Aktuelni saziv parlamenta ima jedinstvenu priliku da sprovede suštinsku reformu izbornog zakonodavstva i pokaže novi pristup u razumijevanju tog ključnog demokratskog procesa, od kojeg zavisi uspjeh evropskih integracija, navodi se u publikaciji Centra za demokratsku tranziciju (CDT).
Publikaciju “Analiza ključnih problema izbornih procesa: Mapiranje puta ka poboljšanjima” CDT je uradio u sklopu projekta koji implementira u saradnji sa Udruženjem za odgovorni i održivi razvoj i Udruženjem mladih sa hendikepom, uz podršku Evropske unije (EU), a posredstvom Delegacije EU u Crnoj Gori.
“Za uspjeh reforme će od posebne važnosti biti da parlament u otvorenom, transparentnom i inkluzivnom procesu nađe rješenja, koja će garantovati fer i demokratsku izbornu utakmicu“, jedan je od ključnih nalaza publikacije, saopšteno je iz CDT-a.
U publikaciji se ističe da depolitizacija izborne administracije, dostizanje visokog nivoa tačnosti i ažurnosti biračkog spiska, unapređenje transparentnosti i kontrole finansiranja političkih partija i izbornih kampanja i sprječavanje prodora dezinformacija u izborni sistem treba da budu prioriteti reforme.
U saopštenju CDT-a, koje potpisuje zamjenica izvršnog direktora Milena Gvozdenović, navodi se da se u nedavnim izbornim ciklusima svjedočilo jednom u nizu slučajeva kada Državna izborna komisija donosi političke odluke, izlazi iz svojih nadležnosti, djeluje u interesu dijela političkih partija i „pravi haos u izbornom procesu“.
Gvozdenović je kazala da se, takođe, opet otvorilo pitanje kvaliteta i ažurnosti biračkog spiska koji je, kako je ocijenila, dugi niz godina jedan je od ključnih razloga nepovjerenja u izbore i izborne rezultate.
„Jasno je da se glavna mana našeg biračkog spiska zapravo sastoji u neažurnosti registara i evidencija iz kojih se on izvodi, i tu se nalazi prostor za pokretanje reforme i sređivanja biračkog spiska“, navela je Gvozdenović.
Ona je rekla da, uz to, kontrola nad finansiranjem partija i izbornih kampanja ne daje odgovor na ključno pitanje – kako se stvarno troši novac partija i koliko se tog novca nalazi u nelegalnim tokovima.
„Ne možemo zanemariti ni činjenicu da su dezinformacije postale nezaobilazni dio svih izbornih procesa, čime se utiče na opredjeljene birača, i podriva povjerenje javnosti u izbore, institucije i cjelokupni politički sistem“, kaže se u saopštenju.
Navodi se da, osim toga, pažnja poslanika treba da bude usmjerena na to da birači nemaju pravo na samostalne kandidature niti mogućnosti da glasaju za pojedince sa partijskih lista.
To su, kako je kazala Gvozdenović, samo neki od problema koji opterećuju izborne procese.
Ona je poručila da je krajnje vrijeme da se nađu odgovarajuća rješenja za njih u okviru predstojeće izborne reforme.
„Međutim, da bi izborna reforma zaista bila sveobuhvatna, poslanici će morati i da definišu nova krivična djela protiv izbornih zakona, regulišu održavanje predsjedničkih izbora, rad Ustavnog suda, Agencije za sprečavanje korupcije“, navodi se u saopštenju.
Gvozdenović je podsjetila da je CDT uputio inicijativu novoosnovanom Odboru za sveobuhvatnu izbornu reformu za proširenjem njegovih nadležnosti, kako bi bili obuhvaćeni i zakoni o predsjedniku i o Ustavnom sudu, Krivični zakonik, zakoni o sprečavanju korupcije i o lokalnoj samoupravi.
„Od kojih, takođe, zavisi kvalitet izbornog procesa, iako oni nijesu navedeni u odluci kojom je osnovan skupštinski odbor“, dodala je Gvozdenović.
Bonus video:
