Politička diskriminacija tokom mandata bivše vlasti Demokratske partije socijalista, o kojoj se godinama javno govorilo, dokazana je i sudski, na slučaju rođaka i partijskog kolege lidera Demosa Miodraga Lekića.
Osnovni sud u Ulcinju je nakon pet godina presudio da je predsjednik lokalnog odbora Demosa i član Glavnog odbora partije, Nikola Mirović, kao građanin bio izložen političkoj diskriminaciji zbog srodstva sa predsjednikom partije Miodragom Lekićem. Lider Demosa je tu odluku nedavno objavio i na društvenim mrežama.
Mirović je, kako se navodi u presudi sudije Pera Lukića, bio izložen političkoj diskriminaciji.
Ulcinjski zvaničnik Demosa je pokrenuo sudski spor protiv bivšeg direktora HTP “Ulcinjska rivijera” Radomira Mikana Zeca. On je, kako se navodi u presudi, u pismu ministru turizma Pavlu Raduloviću sugerisao da Mirovićev montažno-ugostiteljski objekat treba srušiti, jer je on sestrić Miodraga Lekića.
U tužbi i na raspravama, Mirović je preko punomoćnika naveo da je 18. aprila 2017. godine Zec napisao Raduloviću da “sestrić lidera Demosa planira da otvori montažni objekat - baraku na samoj granici sa našom plažom”.
Takvim činjenjem, kako piše u presudi, HTP direktno, očigledno, i jasno podstiče ministra održivog razvoja i turizma Pavla Radulovića na diskriminaciju po političko-srodničkoj osnovi.
Komentarišući odluku suda, Miodrag Lekić je kazao “Vijestima” da ga je tokom funkcionisanja “privatizovne, partijske, na momente mafijaške države, najviše impresionirala u ovom slučaju neskrivena komunikacija između aktera državno-klanovske družine”.
”Naime, poruka iz ‘Ulcinjske rivijere’, da se negativno odluči u predmetu Nikole Mitrovića jer mu je ujak Miodrag Lekić je upućena sa urednim zaglavljem, a nadležno ministarstvo je to takođe uredno zavelo. Očigledno, njima su državno-klanovske linije uključujući tu i diskriminaciju, a to je u ovom slučaju konstatovao i ombudsman, postali normalna stvarnost koju ne treba kriti”, kazao je Lekić.
On je kazao da iako je jedan od mnogih koji su zbog borbe za dekriminalizaciju crnogorskog društva i pravnu državu, njegovo iskustvo u kojem diskriminaciju plaća porodica je prilično veliko.
”Ne mislim samo na činjenicu da su članovi moje uže porodice svi sa stručnim spremama bili, i ostali na Birou rada. Naime, iz istih razloga moja sestra i brat, naravno i ja, smo kao zakonski naslednici diskriminisani u slučaju povraćaja svojevremeno neopravdano oduzete zemlje našem direktnom pretku, kada smo grubo diskriminisani putem partijske kontrole komisija za restituciju”.
On je naveo da im je zbog precizne zakonske dokumentacije vraćen jedan dio zemlje 2011. godine, ali da su nakon njegovog povratka u zemlju 2012. i učešća u političkom životu, “komisije za restituciju sve uradile da se ne kompletira povraćaj zemlje, uprkos sudskim odlukama u njihovu korist na svim nivoima”.
Bonus video:
