„Priča je i zamršena i mnogostrana. Ona odaje mnogo toga o odnosu kriminala i politike u Crnoj Gori, ali i o tome kako se siromašne zemlje i ekonomija kriptovaluta takmiče u pronalaženju novih izvora prihoda i kako pritom dobiju po nosu“, piše Frankfurter algemajne cajtung u tekstu pod naslovom: „Kripto-krimić u Crnoj Gori“.
Najprije se podsjeća na poznate biografske podatke uhapšenog južnokorejskog državljanina Do Kvona – njegovo studiranje na Stenfordu, pionirsku ulogu u svijetu kriptovaluta s njegovom firmom Terraform Labs i razvojem kriptovalute „luna“. Potom sledi spektakularni slom firme i valute u maju 2022. koji je od Do Kvona stvorio jednog od najtraženijih prevaranata i bjegunaca na planeti. Napravio je dug od 40 milijardi dolara, a ako se uračuna i slom tržišta kriptovaluta koji je uslijedio, onda se, prema računici „Njujork tajmsa“ koju autor navodi, gubici sumiraju na dva biliona dolara.
Pismo koje je poremetilo izbore
„Kvon je nestao, njegovo mjesto boravka bilo je nepoznato – sve dok crnogorske institucije u martu nisu objavile da su ga uhapsile u Podgorici s falsifikovanim kostarikanskim pasošem, kada je htio da uđe u privatni avion za Dubai.“ Sud u Podgorici odlučio je da su Do Kvon i jedan njegov južnokorejski poslovni partner krivi za upotrebu lažnih putnih isprava i da su osuđeni na četiri mjeseca zatvora.
„Kakve to veze ima s kandidatom za premijera Milojkom Spajićem? Kvon je iz zatvora poslao rukom pisano pismo. U njemu je tvrdio da ’ima veoma uspješne investicione odnose’ sa Spajićem. Osim toga, ’prijatelji u ekonomiji kriptovaluta’ dali su mu (Spajiću) novac za predizbornu kampanju u zamjenu za obećanje da će voditi ’politiku blagonaklonu prema kriptovalutama’.“
Pismo je objavljeno nekoliko dana uoči izbora, a u kampanji je Spajićeva stranka „Evropa sad“ bila vodeća snaga, s obećanjima o članstvu u EU i suzbijanju kriminala i korupcije. Partija je, navodi njemački novinar, dobila najviše glasova, ali je na izborima ipak prošla ispod očekivanja, jer su ankete uoči izbora govorile o skoro 40 odsto podrške. „Na kraju je imala samo tesnu prednost nad proruskim savezom koji može da ugrozi formiranje stabilne prozapadne koalicione većine“, piše njemački list i dodaje da je izlaznost bila na rekordno niskom nivou od 56 odsto.
„Spajić je brzo pronašao krivca: Kvon, koji je spomenuto pismo uoči izbora adresirao i na njega i koje je procurelo u lokalne medije.“ Kako piše Frankfurter algemajne cajtung, Spajić je iskaze iz pisma označio kao lažne i kao dio prljave političke igre.
„Kvonovi advokati nisu osporili autentičnost pisma. Dritan Abazović, premijer i Spajićev politički rival, s uživanjem je iskoristio tu nevolju.“ List navodi i Abazovićeve riječi, koji je rekao da ne optužuje Spajića, ali da se mora raščistiti šta se zbiva u crnogorskom miljeu kriptovaluta i sagledati da li je ona uključena u pranje novca u korist finansiranja predizborne kampanje.
Transakcije dirigovane iz zatvora
Autor teksta, novinar Franc Nestler, nabraja i aktivnosti Do Kvona u zatvoru koje zahtevaju objašnjenja: „Mada su mu oduzeti svi elektronski uređaji, izgleda da je uhapšenom Kvonu pošlo za rukom da iz jednog elektronskog novčanika povezanog s njim prebaci 29 miliona dolara, rekli su južnokorejski tužioci i tako potvrdili vest agencije Blumberg, specijalizovane za finansijske vijesti. Američki i južnokorejski tužioci do sada su zaplijenili tri laptop-računara i pet mobilnih telefona. Nadaju se tragovima koji vode do iščezlih milijardi dolara, koje su širom sveta investirane u Do Kvonovu valutu koja je u međuvremenu potpuno bezvredna.“
Za crnogorsku javnost posebno je interesantan odnos Spajića i Do Kvona. Na saslušanju su Do Kvonovi advokati negirali da je on finansirao Spajićevu kampanju, već da su to činili drugi ljudi koji se bave kriptovalutama. Do Kvon je u pismu naveo da ima dokaze o komunikaciji i iznosima. Autor podsjeća i da je Spajić najprije poricao bilo kakvu vezu s Do Kvonom, pa da je onda priznao da ga zna od 2018. Tvrdio je da je od Do Kvona tražio novac koji je jedan singapurski fond – za koji je Spajić radio – uložio u njegovu kriptovalutu. Do Kvon negira takve navode, tvrdeći da je Spajić tražio novac za kampanju, koji nije dobio. A Spajić to negira.
Nekad šverc – danas kriptovalute
„Milan Knežević, vođa proruskog bloka, drugog po snazi na izborima, kaže da se raduje zbog neočekivano dobrog rezultata njegove partije, koji je dijelom i posledica problema nastalog zbog Do Kvona. ’Bilo bi bolje susretati se s borcima Islamske države – sa njima bar znaš na čemu si, ali nemaš pojma šta ti ljudi rade sa kriptovalutama“, izjavio je Knežević, koji sedi u kancelariji ukrašenoj slikom Vladimira Putina.“
Nemački novinar na kraju izvodi zaključak: „Kriptovalute i Crna Gora, to je do sada kratka, ali intenzivna priča. Dugo je Crna Gora bila centar šverca cigareta i kokaina, ali se u poslednjih nekoliko godina razvila u centar trgovine kriptovalutama. Godine 2022. Spajić je, kao tadašnji ministar privrede, prognozirao da bi trgovina kriptovalutama za tri godine mogla da sačinjava trećinu nacionalnog ekonomskog učinka.“
Autor navodi i mišljenje direktora podgoričkih „Vijesti“ Željka Ivanovića koji kaže da se vjerovalo da su kriptovalute sledeća velika stvar, novi tajni recept koji može da zamijeni krijumčarenje. „Ali, čudotvorno sredstvo se pokazalo kao katastrofa“.
Njemački novinar ukazuje da Do Kvon nije usamljena poveznica s neprozirnim svijetom kriptovaluta, navodeći da je rusko-kanadski osnivač omiljene platforme za kriptovalute „Ethereum“, Vitalik Buterin u maju dobio crnogorsko državljanstvo, a Spajić je to s ponosom objavio na Tviteru. Na kraju, tu je i mišljenje ministra unutrašnjih poslova Filipa Adžića, koji kaže da je netransparentno poslovanje kriptovalutama „dobro za organizovani kriminal, dobro za finansiranje terorizma i dobro za pranje novca“.
Bonus video:
