Iako je članica međunarodne inicijative Partnerstvo otvorenih vlada od 2012., Crna Gora je neaktivna već skoro tri godine, što je upravni odbor ove inicijative krajem juna i zvanično konstatovao i objavio na sajtu ove globalne inicijative. Time je Crna Gora, pored Turske, postala jedina država koja je izgubila privilegije punopravne članice, pa će joj do eventualne reaktivacije, biti omogućeno prisustvo događanjima inicijative u svojstvu posmatrača, isključivo radi sticanja informacija.
„Crna Gora je, zbog neispunjavanja obaveza, izgubila mjesto u inicijativi Partnerstvo otvorenih vlada (POV), i dobila status neaktivne zemlje“, navodi se u pisanom saopštenju nevladine organizacije Institut alternativa (IA).
U saopštenju IA se kaže da je gubljenje statusa u inicijativi, u kojoj učestvuje 75 zemalja svijeta, krajnja mjera Upravnog odbora POV, čiji je cilj diskreditovanje država koje ne poštuju dogovorene obaveze.
“Za takvo postupanje Vlada nije dala nikakvo obrazloženje niti je iko odgovarao za ignorisanje obaveza u globalnoj inicijativi u koju se država Crna Gora dobrovoljno uključila”, kažu u Institutu alternativa.
O razlozima zbog kojih je Crna Gora izgubila status aktivne zemlje, za Radio Slobodna Evropa govori koordinator Vladinog Operativnog tima POV, Srđan Kusovackoji kaže da je Crna Gora prije nešto više od godinu dana, usvajanje akcionog plana na Operativnom timu, dovela do samog kraja.
„U tom momentu je nastupila Vlada izbornog povjerenja. Procijenjeno je da to nije trenutak kada se time treba baviti. Nakon toga došlo je do finansijske oskudice. Plan finansijske konsolidacije i nedostatak novca je, praktično, bio jedini razlog zbog kog smo bili na stand by-u. U međuvremenu je istekao rok koji je bio do 30. juna kada je trebalo usvojiti akcioni plan. Očekujem da će u narednih petnaestak – dvadeset dana on biti formalno utvrđen i upućen Vladi, tako da će Crna Gora nastaviti aktivnosti u Partnerstvu za otvorenu upravu“, rekao je Kusovac.
Kako je saopšteno na sajtu POV, Upravni odbor ove inicijative je Crnoj Gori konsenzusom dodijelio status neaktivne zato što je postupala suprotno pravilima tokom tri uzastopna ciklusa i nije dostavila Nacionalni akcioni plan od novembra 2014. godine.
U Institutu Alternativa kažu da je Crna Gora, nakon Turske, prva država koja je označena “neaktivnom”.
“Neke od zemalja učesnica su i Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Norveška, Italija, koje već sprovode svoj treći Akcioni plan, ali i Njemačka, Francuska i Holandija koje takođe prepoznaju potrebu za daljim reformama u svojim zemljama”, rekla je za RSE istraživačica javnih politika Instituta alternativa, Dina Bajramspahić koja podsjeća da je Crna Gora usvojila prvi Akcioni plan 2012. godine“.
„Države koje su se uključile kada i mi već realizuju svoj treći akcioni plan, a mi nakon tog prvog, više nijesmo usvojili nijedan. U međuvremenu je dva puta formiran Operativni tim u kom učestvuju i organizacije civilnog društva, međutim, iako smo mi uporno radili na radnoj verziji akcionog plana, on nikako nije dolazio do Vlade“,podsjeća Bajramspahić.
Partnerstvo otvorenih vlada je međunarodna inicijativa koju je 2011. pokrenuo tadašnji predsjednik SAD, Barak Obama, a njen cilj je unapređenje transparentnosti vlada, borbe protiv korupcije, snaženje uticaja građana i stavljanje novih tehnologija u službu jačanja državne uprave.
Ovoj, veoma uglednoj, inicijativi sa sjedištem u Vašingtonu se pridružilo 75 zemalja svijeta među kojima su SAD, najznačajnije države zapadne Evrope, ali i zemlje regiona zapadnog Balkana.
Upravni odbor POV je pozdravio posvećenost Vlade Crne Gore ponovnom aktiviranju u Inicijativi koja je iskazana u pismu premijera Duška Markovića od 22. juna koje ipak nije bilo dovoljno da Crna Gora izbjegne zvaničan status neaktivne članice koji je stekla sedam dana kasnije.
Koordinator Vladinog Operativnog tima POV, Srđan Kusovac tvrdi da Crna Gora neće trpjeti nikakve štetne posljedice zbog statusa neaktivne zemlje u Povjerentstvu otvorenih vlada.
„Država kojoj se konstatuje neaktivnost nema pravo da bude u Komitetu odlučivanja u kom Crna Gora i inače nije. Nema tu nikakvih konkretnih posljedica, osim što se u javnosti govori o tome - da nijesmo aktivni u Partnerstvu. Svi koji se bave time: ljudi iz državne uprave ili civilnog sektora, a koji su bolje upućeni u detalje, to znaju već duže vrijeme.“
Istraživačica javnih politika Instituta alternativa, Dina Bajramspahić, međutim, kaže:
„Ovo stvara veoma lošu međunarodnu sliku o nama jer inicijativa ima veoma veliku pažnju u SAD i zemljama zapadne Evrope u kojima je ovo odjeknulo veoma negativno. Crna Gora iz nekog, meni nepoznatog, razloga mnogo kasni sa svojim obavezama u ovoj inicijativi.“
Bonus video:
