Tesla je poseban proizvođač automobila. Berzanska vrijednost američke kompanije iznosi oko 800 milijardi dolara, što je više od berzanske vrijednosti osam automobilskih koncerna koji se nalaze iz Tesle. I to zajedno!
Pritom ta kompanija nije uspješna samo zbog toga što proizvodi električne automobile, traženu roba na tržištu. „Vrijednosti preduzeća prije svega počiva na autonomnoj vožnji“, ocijenio je za julsko izdanje časopisa „Menadžer magazin“ šef Tesle Ilon Mask. Iako je berzanska vrijednost njegove kompanije u poslednje vrijeme nešto opala, Mask koristi svaku priliku da najavi da „grandiozni biznis s autonomnom vožnjom“ zapravo tek predstoji.
Autonomnu vožnju Mask je doduše naveliko prognozirao još u oktobru 2015, kada je na tržište iznio prvi Teslin auto-pilot – sistem koji je „asistirao“ vozaču, odnosno omogućavao povremenu autonomnu vožnju, ali uz kontrolu čovjeka. No, pravi proboj stopostotnog sistema autonomne vožnje, odnosno njegova dominacija na putevima, otada je u više navrata odlagao (za skoriju budućnost), i šef Tesle, ali i njegova konkurencija koji radi na sličnim sistemima.
Eksperimentalne flote autonomnih taksija su doduše već na ulicama nekih kineskih i američkih gradova, i to pod strogom kontrolom vlasti. Međutim, često se događaju nesreće, zbog kojih se pod znak pitanja dovodi i korišćenje tih sistema u svakodnevnom saobraćaju. Glavni razlog nesreća su softverski problemi auto-pilota, koji često ne uspijevaju da donesu pravu odluku u saobraćajnoj gužvi u velikom gradu.
Uspjesi u poljoprivredi
U jednoj drugoj oblasti stvari očigledno funkcionišu mnogo bolje – u poljoprivredi. „Autonomne poljoprivredne mašine već se koriste u Sjevernoj i Južnoj Americi, a i u Evropi poljoprivrednici počinju da ih koriste u stočarstvu ili zemljoradnji“, kaže za DW Matijas Mume iz firme „Klas“ (Claas), jednog od vodećih proizvođača poljoprivrednih mašina u svijetu. „Sigurno je da će autonomija mnogo ranije postati dio svakodnevice u poljoprivredi nego u drumskom saobraćaju“, kaže Mume.
Tobijas Erhard, direktor strukovnog udruženja „VDMA Landtehnik“ koje zastupa interese proizvođača poljoprivrednih mašina, na pitanje DW odgovara: „Za proizvođače su autonomne poljoprivredne mašine i traktorski koncepti važan sastavni dio tehnoloških rješenja sjutrašnjice. Na kraju krajeva precizni senzori i inteligentni softver omogućavaju znatan napredak u efikasnosti proizvodnje i održivosti u sektoru agrara.“
Transformacija na njivi
U drumskom saobraćaju, baš kao i u poljoprivredi, radi se o tome da se konvencionalna vozila, kod kojih je u fokusu „hardver“, dakle motor i pogonska tehnika, transformiše u sisteme koji se baziraju na softveru. Ta transformacija na ulici i na njivi je cilj i firme „Apeks AI“ (Apex AI). Ona se specijalizirala za softver za autonomnu vožnju. Ta američka firma njemačkih korijena ima sjedište u Silicijumskoj dolini, a predstavništva je otvorila u Evropi i Aziji.
Partneri firme su, između ostalih, i automobilski koncerni i proizvođači auto-djelova kao što su „Tojota“, „Folksvagen“ i „Kontinental“, ali i proizvođači poljoprivrednih mašina kao što su „Agco Fendt“, „Krone“ i „Lemken“. Firma „Apeks“ bavi se razvojem specijalnih softverskih paketa kojima se mušterijama omogućavaju da brže počnu sa serijskom proizvodnjom svojih sopstvenih programa za primjenu u sektoru autonomije.
Pametni telefoni i vozila
Jan Beker, šef Uprave i jedan od osnivača „Apeksa“, u razgovoru za DW svoje proizvode je uporedio s tehnologijom koju se koristi kod pametnih telefona, u procesu razvoja novih aplikacija za široko rasprostranjene operativne sustave poput „Androida“ ili „iOSa“. Za to je potrebno kreiranje SDL (engleski izraz je Software Development Kit, svojevrsno digitalno okruženje u kojem se radi na novim softverskim rješenjima, prim. red).
„Umjesto mobilnih telefona mi se bavimo vozilima koja koriste čitav niz senzorskih podataka, od kamera, radara ili lidara, kako bi se autonomno kretali u javnom prostoru, na polju ili u fabričkim halama i logističkim centrima“, objašnjava Beker.
Obezbijediti da ti pokreti budu „funkcionalno bezbjedni“ je komplikovan i zahtjevan proces, jer za razliku od pametnih telefona, jedna radna mašina na polju ne može tek tako da se „restartaje“ kada sistem „padne“. A te mašine u svakom trenutku moraju da budu u stanju da se po potrebi zaustave, zaobiđu neku prepreku ili da na nešto upozore.
Bezbjednosna sertifikacija
„Mi smo 2021. dobili bezbednosni sertifikat njemačke organizacije za tehnički nadzor ’TÜV Nord’ i tako postali jedni proizvođač u svijetu koji je dobio i zvanični dokaz da sistemi koji koriste ’Apeks AI’ ispunjavaju najviše zahtjeve po pitanju funkcionalne bezbjednosti“, kaže Beker s vidnim ponosom.
Ipak, on napominje da napredak u razvoju autonomnih poljoprivrednih mašina ne znači automatski da će to podstaći i razvoj autonomnih vozila za drumski saobraćaj. „Prednost poljoprivredne tehnike je što autonomija u nju može brže da se implementira“, kaže Beker. Proizvođači su agilniji, a flote vozila manje. „Osim toga, i kriterijumi bezbjednosti su u poljoprivredi drugačiji nego na putevima, što stvar čini nešto jednostavnijom nego u drumskom saobraćaju.“
Autonomni traktori
Poljoprivrednici već godinama rade sa sistemima koji su djelimično autonomni. Mašine za sjetvu i žetvu kojima se upravlja uz pomoć GPS-a postali su standard i zahvaljujući njima povećan je stepen efikasnosti. „Autonomni traktor spreman za serijsku proizvodnju će se tako znatno ranije naći u praktičnoj upotrebi.“
Šef „Apeksa“ dodaje: „Putnički automobil se kreće znatno brže od traktora, a i saobraćajna situacija na putevima je kompleksnija. U automobilu se za kraće vrijeme mora analizirati mnogo više podataka sa senzora, kako bi se adekvatno reagovalo.“ Što se tiče praktične upotrebe, to znači da bi autonomni traktor uskoro mogao da pretekne autonomni automobil.
Bonus video:
