Crna Gora ima daleko najlakši put ka Evropskoj uniji (EU) od svih država Zapadnog Balkana, ali ako se propusti ovaj momenat, pitanje je kad će i da li će uopšte biti sljedećeg - ocjenjuju sagovornici “Vijesti”.
Ono oko čega su saglasni je i da EU u koju bi Crna Gora potencijalno ušla, neće biti ista EU sa kojom su početi pregovori, jer svemu, objašnjavaju, mora da prethodi reforma unutar Unije. Međutim, naglašavaju da se reformama moraju suštinski posvetiti prije svega politički lideri zemalja kandidata.
Stručnjak za Zapadni Balkan iz Mađarskog instituta za spoljnu politiku Ferenc Nemet, ukazuje da Crna Gora već šest, sedam godina ne napreduje ka EU i da impuls za to mora doći iz države.
“Volja za sprovođenje reformi mora doći iz Crne Gore, ne spolja. Nema proaktivnog djelovanja političkih snaga u Crnoj Gori, ni u vlasti ni u opoziciji. Nije dovoljno samo govoriti o proevropskom stavu, mora se djelovati”, rekao je Nemet “Vijestima”.
On ne misli da je za to dovoljna politički stabilna vlada.
“Politička stabilnost ne bi škodila, i čujemo često da Crnoj Gori treba stabilna proevropska vlada. Međutim, stabilna vlada ne znači da će ta vlada u fokus staviti evropski put. Vidjeli smo u posljednjoj fazi onoga što se može nazvati Đukanovićevom (Milo) erom, da se ništa nije radilo na tome, iako ste imali stabilnost. Onda je nastupila nestabilnost i ništa se nije promijenilo. Zaključujem da se ne radi samo o stabilnosti, već o volji da se sprovedu teške i bolne reforme”, objašnjava Nemet.
Profesor istorije i politike jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber, ocjenjuje da Crna Gora ima najbolju šansu da postane članica EU.
“Nijedna druga država nema tako lak put, i neshvatljivo je da se ta prilika ne koristi. Prethodna vlada je reforme sprovodila samo na formalnom nivou, sada za nekoliko godina to može da se završi. Međutim, ne vidim da je to prioritet. Sada kao vodeću političku partiju imamo ‘Evropu sad’, ali ne vidim da je ‘sad’. Ne mogu da objasnim zašto je tako teško napraviti konsenzus po tom pitanju, da se uprkos različitim političkim podjelama radi na tome”, kazao je Biber.
On navodi da uočava da se unutar EU desio preokret i da su zemlje poput Francuske, koje su bile skeptične, sad rekle da su spremne za proširenje, jer su shvatile geopolitičku prednost.
“Teško je predvidjeti, recimo, narednih 10 godina - zavisi i od toga šta će se desiti sa ratom u Ukrajini, ali sada je najbolja prilika ikad, i da sam na vlasti u Crnoj Gori, rekao bih: sada je trenutak kad nam nude pristup, rekli su da će se reformisati kako bismo mogli postati članica. Glavna prepreka je sa sadašnjim institucijama primiti nove članice, a sada o takvim reformama govore i Francuska i Njemačka”, komentariše Biber.
Dodaje da sljedeći komesar za proširenje “neće biti neki Mađar koji vodi Orbanovu politiku, nego neko ko će se time ozbiljnije baviti”.
“Ako se sada ne uhvati momenat, ko zna kad će i da li biti novi”, upozorava Biber.
I Nemet ističe proces reformi unutar EU i kaže da se nada da proširena EU neće biti ova sadašnja.
“Postoji toliko podjela unutar EU - od ideoloških razlika do različitog viđenja toga šta EU treba da radi. Vjerujem da je reforma EU neizbježna, ali je pitanje kako to uraditi u aktuelnoj klimi gdje je toliko različith ideja. Ta reforma mora da se desi prije proširenja, ali mora da u sebi sadrži i model funkcionisanja institucija EU koja ima 35 država članica - dakle sve zemlje Zapadnog Balkana, plus Ukrajina, Moldavija i potencijalno Gruzija”, kazao je.
Crna Gora može da pristupi sama
Sagovornici “Vijesti” su saglasni da proširenje ne treba da bude grupno, bar ne u suštinskom smislu.
Nemet smatra da grupno pristupanje EU ne bi bila dobra poruka, jer države nisu na istom nivou reformskog procesa i da ima niz bilateralnih pitanja koja treba riješiti.
“Vjerujem u princip regate i da države pristupaju onda kad su spremne za to”, rekao je.
Smatra da su najspremniji za pristupanje, u pogledu reformi, Crna Gora i Sjeverna Makedonija, ali da zvanično Skoplje ima i problem odnosa sa Bugarskom.
“Nakon toga su Albanija i Srbija, a u posljednjoj grupi su Kosovo i BiH koje imaju dobro poznate probleme”, navodi Nemet.
Biber kaže da bi Crna Gora mogla da pristupi bez drugih i da je najduže u procesu, te da je to možda moguće i za Albaniju, a da će ostali biti u nekoj formi paketa.
“Ne vidim da će Srbija postati članica EU prije Kosova i BiH, jer bi onda mogla da stavi veto, a tu je i niz problema. Teško je zamisliti da BiH koja toliko zavisi od Hrvatske i Srbije, ne bude u EU ako su obje u EU. Takođe, Kosovo zavisi umnogome od odnosa sa Srbijom”, objašnjava Biber.
Dodaje da bi u kontekstu aktuelne ideje članstva u koracima, Crna Gora mogla da ima pristup brojnim stvarima u EU, a bez formalnog članstva, ili da bude članica koja neće odmah imati puna prava, pa da bi se kombinacijom tih modela moglo desiti zvanično kolektivno proširenje na simboličkom nivou.
Perspektiva i stvarnost nisu isto
Nemet upozorava da treba uraditi konkretne stvari da bi se perspektiva pretočila u stvarnost.
“Perspektiva je da je proširenje opet na agendi EU, što podržava i SAD. Puno je događaja i sastanaka i oko Zapadnog Balkana, ali i oko Ukrajine, Moldavije i Gruzije. Međutim, stvarnost je da se stvari kreću jednako sporo kao i prije rata u Ukrajini, malo se šta desilo, iako su neka obećanja ispunjena kao što su vizna liberalizacija za Kosovo, otvaranje pregovora sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom, i davanje statusa kandidata BiH. Sve se to mora posmatrati u kontekstu Ukrajine, jer je ubrzanje tog puta natjeralo one što donose odluke da bar malo nagrade države Zapadnog Balkana”, ističe Nemet.
Na pitanje šta treba uraditi da bi se stvari pomjerile, Nemet kaže da je potrebna mapa puta, da se jasno zna šta treba da uradi EU, a šta potencijalne članice, i da je to od ključnog značaja da se proces oživi u potpunosti.
“Ne mislim da bi proširenje trebalo da bude vezano za datume, već za proces. Ipak, dobro je imati datum koji mogu da zastupaju i lideri EU i Balkana, ali to nije nešto na šta se treba fokusirati. Bitno je fokusirati se na reforme koje će učiniti države spremnom”, kazao je.
Napominje da lideri sa Zapadnog Balkana vide da su sada u igri i Ukrajina i Moldavija i da se one kreću mnogo brže, a da su oni već 20 godina u procesu i da su sproveli barem neke reforme.
“Ali, imali su vremena da sprovedu te procese do kraja i postojala je politička kolebljivost, nisu bili posvećeni reformama. Reforme su teške, u svim državama, ne samo na Zapadnom Balkanu. EU treba da opet pronađe balans u zahtjevu ka reformama, koji treba da prate jasna obećanja i garancije da će se sprovođenjem reforme doći do nečega i da se neće pojaviti novi kriterijum koji će blokirati pristup”, dodaje Nemet.
Ukrajina i Moldavija napreduju zbog politike
Nemet ukazuje da u regionu opada podrška građana pristupanju EU, i da je jedan od razloga - slaba vidljivost EU.
“To nije krivica samo EU, iako im treba nova komunikaciona strategija. Ne vidim da vlade javno promovišu EU investicije, za razliku od onih ruskih ili onih iz azijskih zemalja, to direktno utiče na podršku”.
Sagovornik kaže da EU istovremeno govori da će se proces proširenja i dalje bazirati na zaslugama, a da Ukrajina i Moldavija napreduju na osnovu političkih odluka i situacije.
“To ćemo jasnije znati kad počnu pristupni pregovori, jer sada je sve i dalje na simboličkom nivou kad su u pitanju Ukrajina i Moldavija”, zaključio je.
Bonus video:
