Dok parlamentarnoj većini curi rok za izjašnjenje na ponudu Demokratskog fronta (DF) o izboru nove vlade, jedno od rješenja krize vlasti moglo bi da bude formiranje manjinskog kabineta koji bi, osim Demokratske partije socijalista (DPS) i ostatka opozicije, navodno mogao podržati i dio poslanika vlasti.
Da bi se to desilo, dio vladajućih partija traži od predstavnika međunarodne zajednice čvrste garancije da će se lider DPS-a i šef države Milo Đukanović povući sa čela partije i da se neće kandidovati za novi predsjednički mandat - nakon što mu sadašnji istekne 2023. godine - reklo je više sagovornika “Vijesti”.
U razgovorima se pominje mogućnost da Đukanović najavi vanredni kongres ili partijski referendum za šest mjeseci ili ranije, i da tada objavi da se neće kandidovati za šefa partije.
Istovremeno, očekuje se i “čišćenje” DPS-a od kompromitovanih kadrova, koji su pod sumnjom za korupciju.
Ideja o kojoj se razgovara je da u kabinetu lidera Građanskog pokreta (GP) URA i aktuelnog vicepremijera Dritana Abazovića, koji bi bio novi premijer, budu manjinske stranke, Socijaldemokratska partija (SDP), ali i dio partija koje su bile na listi koalicije “Za budućnost Crne Gore” (ZBCG). DPS bi u tom slučaju bio parlamentarna podrška i ne bi ulazio u izvršnu vlast, a ideja je da Vlada ukupno ima podršku od barem 49 poslanika, da bi se mogli deblokirati procesi. Nije jasno šta bi to značilo za aktuelnog premijera Zdravka Krivokapića i njemu bliske ministre za koje se pominjalo da bi mogli osnovati demohrišćansku stranku.
Trenutno je malo izvjesno da će “posljednja ponuda” DF-a ishodovati političkim dogovorom vladajuće koalicije, pa su sve oči uprte u lidera GP URA Abazovića, da presječe stvari i prihvati manjinsku vladu koja bi deblokirala institucije.
Abazović je juče novinarima u Skupštini kazao da ideja o manjinskoj vladi potiče odranije, i da je to potencijalna mogućnost. Smatra i da aktuelna Vlada ima manjinsku podršku.
”Imamo subjekte koji nisu u Vladi, a koji nešto što Vlada predloži podrže, a nešto ne. Želim da se ova situacija razriješi. Što se mene lično tiče, vidjećemo šta su solucije. Moramo da sačekamo da se neke stvari, o kojima smo razgovarali na važnim svjetskim adresama, razbistre. Ako se situacija bude razbistrila, mislim da će to biti pozitivno za Crnu Goru”, rekao je Abazović novinarima u parlamentu.
Povezani članci
On je istao da ne radi nikome ništa iza leđa, ali da nije siguran da su svi na istom zadatku.
”Ako neko ima neki model - neka ga iznese. Odazvaćemo se na svaki poziv, na svaki razgovor. Razgovarao sam sa ljudima iz DF-a, manjinskih partija...nikakav problem nemam. Ali to ne znači da su naša političke pozicije promijenjene ako imamo neki razgovor”, poručio je vicepremijer.
Lider Albanske alternative Nik Đeljošaj saopštio je prije tri dana da su manjinske stranke spremne da podrže Abazovića za novog premijera. On je kazao da GP URA i Demokrate, kao i prošle godine, imaju ponudu manjinskih stranaka, SDP-a i Socijaldemokrata (SD) o formiranju manjinskog kabineta, koji bi, bez učešća u njemu, podržao i DPS.
”Manjine da idu sa GP URA, i da imamo i dvije građanske partije. Međutim, DPS neće moći da bude dio te vlade. Dajte nam godinu, i da onda idemo na izbore”, poručio je on.
Đeljošaj nije, međutim, želio da za “Vijesti” objasni da li je manjinska vlada zvanična ponuda opozicije i da li ta ideja ima podršku međunarodne zajednice.
Inicijativa SDP-a početkom sedmice
Da se stvari ubrzaju i istjeruju na čistac, poguraće i predlog SDP-a o nepovjerenju Vladi Zdravka Krivokapića.
”Vijestima” su iz SDP zvanično saopštili da će njihova inicijativa o izglasavanju nepovjerenja Vladi biti predata Skupštini početkom naredne sedmice.
”Očekujemo da i poslanici vladajuće većine koji su nezadovoljni radom Vlade - a takvih je dosta iz svih partija većine - podrže inicijativu tokom rasprave u Skupštini. Ovo je početak kraja odlazeće Krivokapićeve Vlade”, navodi se u odgovoru SDP-a.
Lider i poslanik te partije, Raško Konjević, preksinoć je za TVCG kazao da je bilo šta - pa i ideja o formiranju prelazne vlade - bolja od trenutnog stanja.
Abazović se sredinom septembra sastao s liderima manjinskih stranaka, gdje je tema bila, kako je tada rečeno, aktuelna politička situacija.
O političkoj situaciji se razgovaralo i prilikom susreta s evropskim izaslanikom za Zapadni Balkan Miroslavom Lajčakom, koji boravi u Podgorici gdje je danas gost na Balkanskom integracionom forumu.
On se juče, tokom susreta sa pojedinim zvaničnicima, interesovao između ostalog i za mogućnost podrške manjinskoj vladi.
Jedan od sagovornika “Vijesti” prenio je da su iz Brisela razočarani sporim tempom pregovora Crne Gore s EU.
Lajčak je, ipak, poslao poruku da Crna Gora ima dovoljno demokratskog legitimiteta i potencijala da rješava svoja pitanja, te da EU želi da Crna Gora ima proevropsku vladu i da ima vladu koja ima snagu da donosi odluke i kroz podršku u skupštini i da sprovodi odluke koje vode zemlju brže ka EU.
Poslanik Socijalističke narodne partije (SNP), Dragan Ivanović, nije isključio mogućnost učešća te stranke u manjinskom kabinetu. On je juče “Vijestima” kazao da je rano govoriti o toj ideji, i da se SNP za sada o njoj neće izjašnjavati.
Poručuje da će - ako taj predlog bude pred SNP-om - Glavni odbor (GO) stranke dati konačan stav. “Drago nam je da političar (Đeljošaj) koji je na čelu jedne albanske partije, vidi SNP kao stranku koja zaslužuje da bude u nekoj prelaznoj vladi, a posebno što misli da bi ona zbog svoje politike mogla biti partija stabilnosti za Crnu Goru. Ako se nešto takvo (manjinska vlada) želi desiti, čekamo da to neko zvanično i ponudi. SNP bi onda pokrenuo unutarpartijski postupak, pa bi konačan stav o tome zauzeo GO partije. U ovom trenutku ne bismo se izjašnjavali, jer smo sve o toj ideji čuli posredstvom medija, i to je je za sada samo priča ili želja nekih opozicionih partija”, istakao je on.
Izvor “Vijesti” upoznat sa neformalnim razgovorima kaže da je Socijalistička narodna partija potencijalno raspoložena za učešće u manjinskoj vladi.
Predsjednik i poslanik Demosa, Miodrag Lekić, kazao je da je teško razumjeti predlog o formiranju manjinske vlade u uslovima kad još postoji parlamentarna većina. Ta činjenica, prema njegovim riječima, ideju manjinske vlade čini - neralanom.
”Zapravo nije mi poznato da je neki subjekt napustio parlamentarnu većinu, da je spreman da prekraja volju birača od 30. avgusta, i ulazi u neku formu političkog lizinga s nereformisanim, dakle korupcionaškim Đukanovićevim DPS-om, kako bi zajedno reformama dekriminalizovali crnogorsko društvo. Mislim da tako neodgovornih šarlatana ipak nema u političkoj većini, uz sve slabosti u njoj. Ako takve stranke ili pojedinci ipak postoje, bilo bi krajnje neodgovorno i nemoralno da se kriju i da ne preuzimaju odgvornost za svoje odluke, na što imaju pravo koje im niko ne uzima”, navodi Lekić za “Vijesti”.
”Neophodna prekompozicija na crnogorskoj političkoj sceni”
Iako “Vijesti” iz DPS-a, najvećeg opozicionog subjekta, nisu dobile odgovore na pitanja o manjinskoj vladi, njihove kolege iz opozicionih klupa u podržavaju tu ideju.
Socijaldemokrate (SD) su “Vijestima” kazale da je za izlazak iz duboke društveno-političke krize neophodan suštinski dijalog onih subjekata koji istinski, a ne samo deklarativno žele evropsku i evroatlantsku Crnu Goru.
”Navedeni dijalog trebalo bi da rezultira dogovorom o konceptu vlade čiji bi zadatak bio da s parlamentarnom proevropskom većinom popravi nezavidno stanje u brojnim segmentima društva i pripremi vanredne izbore”, naveli su iz te partije.
Oni poručuju da je neophodna prekompozicija na crnogorskoj političkoj sceni, koja podrazumijeva stabilnu evropsku vrijednosnu većinu i novi koncept proevropske vlade.
Potpredsjednik Bošnjačke stranke (BS), Jasmin Ćorović, rekao je “Vijestima” da je formiranje manjinske vlade jedan od modela za izlazak iz političke krize.
”S kolegama iz opozicije razgovaramo koji je najbolji model za prevazilaženje aktuelne situacije. Vjerujem da svima mora biti prioritet da se Crna Gora što prije vrati na put integracija, da se nastavi sa započetim reformama, da se krene u deblokadu institucija. Građani su nam povjerili mandat i moramo da se odgovorno odnosimo prema tome”, podvlači on.
Čelnik i poslanik Liberalne partije (LP), Andrija Popović, takođe smatra da je manjinska vlada potencijalno rješenje za prevazilaženje krize. Poručuje, međutim, da bi LP podržala isključivo vladu koja bi uživala tropetinsku podršku u parlamentu.
”LP nije zauzimala stav o ovom pitanju, ali smo imali konsultativne razgovore o tome s našim međunarodnim liberalnim partnerima. Ako i dođe vrijeme za to, LP bi podržala samo vladu koja ima podršku najmanje tri petine poslanika, odnosno 49 njih, kako bi se konačno deblokirale država i pravosudni sistem”, kazao je on “Vijestima”.
Poslanik Albanske koalicije “Jednoglasno”, Fatmir Đeka, navodi da je manjinska vlada jedan od modela za rješavanje “trenutne papazjanije”.
”Neskromno ističemo da je to bio naš predlog odmah nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora. To smo, naravno, predstavili i našim međunarodnim partnerima, kao i kolegama iz opozicije. Mislim da im je taj predlog bio interesantan”, naveo je on.
Lider Force i poslanik Albanske liste, Genci Nimanbegu, kazao je za Gradsku TV da će glasati za “obaranje” aktuelne Vlade i da će podržati svako rješenje koje će Crnu Goru “vratiti na pravi put”.
Iz DF-a, koji će do 10. decembra čekati odgovor kolega iz vlasti na ponudu o formiranju nove vlade, “Vijestima” nisu odgovorili da li podržavaju formiranje manjinskog kabineta i da li su možda o tome razgovarali s kolegama iz vladajućih i opozicionih partija.
Ipak, jedan od lidera tog političkog saveza, Milan Knežević, preksinoć je na TVCG saopštio da bi manjinska vlada predstavljala prekrajanje izborne volje građana.
I Demokrate smatraju da bi formiranje manjinske vlade značilo prekrajanje izborne volje “s onima za koje su građani tražili da budu smijenjeni s vlasti, a ne da ponovo budu na vlasti”. Poručuju da u tome nikad nisu učestovali, te da neće ni ubuduće.
Iz Demokrata su “Vijestima” rekli da je i aktuelna Vlada na neki način manjinska, ali da je proizvod volje 41 poslanika koji su na izborima 30. avgusta prošle godine dobili mandat da promijene trodecenijsku vlast.
”Svako prekrajanje izborne volje građana u suprotnosti je s Ustavom i EU vrijednostima, i značilo bi jednu od najvećih izdaja u istoriji Crne Gore”, podvlače oni.
“Prekrajanje izborne volje”
Lider i poslanik Prave Crne Gore, Marko Milačić, istakao je da njegova stranka nikad nije bila, niti će biti adresa za manjinsku vladu i slične političke ideje.
”Takav eventualni razvoj događaja - za koji vjerujem da nije vjerovatan uprkos svim medijskim i kuloarskim nagađanjima - bio bi brutalno i do sada nezabilježeno gaženje izborne volje građana. Ubijeđen sam da niko u okviru parlamentarne većine nije politički lud i toliko neprijateljski nastrojen prema građanima da bi se usudio na jedan ovakav političko-samoubilački pohod”, rekao je on “Vijestima”.
Predsjednik i poslanik Radničke partije, Maksim Vučinić, takođe je ocijenio da bi manjinska vlada značila prekrajanje izborne volje, i da bi predstavljala “već viđen scenario Darka Pajovića i Draga Đurovića (bivših funkcionera Pozitivne Crne Gore)”.
Poslanik Ujedinjene Crne Gore (UCG), Vladimir Dobričanin, ocijenio je da se projekat manjinske vlade protiv osnovnim načelima demokratije, i da predstavlja direktno bacanje rukavice u lice većinskoj Crnoj Gori koja se izborila za promjene na izborima 30. avgusta.
“Možda bih i razumio zahtjev da se radi o manjinskoj vladi s nekih 30 do 40 odsto dobijenih glasova na izborima, ali iskreno smatram da je ovo ipak nešto za šta ne postoji primjer u tradicionalnim i modernim demokratijam, pa je zato politički donekle i neozbiljno”, naveo je on za “Vijesti”.
Dobričanin smatra da bi učešće DPS-a u eventualnoj manjinskoj vladi predstavljalo političku korupciju i revitalizacija režima čija je vladavina dovela Crni Goru u politički i ekonomski ćorsokak.
Bonus video:
