Problemi Evropske unije bez proširenja na Zapadni Balkan mogu da budu samo veći, ocijenjeno je u emisije “Evropski snovi balkanskih država” i naglasili da je na zemljama u regionu da reformišu svoja društva, a na Evropi da osnaži politiku ujedinjenja.
U emisiji “Okruženje”, u produkciji Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistocnoj Evropi (CDRSEE), saopšteno je i da se Evropa suočava sa brojnim problemima, da joj nedostaje jasna i čvrsta vizija, ali da region treba da aktivnije učestvuje u rješavanju izazova sa kojima se Unija suočava i da se izbori za svoju evropsku budućnost.
Bivši premijer Crne Gore Milo Ðukanović rekao je da ne vjeruje u raspad EU, ali da je ključni problem Evrope nedovoljno jasna i čvrsta vizija.
On je kazao da proširenje nije dominatna tema među glasačima u Evropi, što takođe govori o slabosti, i da zato treba osnažiti mišljenje da će Evropa biti jača ako bude ujedinjenija.
“Vjerujem da do raspada neće doći, da će se obnoviti snaga vizije evropskog ujedinjenja u interesu globalne konkurentnosti i zato vjerujem da će EU opstati”, rekao je Ðukanović.
On je ocijenio da to što u sljedećih pet godina nijedna država Zapadnog Balkana neće postati članica EU nije opasno, već da taj period zemlje moraju pametno da iskoriste, ali i da Evropa razumije važnost ujedinjenja.
Đukanović je kazao da je ovo vrijeme strateškog zaokreta balkanskih društava, jer “popločavaju društvo novim temeljem, koji se razlikuje od istorijskih temelja, obilježenog vanevropskim lutanjima i tumaranjima”, te da se evropske vrijednosti usvajaju uprkos snažnim otporima.
Govoreći o NATO, Ðukanović je rekao da je očekivao pritisak Rusije zbog globalnog zaoštravanja na relaciji Rusija-NATO i Rusija-EU, ali da to ni na koji način nije pokolebalo odlučnost Crne Gore, jer su evroatlantske integracije u najboljem interesu države.
Austrijski političar, predsjednik Upravnog odbora CDRSEE, Hanes Svoboda rekao je da je prije dvije godine smatrao da je “raspad” Evropske unije (EU) besmislica, ali da su se stvari promijenile, i da sada građani i oni koji odlučuju moraju da kažu “ne” i ne smiju da odustanu od Unije.
“Bilo bi ludo da odustanemo od EU i zato moramo da se prilagodimo”, rekao je Svoboda, navodeći da EU mora da se reformiše, jer nema dovoljno kreativne političare, dok građani misle da Brisel o svemu odlučuje, prenosi Tanjug.
Govoreći o proširenju, Svoboda kaže da zemlje Zapadnog Balkana moraju da sprovedu snažne reforme, ali i da vrše pritisak na sve države EU, ubjeđujući ih da će bez proširenja problemi za Evropu biti samo veći.
Navodeći da je EU bila popustljivija prema zemljama koje su ranije pristupile uniji, Svoboda je rekao da postoje i određene predrasude u regionu, ali i pogrešna perspektiva u zemljama Zapadnog Balkana da reforme sprovode zbog EU, a ne zbog sebe.
Govoreći o Rusiji, Svoboda kaže da nije saglasan sa politikom Vladimira Putina, ali da treba naći način da se Rusija vrati u evropski dijalog, jer je ta zemlja deo Evrope.
“Treba nam bezbjednosni okvir za cio kontinent”, naveo je Svoboda.
Bivši predsjednik Hrvatske Stipe Mesić je rekao da, iako postoji dosta evroskeptika i onih koji misle da EU nema budućnost, Unija je milenijumski projekat koji mora živjeti, jer isključuje rat u Evropi i omogućava razvoj kontinenta.
On smatra i da svijet nema lidera sa jednom vizijom koji bi dao novu paradigmu, ali ističe da ne može da zamisli Evropu koja nije ujedinjena.
Mesić je naveo i da nije dobro što je EU dozvolila rast nacionalizma u novouključenim zemljama, ali i u starim članicama.
On je rekao i da ne vidi pojačan ruski uticaj, a osvrnuo se i na izbor novog američkog predsjednika, navodeći da bi, u slučaju da je izabrana Hilari Klinton, svijet video novu Siriju, Libiju, dok je Donald Tramp poručio da SAD sa Rusijom mora da se dogovara i da Amerika ne smije rušiti režime i dovoditi sebi podobne.
Izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Hedvig Morvai rekla je da kriza nije ništa novo u EU, ali da je svijetu potrebna neka drugačija Unija.
Ona je rekla da u Evropi vlada vreme velike nesigurnosti, da EU izvozi krizu u naš region, poput migrantske krize, jačanja desnice i ksenofobije, što je dovelo do toga da se i u regionu evropska perspektiva deformiše.
Morvai je navela da se proširenje sada nastavlja po inerciji, da nema snage ni volje ni najednoj ni na drugoj strani, te da se “Evropa pretvara da se širi, a mi se pretvaramo da istinski donosimo reforme”.
“Unazad na nekoliko izbora u svim državama, građani biraju političke partije koje se deklarišu za evropski put i to je recept za dobijanje izbora, ali u nekim situacijama mi se čini da te političke partije ne vjeruju u evropsku budućnost niti su sposobne da kreiraju politiku na način da se društva reformišu”, navela je ona.
Morvai je dodala i da EU, sa svim svojim krizama, nije ni na kraj pameti da komplikuje trenutnu situaciju sa nekim novim članicama u bliskoj budućnosti, ali vjeruje da je šansa u tome da region uzme aktivno učešće u rešavanju problema u Evropi.
Ona je rekla da trenutna geopolitička dinamika može da utice na evropsku budućnost zemalja Balkana i da je vrijeme da Evropa formuliše novu, ozbiljnu strategiju u odnosu na region.
Bonus video:
