Ljudi su bijesni, nervozni, ljuti, na granici strpljenja. Situacija je haotična i izazvana je svim onim što se u Srbiji zbiva posljednjih desetak godina, a samo je kulminirala u periodu pre i na sam dan izbora. Ovo je kraj jedne od najtužnijih godina u našoj istoriji.
Ovako Dragan Đilas, predsjednik Stranke slobode i pravde (SPP) i jedan od lidera koalicije Srbija protiv nasilja, opisuje u razgovoru za Vijesti trenutnu atmosferu u Srbiji.
Sama činjenica da se ovaj razgovor odvija u međupauzi između obilaska narodne poslanice Marinike Tepić koja, sa još petoro opozicionih političara, već 11. dan štrajkuje glađu, i svakodnevnih protesta studenata i nezadovoljnih građana, upotpunjava aktuelnu političku situaciju u Srbiji.
Da je u Crnoj Gori bio takav medijski mrak kao danas u Srbiji, verujem da bi na vlasti bili i dalje oni isti koji su vladali 30 godina
“Mi tražimo poništavanje izbora na svim nivoima, pre svega, u Beogradu jer je tu krađa bila najočiglednija i došlo do prekrajanja izborne volje građana. To se vidi i ako jednostavno uporedite broj glasova koje je dobila vlast i opozicija. Razlika je mnogo veća ako uzmemo u obzir kupovinu glasova iz unutrašnjosti Srbije i uvoz birača Republike Srpske.
Što se tiče republičkih, pokrajinskih i lokalnih izbora u mnogim gradovima, potpuno je jasno da je i na tim nivoima bilo nepravilnosti, krađe, manipulacije i da postoje razlozi da se i na tim nivoima ponove izbori ali pod drugačijim uslovima”, kazao je Đilas i napomenuo da od ovih zahtjeva neće i ne mogu odustati jer bi to značilo, prema njegovim riječima, pristajanje na praksu po kojoj na izborima u Srbiji možete osvojiti određeni broj odborničkih mandata, poslaničkih mjesta, ali vlast ne možete smijeniti.
Koliko su realne šanse da Aleksandar Vučić prihvati ove zahtjeve?
Mislim da se SNS neće usuditi da formira vlast u Beogradu bez obzira što bi to mogli sa listom dr Branimira Nestorovića “Mi – glas iz naroda”. Očigledan je veliki broj nepravilnosti koje su navedene u preliminarnom izvještaju ODIHR, a uočili su ih i posmatrači iz Savjeta Evrope i Evropskog parlamenta.
Što se tiče parlamentarnih izbora, tu moramo da dođemo do drugačijih uslova jer u Srbiji imamo situaciju u kojoj 50 odsto građana nema druge izvore informisanja osim prorežimskih glasila i tabloida koji konstantno, već deset godina, blate ne samo opoziciju već sve ljude koji drugačije misle. I to se jasno vidi iz rezultata izbora. U većim gradovima, poput Leskovca ili Pirota, u kojima je nešto drugačija medijska slika, Srbija protiv nasilja i druge opozicione liste su pobijedili. Na perfieriji tih istih gradova ili u okolnim selima, međutim, bilo je biračkih mjesta na kojima nismo dobili bukvalno nijedan glas. To je dokaz da do tih ljudi ne dolaze drugačije informacije osim onih koje im servira vlast i u tim sredinama nije moguća nikakva kontrola izbora.
Oni koji kritikuju srpsku opoziciju kažu da su i Crnoj Gori postojali slični uslovi, ali da je ipak došlo do promjene vlasti?
Situacija u Crnoj Gori, prije nego što je došlo do promjena, bila je bitno drugačija. Vi niste, najpre, imali tabloide, najgledanija televizija je bila TV Vijesti, novine Vijesti su bile najčitanije, a vaš portal najposjećeniji. Građani su mogli na osnovu različitih informacija da donesu odluku i oni su izabrali promjenu vlasti. Da je u Crnoj Gori bio takav medijski mrak kao danas u Srbiji, vjerujem da bi na vlasti bili i dalje oni isti koji su vladali 30 godina.
Srpska pravoslavna crkva nas najčešće otvoreno kritikuje, prozivaju direktno i mene i druge opozicione lidere, patrijarh se nije setio da pozove ove ljude da prekinu štrajk glađu… SPC je direktno povezana sa SNS-om i to je sasvim očigledno u Srbiji a, čini mi se, i u Crnoj Gori
Ukoliko, ipak, vlast u Srbiji ostane pri sadašnjem stavu, šta objektivno može da uradi opozicija?
Mi naše aktivnosti usmjeravamo u tri pravca. Obraćamo se Republičkoj izbornoj komisiji i Ustavnom sudu. Podnosimo žalbe i preduzimamo druge korake, ali problem je što institucije u Srbiji ne postoje. Razgovaramo i sa predstavnicima međunarodne zajednice.
Kakva je njihova reakcija?
Neki od njih nam kažu da je potrebno da im dostavimo još dokaza, recimo, o kupovini glasova. Mi možemo samo da im dostavimo snimke ili neka svjedočenja, ali prave dokaze bi trebalo da obezbijedi policija koja, recimo, na dan izbora nije htjela da reaguje na naše zahtjeve i upozorenja. Ja iskreno očekujem da međunarodna zajednica, koja je poslala posmatrače i to na zahtev vlasti, izvrši određeni pritisak da se uvaže primedbe onih ljudi koje su oni poslali i da se dođe do novih izbora ali izbora, ponavljam, koji neće sličiti na ovo što smo imali do sada.
Treći pravac su, pretpostavljam, protesti?
Da, pritisak na vlast kroz proteste i druge demokratske metode i to je ono što mi možemo objektivno možemo da učinimo.
Kad smo već kod protesta, da li se u ovom trenutku zna koliko je ljudi posle protesta ispred Skupštine grada uhapšeno i šta se sa njima dešava?
Treba reći, prije svega, da mi godinama živimo pod stalnim pritskom i optužbama vlasti, po pravilu pred svake izbore, kako pripremamo državne udare, angažujemo kriminalce, plaćamo ljudima da prave nerede... I ovoga puta se to ponavlja. Tog dana, kad je Vladimir Obradović, član Privremenog organa, pokušao da uđe u Skupštinu grada, polomljena su neka stakla, bacane su kamenice, pričinjena je određena šteta koja, doduše, nije veća od one koju iza sebe redovno ostave navijačke grupe posle nekih utakmica. Kad su već ljudi počeli da se razilaze, pojavili su se neki ljudi maskirani kapuljačama i sa nekakvim letvama koji su, između ostalog, razbijali i automobile. Uslijedila je nesrazmjerna reakcija ogromnog broja pripadnika žandarmerije koji su neselektivno koristili silu. Jednom od demonstranata je slomljena noga, a uhapšeno je 38 ljudi. Među njima čak i jedan srednjoškolac. Neki su pušteni, jedan dio je prihvatio pogodbu uz priznanje da su počinili krivično djelo rušenja ustavnog poretka, što je zaista nevjerovatno. Jedan od uhapšenih je student prava koji sada uz nanogicu sprema ispite u studentskom domu... Ljudi su hapšeni po ulicama, dok su odlazili sa protesta, a pritvor im je određivao tužilac koji je posle događaja u Banjskoj, u kojima je poginulo četvoro ljudi, odmah pustio na slobodu Milana Radoičića.
Ipak, premijerka Ane Brnabić se zahvalila ruskim služba na, kako je rekla, informacijama koje ukazuju na “zapadnu ruku u protestima opozicije”?
Najpre, to što je ona rekla je dokaz ne samo da ruska obavještajna služba vršlja po Srbiji već i da upravlja našim službama što je plod saradnje koju je uspostavio još Aleksandar Vulin pre nekoliko godina. Tada su, na osnovu dojava iz Srbije, hapšeni ruski opozicionari i aktivisti, a neki i osuđeni na višegodišnju robiju. Od izjave Brnabić još je nevjerovatnija tvrdnja ambasadora Harčenka da mu je informacije o umešanosti Zapada u demonstracije dao Aleksandar Vučić!? Ko sad tu govori istinu?
Kad smo već kod diplomatskih predstavnika, Voja Žanetić je ovih dana, istim povodom, napisao da je samo u Srbiji moguće da američki ambasador bude pomoćnik ruskog kolege?
Razlog su izjave gospodina Kristofera Hila koje su na početku bile vrlo slične ocjenama ruskog ambasadora. Hil je izjavio, naime, da se raduje nastavku saradnje sa Vladom Srbije. Mi smo vrlo nezadovoljni zbog toga jer je prosto nevjerovatno da američki ambasador izjavi tako nešto uprkos ocjenama koje su stizale ne od predstavnika srpske opozicije već evropskih posmatrača.
U Crnoj Gori je dosta pažnje i različitih komentara izazvao boravak Andrije Mandića u izbornom štabu Srpske napredne stranke tokom izborne noći?
Pa, dobro, Andrija Mandić je produžena ruka Aleksandra Vučića.
Ipak, on je i predsjednik Skupštine Crne Gore.
Da, ali i Milorad Dodik je predsjednik Republike Srpske pa glasa u Beogradu, a ministar policije BiH Nenad Nešić u Novom Sadu. Nas to uopšte ne čudi, kao ni dolazak Mandića u izborni štab SNS. Njihova bliskost u političkim stavovima je poznata, ali jeste neuobičajeno da druga ili treća ličnost Crne Gore boravi u drugoj državi u izbornom štabu jedne stranke. Ponavljam, za Crnu Goru možda to jeste iznenađenje ali za nas nije jer smo se navikli svih ovih godina na takve situacije.
Kad smo već kod organizovanog glasanja, u Crnoj Gori je veliki publicitet izazvala izjava Vladimira Đukanovića, člana Predsjedništva Srpske napredne stranke, koji je javno priznao da je vlast u Srbiji organizovano dovodila birače na izbore u Crnoj Gori. Neke stranke u Crnoj Gori smatraju da se srpska opozicija nije jasno opredijelila oko tog problema?
Moram iskreno da vam priznam da mi imamo jako malo vremena da se posvetimo očigledno važnim pitanjima koje se tiču Crne Gore i odnosa sa Srbijom, odnosno sa aktuelnom vlašću. Pod stalnom paljbom režima, gotovo sve naše resurse trošimo kako bismo sačuvali naše ljude kojima se preti, pale im se automobile, deca im se izbacuju iz vrtića. Ipak, moram da kažem da je za nas to mešanje države Srbije u izborni process u Crnoj Gori potpuno neprihvatljivo. Isto kao dovođenje birača iz Republike Srpske na izbore u Srbiji. Mi apsolutno osuđujemo takve stvari. Moj stav je potpuno jasan. Crna Gora je kao država najbliža Srbiji, srpski i crnogorki narod su najbliži jedni drugima. Naši odnosi moraju da budu mnogo bolji i da se razvijaju u tom pravcu bez ikakvog upliva u unutrašnje stvari Crne Gore.
U Crnoj Gori i uloga SPC izaziva mnogo kontroverzi. U kakvim je odnosima srpska opozicija sa Srpskom pravoslavnom crkvom?
Srpska pravoslavna crkva nas najčešće otvoreno kritikuje, prozivaju direktno i mene i druge opozicione lidere, patrijarh se nije sjetio da pozove ove ljude da prekinu štrajk glađu… SPC je direktno povezana sa SNS-om i to je sasvim očigledno u Srbiji a, čini mi se, i u Crnoj Gori.
Da li srpska opozicija ima kontakte sa crnogorskim političkim subjektima? Očekujete li podršku iz Crne Gore i od koga?
Stranka slobode i pravde je član Partije evropskih socijaldemokrata. U toj organizaciji su iz Crne Gore DPS i SD. Sa njima nemamo baš neku komunikaciju i, iskreno, i ne očekujemo neku podršku. Sa druge strane, od političkih stranaka imali smo neke kontakte samo sa Demokratama. Ja razumijem, ne bih rekao strah, prije nelagodu kod ljudi koji čine aktuelnu vlast u Crnoj Gori od saradnje sa srpskom opozicijom jer se s pravom pitaju kako bi na to reagovao Aleksandar Vučić. Ipak, siguran sam da ćemo posle ove političke krize uspostaviti mnogo bliže odnose u interesu obje države, oba naroda i svega onoga što nas povezuje.
Bonus video:
