Neki ljudi vode brigu o svom zdravlju, zato što im to odgovara i vide u tome brojne prednosti. Ali neki ljudi o svom zdravlju brinu jer se panično boje bolesti. Takvi su doduše u manjini, ali studije su pokazale da hipohondrija često može da dovede do raznih oboljenja, odnosno, najviše do srčanih udara.
Procenjuje se da oko 5-10 odsto čovječanstva ima takozvanu medicinsku tjeskobu jer su stalno u brizi za svoje zdravlje. Nova studija objavljena u časopisu BMJ open ironično je pokazala da baš takvi najčešće dožive srčani udar ili obole od srčanih bolesti. Čak 70 odsto njih.
Studiju su radili na Univerzitetu u Bergenu i u univerzitetskoj bolnici Sandviken u Norveškoj, gdje su baš ciljano željeli da dokažu da li pretjerana briga za zdravlje, hipohondrija, zapravo loše utiče na zdravlje.
Studiju su radili 12 godina, na uzorku od oko 7.000 ljudi koje su pratili i koji su redovno ispunjavali upitnike o svom zdravstvenom stanju i o svojim brigama o njemu.
Na početku studije oko tri posto ispitanika već je oboljelo od nekih srčanih bolesti, uključujući i srčane udare, od kojih je šest odsto njih imalo dijagnozu medicinske anksioznosti.
U godinama koje su uslijedile i na kraju ispitivanja čak 70 odsto onih koji su se panično bojali za svoje zdravlje oboljeli su upravo od srčanih bolesti – od blažih oblika do srčanih udara.
Ova studija je uspjela da poveže probleme koje nosi medicinska tjeskoba hipohondrija. Čak je dokazano da u to ne spada samo strah od oboljevanja i određenih bolesti, već uopšteno mnogo brige u životu, a iako se konačni zaključci još ne mogu sa sigurnošću utvrditi – o tome će nauka još imati štošta da kaže – dobro je znati da povezanost ipak postoji.
Bonus video:
