačke stranke (BS) Adel Omeragić rekao je “Vijestima” da Crna Gora, kao država regiona koja je najviše napredovala u pregovorima s EU, mora da nastavi odlučno na putu do punopravnog članstva u Uniji. “Vjerujem da je budućnost ZB u EU i ono što je sigurno jeste da naš evropski put nema alternativu”, napominje Omeragić.
“Vjerujem da će građani dati povjerenje partijama koje baštine temeljne vrijednosti EU”
Odgovarajuć na pitanje šta je neophodno da bi se došlo do deblokade ključnih institicija s obzirom na korpuciju, organizovani kriminal i pravosuđe pod uticajem bivše vlasti, predsjednica EK je kazala da je nezavisnost pravosuđa najbitnija. “Rad na tome je esencijalan i ključan”, poručila je.
Na pitanje da li Vlada može ispunjavati EU agendu ako “proruski i prosrpski DF” uđe u Vladu, odgovorila je da građani odlučuju kome daju povjerenju i kome vjeruju: “Duboko vjerujem da će građani, koji su daleko stigli i postigli puno, biti na pravom putu da povjerenje daju političkim partijama koje žele demokratiju, transparentnost, vladavinu prava i poštovanje dostojanstva pojedinaca, a to su temeljne vrijednosti EU i potrebne za pristupanje EU”, rekla je Ursula fon der Lajen.
Posjeta je simbolična potvrda posvećenosti evropskoj budućnosti ZB
”Svoju budućnost vidimo isključivo u Evropskoj uniji, uz snažne reforme u oblasti vladavine prava. U tom smislu ćemo preduzeti sve neophodne korake kako bismo opravdali očekivanja naših građana među kojima, nakon izbora nove vlade, podrška članstvu u EU svakodnevno raste, i u ovom trenutku prevazilazi brojku od 75 odsto podrške...”, kazao je premijer Krivokapić tokom susreta sa Fon der Lajenovom, saopšteno je iz Vlade.
Aleksa Bečić je u dobrodošlici predsjednici EK izrazio nadu da će ona pomoći da Crna Gora bude “prva naredna članica EU”. Fon der Lajenova je, kako se navodi u saopštenju parlamenta, istakla da je upravo zbog toga i došla: “Posjeta je, kako je to ranije najavila Fon der Lajenova, i simbolična potvrda posvećenosti evropskih institucija pristupnom procesu, te evropskoj budućnosti ZB”.
Došlo je do promjene vlasti, to smo pozdravili i desila se mirna tranzicija... Saopštio sam da nijesam zadovoljan ostvarenjima nove vlasti ali da je to dio naših unutrašnjih političkih procesa”, kazao je Đukanović
Bonus video:
