Građani najviše vjeruju medijskoj kući Vijesti, njih 53,1 odsto, pokazalo je istraživanje Centra za monitoring i istraživanje (CeMI).
Ispitivanje je pokazalo da "Vijestima" 15,8 odsto građana u potpunosti vjeruje, a 37,3 odsto donekle vjeruje.
Istraživanje "Stavovi građana o uticaju dezinformacija i spoljnom uticaju na medije" CeMI je sproveo od 21. jula do 8. avgusta na uzorku od punoljetnih 1.005 građana i građanki Crne Gore.
Iza "Vijesti" je, RTCG kojem vjeruje 44 odsto građana, od čega 12,4 odsto ima potpuno povjerenje, a 31,6 odsto donekle vjeruje ovom mediju.
"Nova M i Pobjeda uživaju podjednako povjerenje od 27,1 odsto. Anteni M vjeruje 23,6 odsto građana od čega je 6,7 odsto onih koju mu u potpunosti vjeruju, dok mu donekle vjeruje 16,9 odsto građana. Gradskoj TV vjeruje 22,9 odsto građana“, kazala je programska direktorica CeMI-ja, Teodora Gilić.
Kazala je da 22 odsto građana vjeruje TV E, CDM-u vjeruje 29,1 odsto, od čega je 11 odsto onih koji mu u potpunosti vjeruju i 18,1 odsto onih koju donekle vjeruju ovom mediju.
"IN4S je medij kojem vjeruje 23,5 odsto građana, nešto manje vjeruje Pink M odnosno 22,8 odsto. Prema istaživanju, najmanje povjerenje građani imaju u Adria TV, 17,5 odsto građana, nakon čega slijede portal Borba.me, kojem povjerenje ukazuje 18,6 odsto odsto ispitanika i RTNK kojima povjerenje ukazuje 19,1 odsto građana", rekla je Gilić.
Istraživanje je pokazalo i da u Crnoj Gori skoro 90 odsto građana smatra da mediji prilagođavaju svoje izvještavanje politici i ideologiji koju podržavaju, a njih gotovo polovina navodi da su pod uticajem dezinformacija kada je u pitanju politička situacija.
Gilić je predstavljajući podatke o medijima kazala je da 88,9 odsto građana Crne Gore u većoj ili manjoj mjeri dijeli stav da mediji prilagođavaju svoje izvještavanje politici i ideologiji koju podržavaju.
"Od toga, gotovo svaki treći građanin (29,3 odsto) je u potpunosti saglasan sa stavom da su mediji pristrasni i da izvještavaju u skladu sa određenom ideologijom i politikom. Pored toga, skoro 60 odsto je onih koji su donekle saglasni sa ovim stavom", navela je Gilić.
Kazala je da su ispitanike pitali da navedu tri entiteta koji imaju najveći uticaj na medije u Crnoj Gori.
"U zavisnosti od toga o kojem mediju je riječ, ispitanici su kao prvi izbor najčešće navodili parlamentarnu većinu i opoziciju, a u jednom slučaju navedena je i Srpska pravoslavna crkva", rekla je Gilić.
Govoreći o o uticaju parlamentarne većine, Gilić je kazala da 24,1 odsto ispitanika smatra da ista ima najveći uticaj na Vijesti (24,1 odsto) i RTCG (24,1 odsto), dok 26,6 odsto smatra da je uticaj najveći na Prva TV (26,6 odsto).
Gilić je napomenula da se parlamentarna većina odnosi na partije koje su formirale vlast u avgustu 2020. godine. Na lokalnom nivou, partije "avgustovske većine" (DF, Demokrate, URA itd.) su formirale lokalnu vlast u svim opštinama gdje su bile u prilici, a takođe si lideri PES-a bili u vladi "avgustovske većine" koju je predvodio tadašnji premijer Krivokapić. Ova parlamentarna većina je usvojila sva tri državna godišnja budžeta od 2020. do 2023.
Sa druge strane, ispitanici/ce navode da opozicija ima najveći uticaj na medije: Nova M (32,1 odsto), TV E i M-portal (55,9 odsto), Antena M (54,8 odsto), Gradska TV (57,5 odsto), CDM (53,3 odsto), Standard (43,7 odsto).
"Kada je u pitanju Srpska pravoslavna crkva, 33,5 odsto isptanika smatra da najveći uticaj ima na portal Borba.me. Pored Srpske pravoslavne crkve ispitanici, njih 32,4 odsto smatraju da parlamentarna većina takođe utiče na ovaj medij", navela je Gilić.
Ukazala je da je istraživanje pokazalo da građani vjeruju da su pod uticajem dezinformacija.
"Naime, skoro polovina ispitanika i ispitanica (48 odsto) smatraju da su građani Crne Gore pod uticajem dezinformacija kada je u pitanju politička situacija, dok 34,8 odsto ispitanika/ca smatra da je lično pod uticajem dezinformacija“, rekla je Gilić.
Predstavljaujući podakte koji se odnose na stavove građana o stranom uticaju na medije, Gilić je kazala da građani smatraju da je portal CDM pod najvećim uticajem EU (59,4 odsto građana), a da slijede RTCG i Antena M sa 57,7 odsto ispitanika koji tako misle i TV E i M - portal sa 56,8 odsto ispitanika.
"Nešto manje od polovine ispitanika/ca (48,8 odsto) navodi da EU ima uticaj na Vijesti (TV, portal i dnevne novine). Ispitanici takođe navode i uticaj SAD-a na pojedine medije. Najviše njih (25,3 odsto) smatra da je uticaj SAD-a prisutan na portal CDM. Nešto manje ispitanika (23,4 odsto) smatra da SAD ima uticaj na Gradska TV i portal Standard (23,2 odsto)“, navela je Gilić.
Kada je riječ o uticaju Srbije na medije, Gilić je ukazala da ispitanici/ce navode da Srbija ima najveći uticaj na portal IN4S (45,3 odsto) i Borba.me (43,6 odsto), a da slijede Prva TV (38,6 odsto) i Vijesti (26,5 odsto).
"Kada je riječ o regionalnim medijima, kako bi se informisali o političkim dešavanjima, najviše građana, tj. 28,3 odsto prati Aljazeeru Balkans i Radio Slobodnu Evropu koju prati nešto manje građana odnosno 26,6 odsto. Najmanje građana se informiše putem portala Danas.rs (njih 4,2 odsto), i putem portala Sputnjik, njih 4,9 odsto“, rekla je Gilić.
Skoro polovina ispitanika članovi DPS-a
Šef Pravnog odjeljenja CeMI-ja, Vladimir Simonović, kazao je predstavljajući rezultate istraživanja koji govore o zainteresovanosti građana za politička dešavanja u zemlji, da manje od jedne četvrtine ispitanika/ca (21,9 odsto) tvrdi da uopšte nijesu zainteresovani za politiku i politička dešavanja, odnosno ogromna većina ispitanika/ca (78,1 odsto) izražava određeni stepen zainteresovanosti.
"Takođe, istraživanje je pokazao da 27,4 odsto ispitanika/ca tvrdi da su djelimično zainteresovani, 31,3 odsto i jesu i nijesu zainteresovani, dok 18,2 odsto ispitanika/ca tvrde da su prilično ili veoma zainteresovani", naveo je Simonović.
Prema njegovim riječima, dominantna većina ispitanika/ca (81,3 odsto) navodi da nijesu član bilo koje političke partije, dok 18,7 odsto navodi da jeste.
"Od ispitanika/ca koji navode da su član neke političke partije, skoro polovina (44,6 odsto) navodi da su član Demokratske partije socijalista (DPS). Cifra od 18,7 odsto nije zanemarljivo povećanje u odnosu na rezultate do kojih je CeMI došao 2018. godine kada je 12 odsto ispitanika/ca navelo da su član neke političke partije“, rekao je Simonović.
Pojasnio je da su za potrebe istraživanja koristili istraživački instrument „osjećajni termometar“ za mjerenje pozitivnog i negativnog osjećaja prema određenim subjektima, prema kojem na skali od 0 do 100 ispitanici ocjenjuju svoje osjećaje prema nekoj osobi, grupi ili ideji, od čega 0 predstavlja vrlo hladno/negativno osjećanje, a 100 vrlo toplo/pozitivno osjećanje.
Milatović najbolje ocijenjeni političar
„Političar sa najboljom prosječnom ocjenom je Jakov Milatović (49,4), dok je Danijel Živković ocijenjen sa najnižom prosječnom ocjenom (27,1). Kada govorimo o partijama, najbolje je ocijenjena Evropa sad (45,5), što predstavlja značajan pad u odnosu na ocjenu iz juna koja je iznosila 52,1, dok je Bošnjačka partija ocijenjena sa najnižom prosječnom ocjenom 22,8“, rekao je Simonović.
Govoreći o raspoređenosti glasača u drugom krugu u odnosu na njihov izbor predsjedničkog kandidata u prvom krugu, Simonović je ukazao da je primijećeno da u drugom krugu, glasači Mila Đukanovića dominantno čine oni glasači koji su za njega glasali u prvom krugu.
„Sa druge strane, glasači Jakova Milatovića su raznovrsniji, tj. za njega je glasalo 26,6 odsto ispitanika koji su u prvom krugu dali glas Andriji Mandiću, odnosno 22,8 odsto onih koji su glasali za Aleksu Bečića“, naveo je Simonović.
Pojasnio je da su kroz istraživanje htjeli da ispitaju i motivaciju građana koji su glasali na posljednjim predsjedničkim izborima.
„Od onih ispitanika/a koji navode da su u drugom krugu predsjedničkih izbora glasali za Jakova Milatovića, 59,2 odsto navodi da su glasali za Jakova Milatovića, dok 40,8 odsto navodi da su glasali protiv Mila Đukanovića. To je procenat građana kojima je bilo stalo da Đukanović izgubi bez obzira na to ko je njegov protivnik“, naveo je Simonović.
"Spoljnu politiku uskladiti sa EU"
Predstavljajući podatke koji se odnose na spoljni uticaj, Simonović je rekao da više od dvije trećine ispitanika/ca (68,1 odsto) smatra da bi Crna Gora trebala da uskladi svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom.
„Ovaj procenat je varirao u značajnom postotku u periodu kampanje za predsjedničke i parlamentarne izbore. U aprilu je 64,2 odsto ispitanika/ca navelo da Crna Gora treba da uskladi svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom, a u junu je ovaj procenat je opao na 57,1 odsto“, naveo je Simonović.
Kazao je da ispitanici/ce na drugom mjestu navode Srbiju kao zemlju sa kojom Crna Gora treba da uskladi svoju spoljnu politiku (17,2 odsto), tj. skoro deset odsto manje nego u aprilu 2023. godine.
„Posmatrano prema izbornoj listi za koju su ispitanici/ce glasali na posljednjim parlamentarnim izborima, 100 odsto ispitanika/ca koji su glasali za izbornu listu Preokret za sigurnu Crnu Goru – Srđan Perić, smatra da Crna Gora treba da uskladi svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom“, naveo je Simonović.
Ukazao je da preko 80 odsto podrške usklađivanju sa spoljnom politikom EU CeMI je uvidio kod birača izbornih lista SDP-a, koalicije DPS, SD, DUA, LP i izborne liste ZAJEDNO.
„Manjinske izborne liste navode usklađivanje sa spoljnom politikom EU u nešto manjem procentu, tj. 77,8 odsto, ali birači manjinskih izbornih lista nešto veći prioritet daju usklađivanju sa spoljnom politikom SAD-a (22.2 odsto)“, rekao je Simonović.
Kazao je da je istraživanje pokazalo da postoji visok procenat podrške usklađivanju sa spoljnom politikom EU i među biračima koalicije ALEKSA I DRITAN – HRABRO se broji! (76,3 odsto), dok je 13,7 odsto birača ove koalicije navelo Srbiju.
"Birači izborne liste PRAVDA ZA SVE! dr Vladimir Leposavić, najviše su podijeljeni su po pitanju usklađivanja Crne Gore sa spoljnom politikom drugih država, pa isti procenat od 33,3 odsto navodi i EU, kao i Srbiju i Rusiju“, naveo je Simonović.
Rekao je da je usklađivanje sa spoljnom politikom EU najmanje zastupljeno kod birača izborne liste SNP – DEMOS – ZA TEBE (17,6 odsto), zatim slijedi NARODNA KOALICIJA – SLOŽNO I TAČKA (Dejan Vukšić – Demohrišćanski pokret) sa 22,2 odsto i koalicija Za budućnost Crne Gore (23,9 odsto).
"Birači ove tri izborne liste dominantno smatraju da Crna Gora treba da uskladi svoju spoljnu politiku sa Srbijom. Blizu petine birača koalicije Za budućnost Crne Gore navodi Rusiju", naveo je Simonović.
Građani smatraju da EU ima najveći uticaj na Milatovića
Predstavljajući podatke koji se odnose na države za koje građani percipiraju da imaju najveći uticaj na predsjednika Milatovića, Simonović je kazao da je istraživanje pokazalo da EU ima najveći uticaj (57,8 odsto), nakon koje sa značajno manjom učestalošću slijede Srbija sa 20,2 odsto, SAD sa 12,4 odsto i Rusija sa 4,1 odsto.
„Sličan procenat vidimo i u uticaju na Vladu u tehničkom mandatu i na Skupštinu Crne Gore“, rekao je Simonović.
Gilić je kazala da je istraživanje pokazalo da građani koriste društvene mreže u cilju informisanja o političkim dešavanjima, navodeći da se više od polovine građana (51.2 odsto) se u nekoj mjeri (odnosno pomalo ili potpuno) informiše putem Facebook-a.
„Takođe, istraživanje je pokazalo da se 38.1 najviše informiše putem Instagrama, dok se u nešto manjoj mjeri (23.9 odsto) građani informišu putem Twitter-a, 21.6 odsto putem Telegrama i 20.7% putem Tik Toka“, navela je Gilić.
Prema njenim riječima, istraživanje je pokazalo da građani pokazuju tendenciju da blokiraju ili uklone sadržaj na društvenim mrežama koji nije u skladu sa njihovim političkim uvjerenjima.
„Tu tendenciju su pokazali i glasači opozicije i glasači parlamentarne većine, skoro 40 odsto u oba slučaja“, zaključila je Gilić.
Bonus video:
