Građani Crne Gore najmanje povjerenja imaju u političke partija, medije, Vladu i Skupštinu, a najviše vjeruju vjerskim zajednicama, nevladinim organizacijama, obrazovnom i zdravstveom sistemu, pokazalo je istraživanje Centra za građansko obrazovanje (CGO) i agencije "Damar".
Izvršna direktorica CGO-a Daliborka Uljarević kazala je da povjerenje u institucije u Crnoj Gori nije veliko, i da je najniže u političke partije i medije koji se sve češće vide kao pristrasni.
“Dijametralno na drugoj strani imamo nevladin sektor čiji je kritički dio meta političara. Vodeće na listi su vjerske zajednice koje posljednjih godina imaju visok stepen političke mobilizacije”, rekla je Uljarevićeva na predstavljanju istraživanja.
Ona je kazala da obrazovni i zdravstveni sistem ostaju u vrhu, dok se bilježi rast povjerenja u tužilaštvo, a pad u policiju.
Navela je 37,8 odsto građana smatra da se Crna Gora kreće u dobrom ili veoma dobrom pravcu, u veoma pogrešnom 37,3, dok 25 odsto nema stav o tom pitanju.
„Da se zemlja dinamično razvija smatra svega 3,2 odsto ispitanika, da se polako ali sigurno razvija 19,6, da je situaicja u državi stabilna smatra 14,1 odsto građana“, rekla je Uljarevićeva.
Ona je dodala da 17,3 odsto građana smatra da u Crnoj Gori postoji krizna situacija, 18,3 odsto je mišljenja da je zemlja u stanju stagnacije, 12,3 odsto da je na ivici katastrofe, dok 15,3 odsto njih nije moglo da ocijeni situaciju.
Prema njenim riječima da stvari u Crnoj Gori idu u dobrom pravcu dominantno je stav pripadnika srpske nacionalnosti, dok pesimističnu poziciju zauzimaju pripadnici crnogorske nacionalnosti i manjinskih zajednica.
Uljarevićeva je kazala da u vrhu problema koje građani percipiraju kao ključne ostaju ekonomska pitanja, zatim korupcija i organizovani kriminal, dok ih najmanje brinu identitetska pitanja.
„Posebno brine visok nivo straha od unutrašnje nestabilnosti i konflikta i političke situacije u državi“, dodala je ona.
Uljarevićeva je rekla da građani imaju pozitivnu percepciju o vladavini prava i da prepoznaju da su određeni djelovi sistema profunkcionisali.
Na pitanja kako vide posljednja hapšenja, prema njenim riječima, malo preko četvrtine građana je odgovorilo da je sistem napokon počeo da radi, dok više od trećine njih smatra da je to dobro ali da treba sačekati konkretne rezultate.
"Još imamo manji broj onih koji smatraju da će neko možda biti osuđen, ali da će se većina izvući bez kazni, dok se smanjuje i broj onih koji smatraju da je to predstava od koje neće biti ništa“, navela je.
Ona je rekla da je broj onih koji smatraju da za Specijalno državnog tužilaštvo (SDT) nema nedodirljivih od jula prošle godine porastao tri puta.
"Porastao je broj i onih koji vjeruju da on može da nosi ovaj proces, što se vidi i kroz pad broja ispitanika koji smatraju da se ti procesi vode protiv pojedinih ljudi, i to onih koji imaju sve manju moć“, rekla je Uljarević.
Kako je navela, 6,5 odsto građana smatra da institucije danas procesuiraju zloupotrebe nove vlasti, dok je dominatno stav da se procesuiraju samo oni iz perioda vlasti Demokratske partije socijalista.
Ona je saopštila da nalog Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma da se sruži porodična kuća odlazećeg predsjednika Mila Đukanovića, 47 građana vidi kao politički čin, 26,7 smatra da je u pitanju čin vladavine prava, dok 26,4 odsto građana nema jasan stav o tom pitanju.
Izvršni direktor Damara Vuk Čađenović je kazao da je u odnosu na ranije istraživanje porastao broj građana koji su kazali da su mjesečni prihodi domaćinstva dovoljni da pokriju životne troškove i da žive bolje nego prošle godine.
„Manje od polovine građana, 49,1 odsto, smatra da njihovi mjesečni prihodi nijesu dovoljni da pokriju troškove, dok 39,6 odsto smatra da imaju dovoljno“, rekao je Čađenović.
Kako je naveo, 22 odsto građana ocijenilo je da, u odnosu na prošlu godinu, sada živi bolje, 27 odsto da živi gore, dok polovina ispitanika smatra da je sve na istom nivou kao ranije.
Čađenović je rekao da više od trećina ispitanika smatra da je razlog za poraz Đukanovića na predsjedničkim to što je bio predugo na vlasti i da su građani htjeli promjene, dok je nešto preko 30 odsto kao odgvor navelo da je Đukanović kreirao koruptivni sistem u kome se i sam obogatio.
„Da je prilikom izbora prevagnuo uticaj trećih strana smatra 15 odsto građana, a 8,6 smatra da je Đukanović imao lošu kampanju i da je to razlog zbog kojeg je izgubio izbore“, dodao je Čađenović.
On je kazao da je većina građana, 38,7 odsto, smatra da novoizabrani predsjednik države Jakov Milatović ne bi trebalo da podnese ostavku na partijske funkcije, dok je 36 odsto mišljenja da bi trebalo to da uradi.
Kako je naveo Čađenović, šest od deset odsto građana očekuje da Milatović bude predsjednik svih građana, odnosno da zastupa interese cjeline.
„Interesantno je da 17 odsto ispitanika smatra da Milatović treba da zastupa interese svoje partije i koalicionih partnera, a četvrtina nema apsolutno nikakva očekivanja od njega“, dodao je Čađenović.
On je rekao da 63,5 odsto građana smatra da bi u fokusu nove vlade, nakon izbora 11. juna, trebalo da bude unapređenje životnog standarda, a 54 odsto jačanje ekonomske stabilnosti države.
„Za više od polovine, 56 odsto građana, to je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, a za trećinu građana evropske integracije. Da bi nova vlada trebalo da se pozabavi pozicijom i perspektivom mladih smatra 20,8 odsto građana“, saopštio je Čađenović.
On je kazao da rezultati istraživanja pokazuju da su građani sve više skeptični kada je u pitanju datum pristupanja Evropskoj uniji (EU).
„Najveći procenat, gotovo trećina, uopšte nema stav o tome kada će Crna Gora ući u EU, dok petina smatra da država nikada neće ući u EU. Da će se to deseti 2030. godine smatra 22,8 odsto građana, 2027. godine 18,1 odsto, dok svega skoro šest odsto smatra da će članica postati 2025. godine“, naveo je Čađenović.
On je rekao da je istraživanje pokazalo da se 56,1 odsto građana protivi vojnoj akciji Rusije prema Ukrajini, 16 odsto podržava, a 28 odsto njih je neutralno po tom pitanju.
Uljarević je kazala da 77,6 odsto građana smatra da vršnjačko nasilje u Crnoj Gori raste poslednjih godina, 12 odsto da ne raste, dok je deset odsto neopredijeljenih.
„Na pitanje da li Vlada adekvatno reaguje na problem vršnjačkog nasilja, većina, 54 odsto, smatra da nije preuzela dovoljno aktivnosti i da nema nikakve politike i strategije kojim adresira ovaj rastući i akutni problem“, rekla je Uljarević.
Kako je navela, kao odgovorne za porast vršnjačkog nasilja građani vide roditelje, maloljetnike i obrazovne institucije.
„Velika je odgovornost i na medijima i policiji. Društveno politička klima očigledno nije podsticajna jer se takođe svrstava među negativnim aspektima koji utiču na rast nasilja“, rekla je Uljarević.
Ona je poručila da pitanje vršnjačkog nasilja zahtijeva sveobuhvatan pristup i angažman svih aktera.
Bonus video:
