Znaju s kim neće, ne i s kim bi - više potencijalnih modela za formiranje nove vlade

To što su sve veće političke grupacije nakon parlamentarnih izbora poručile da bez njih neće biti stabilne vlade, najava je teških pregovora o njenom uspostavljanju, u kojima će partijski interesi opet biti ispred državnih, pa će se prema tome i dogovarati većine. Međutim, nije isključeno da vlast bude stabilna, kroz širi koalicioni aranžman u kom niko ne bi imao ucjenjivački kapacitet.

To su ocijenili sagovornici “Vijesti”, analizirajući u kojim bi sve pravcima mogli da idu pregovori o konstituisanju nove vlade.

Očekuje se da njih pokrene Pokret Evropa sad (PES), koji je s koalicionim partnerima na prekjučerašnjim prijevremenim izborima osvojio najviše mandata - 24.

Nakon njih, prema privremenim rezultatima Državne izborne komisije, slijedi koalicija “Zajedno” predvođena Demokratskom partijom socijalista (DPS), koja je dobila 21 mandat, savez “Za budućnost Crne Gore” (ZBCG) je osvojio 13, Demokrate i Građanski pokret (GP) URA 11, Bošnjačka stranka (BS) šest, Socijalistička narodna partija (SNP) i Demos dva, Albanski forum takođe dva, dok su Albanska alijansa i Hrvatska građanska inicijativa (HGI) osvojile po jedno mjesto u parlamentu.

PES je juče najavio da će u nekoliko dana obaviti šire unutarpartijske konsultacije, poslije kojih će istupiti “s jasnom pozicijom” o formiranju vlasti.

Njihov lider Milojko Spajić, koji je najozbiljniji kandidat za premijera, u izbornoj noći je poručio da oni neće pregovarati o vlasti s DPS-om i GP URA. PES lidera GP URA i aktuelnog premijera Dritana Abazovića optužuje da je kreirao predizbornu aferu o navodnim poslovnim vezama Spajića i uhapšenog južnokorejskog “kralja kriptovaluta” Do Kvona.

S druge strane, Spajić nije isključio mogućnost saradnje s koalicijom ZBCG, koju čine Nova srpska demokratija (Nova) i Demokratska narodna partija (DNP), iako je rekao da je taj savez na suprotnom političkom polu od njega.

Imajući u vidu navedeno, PES bi do 41 mandata u parlamentu, koliko je neophodno za izbor vlade, mogao da dođe uz podršku Demokrata i stranaka manjinskih naroda.

Ako bi im, kroz neki vid podrške, prišla i koalicija ZBCG, potencijalna nova vlada imala bi dvotrećinsku većinu u parlamentu - 54 poslanika, neophodnu za izbore u pravosuđu. Međutim, upitno je koje stranke bi pristale na takav aranžman. No, to su samo neke od opcija.

Politikolog Predrag Zenović kazao je “Vijestima” da nije isključeno da vlast bude stabilna, kroz širu koalicionu vladu u kojoj nijedan akter ne bi imao ucjenjivački potencijal i gdje bi postojala sigurna parlamentarna bazu “za reformske poduhvate”.

“Ne treba zaboraviti da važna pravosudna imenovanja zavise od dvotrećinske, odnosno tropetinske većine, i da je za krupne političke odluke bolje imati kvalifikovanu većinu. Ne čini mi se realnim da PES koalira s DPS-om, niti da DPS poslije recentnog iskustva uđe u neki aranžman podrške manjinskoj vladi. Sve druge opcije su moguće”, navodi on.

Bivša dugogodišnja poslanica Snežana Jonica, rekla je “Vijestima” da bi vlada PES-a, Demokrata i manjinskih partija bila daleko od stabilne. Kaže da je kod te opcije dilema to da li bi Demokrate bile spremne da napuste partnerstvo s GP URA, ili bi insistirale na dogovoru “u paketu”.

“Odnosno, da li bi Demokrate, vezujući svoju budućnost u vladi za GP URA, po drugi put o svom trošku bacile pojas za spasavanje toj partiji. Samo ovog puta uz šansu da ako to urade - potonu i oni”, ističe Jonica.

Predsjednik Demokrata Aleksa Bečić, preksinoć je saopštio da se o budućoj vlasti mora razgovarati jer niko nema (natpolovičnu) većinu u parlamentu, ali nije rekao na koji način to treba učiniti. S druge strane, Abazović je poručio da će njihov savez biti “glavna okosnica vlade”.

Jonica kaže da bi PES u model s Demokratama i manjinama mogao da doda i SNP, i da tako dođe do 43 mandata.

“Jer Spajić u nedelju veče nije eksplicitno pomenuo njih, pa se ne zna da li su oni neprihvatljivi ili ih samo nije pominjao jer je mislio da neće proći cenzus”, dodaje ona.

Iz SNP-a juče su takođe zahvalili glasačima na podršci, ističući da će nastaviti “i kao dio 44. vlade” da rade “na unapređenju životnog standarda građana, stvaranju bolje Crne Gore, istrajnoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije”.

Ako Demokrate ne bi prihvatile da idu s PES-om bez GP URA, druga opcija je, prema riječima Jonice, da se u igru uključi koalicija ZBCG. PES i manjine bi u tom slučaju s njom imale 48 mandata, i falio bi im glas do tropetinske većine.

Sagovornica objašnjava da bi takva izvršna vlast bila stabilna, ali da bi joj jedina prepreka mogla da bude “podobnosti” koalicije ZBCG “gledano iz diplomatskih krugova”.

“Naročito ako znamo da su lideri ove koalicije prethodnu ‘nepodobnost’ nadogradili naglašavanjem ‘uloge ambasadora zemalja EU i SAD-a’... S druge strane, (lider DNP-a) Milan Knežević je na samom kraju kampanje saopštio da su spremni da stave moratorijum na sva sporna pitanja. To je ponovio i u izbornoj noći, naglašavajući ono što nije podložno promjeni - ‘da je Srbin, koji govori srpskim jezikom...’, ali dajući tako do znanja da mu je jasno da ako Spajić neće s GP URA, mora s njima”, navodi Jonica.

Knežević je preksinoć saopštio da su oni spremni na razgovore sa svim konstituentima tridesetoavgustovske većine “koji se sad nalaze u parlamentu”. On je pozvao potencijalne saveznike da ne povlače “separatne poteze” i ne pregovaraju “o nekim njihovim modalitetima”.

Da bi vlast trebalo da formiraju PES, manjine i ZBCG, juče je poručio bivši premijer Zdravko Krivokapić, rekavši da GP URA ne treba da bude tas na vagi, “jer se to do sada pokazalo vrlo loše po državu”.

Kao treću opciju, Jonica vidi mogućnost da PES, s manjinskim partijama, ponudi mjesta u vladi DNP-u i Demokratama, i tako dođe do 45 mandata.

“I donekle prihvatljive opciju i evropskim partnerima, jer Knežević i DNP baštine antifašističku tradiciju i ideološki su, ako bi se odvojili od Nove, mnogo prihvatljiviji nego s njima u paketu”, dodaje.

Napominjući da postoji još niz potencijalnih kombinatorika, Jonica kaže da da bi PES-u bilo “najlakše ispregovarati i najlagodnije sklopiti” vladu s DPS-om. Ona to objašnjava time što bi, prema njenom mišljenju, DPS-u valjalo da dobiju bila šta samo da se vrate u vlast, a da bi PES s njima i manjinama imao više od dvotrećinske većine. Međutim, podvlači da bi to najvjerovatnije na duže staze, a možda i na kraće predstavljalo “samouništenje PES-a”.

Iz DPS-a nakon izbora nisu pozivali PES na saradnju, ali su to činili prije izlaska na birališta. Doskorašnji šef DPS-a Milo Đukanović je krajem maja saopštio da će se pravo iskušenje nakon izbora ogledati u hrabrosti lidera partija, “koje se nazivima ili politikom predstavljaju kao proevropske”, da naprave koalicije.

Jonica, na kraju, ne isključuje ni mogućnost da se sve “toliko zakuva” i da se “okrene igrica”, pa da se neki dogovore da u inat PES-u prave vladu bez njih, a uz podršku DPS-a i s manjinama.

“U međuvremenu, Abazovićeva Vlada će, sad je sasvim sigurno, proslaviti punu godinu rada nakon pada, tj. godišnjicu tehničkog mandata”, konstatuje sagovornica.

Zenović: Abazović nanio štetu PES-u, ali i svojoj koaliciji

Ko je najveći dobitnik, a ko gubitnik izbora?

Nesumnjivo najbolji rezultat ostvario je BS. Pokazalo se da je i ta stranka profitirala od pada DPS-a, budući da je prema istraživanjima veliki procenat onih koji se nacionalno izjašnjavaju kao pripadnici bošnjačkog naroda davao podršku DPS-u.

Naravno, za PES je ovo odličan rezultat, očekivan, sve projekcije koje su išle preko ostvarenog rezultata bile su nerealne i bazirale su se na pretpostavljenom efektu rasta i uspjehu Jakova Milatovića, ali nisu uvažile specifičnost predsjedničkih izbora.

Aferom “Do Kvon” premijer u tehničkom mandatu nanio je štetu i svojoj koaliciji, ali nesumnjivo i PES-u, budući da je u aferi “državljanstvo” Spajić izgubio uvjerljivost i kredibilnost u odbrani od optužbi takvog i sličnog tipa. S druge strane, mislim da je Abazović ulaskom u aranžman sa Demokratama osigurao željeni ishod, iako nije ostvaren sinergijski efekat, posebno ne za Demokrate.

ZBCG i DPS su konsolidovali pozicije, uprkos projekcijama o padu, i ostaju vrlo relevantni u partijskom i parlamentarnom životu Crne Gore.

Šta je razlog slabe izlaznosti?

Parlamentarni izbori 2020. i predsjednički 2023. bili su i tematski i ideološko-programski, strateški važni i zato su bili mobilišući za birače opozicionog anti-DPS i anti-Đukanović političkog rezona. Ovi izbori nisu imali takav karakter i nosili su sa sobom izvjesnost stožera i vlasti i opozicije - PES-a i DPS-a. Konačno, razloge treba tražiti i u zasićenosti izbornim ciklusima, kratkoj kampanji, dosta trivijalnoj komunikaciji s biračima i dominaciji programskih socio-ekonomskih tema oko kojih postoji načelni konsenzus, što je moglo da djeluje demotivišuće za birače.

Šta o političkoj sceni govori to što su parlamentarni status izgubile neke nekad važne stranke, prije svega Pokret za promjene (PzP) i Socijaldemokratska partija (SDP)?

Crna Gora je u fazi tranzicije partijskog sistema iz sistema s dominantnom partijom u klasični višepartijski sistem s novim akterom koji je ostvario vanredan rezultat i pokazao se kao prvi na spektru lijevih politika, socio-ekonomskih tema.

PzP u kratkoj kampanji nakon dugog perioda u koaliciji u kojoj nije imao najjači glas, u ovom kontekstu, nije mogao da se nada uspjehu. To je kadrovska partija s ekspertsko-reformskom agendom, ali u međuvremenu je učinjeno malo da se ona idejno i kadrovski osvježi.

SDP je prolazio kroz programske i liderske izazove, to je partija koja je inicijalno bila i reformsko, građansko i lijevo jezgro crnogorske politike, antiratna partija, koja se u važnim tačkama crnogorske politike pokazala kao transforomaciona - sposobna da nametne agendu i strateški pravac. Međutim, decenijska podrška DPS-u, kriza liderstva i za lijevu partiju neprihvatljivo skretanje udesno i nacionalnu retoriku, vjerovatno su uticali na postepenu demotivaciju glasača.

Jonica: BS više od manjinske partije

Snežana Jonica ocjenjuje da su nakon rezultata izbora izvjesne samo dvije stvari - da je PES najjači politički subjekt u Crnoj Gori, a BS partija koja je duplirajući svoj izborni rezultat, sa tri na šest mandata, postala više od manjinske partije koja se zove u vladu zbog poštovanja demokratskih principa.

“Već je sad peta partija po snazi, a imajući u vidu da je jedina partija koja je dobila javnu i jasnu predizbornu podršku od predsjednika Evropske narodne partije, najuticajnije političke grupacije u Evropskom parlamentu kojoj pripada i (predsjednica Evropske komisije) Ursula von der Lajen, reklo bi se da su oni jedini siguran konstituent nove vlade i najkvalitetnija konekcija te vlade s evropskim partnerima”, ističe ona.