Nastup džudo reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Kazanju pokazao je nešto što se znalo i ranije - Crna Gora ima potencijal za velike domete, ali da bi se taj potencijal pretvorio u rezultat, potrebni su ogroman rad i odricanja.
Četiri pobjede i plasmana u osminu finala, nisu rezultat za divljenje, ali ako se malo „zagrebe” po površini nema sumnje da su se na šampionatu Starog kontinenta ukazale i neke dobre stvari.
„Svi su oni dobri borci, talentovani, ali za vrhunski rezultat potrebno je da rade neuporedivo više nego što radimo sada. Ne može se praviti vrhunski rezultat sa tri ili pet treninga nedjeljno”.
„Potreban nam je sistem, potreban nam je nacionalni trening centar u kojem će reprezentativci trenirati tri puta dnevno, u kojem ćemo izgrađivati timski duh i širiti reprezentativnu bazu. Tako se neće dešavati da je lični interes bilo kog takmičara ili roditelja ispred reprezentativnog”.
„Na primjer, u kategoriji do 73 kilograma imamo tri dobra takmičara, pa bi svi dobili šansu da tri puta nastupe na turnirima, a onda bismo vidjeli ko je ostvario najbolji rezultat. Ako su tu jednaki, radili bi po tri međusobna meča, pa bismo i tako mogli da vidimo ko je bolji”.
„Mene interesuje samo strunjača i ja za taj rad odgovaram. Ali, svi moraju da shvate da mi prije svega moramo da budemo tim. Samo na taj način možemo doći do rezultata, a siguran sam da bi uz takav rad naši takmičari osvajali medalje na evropskim šampionatima, poput ovog u Kazanju”, rekao je trener reprezentacije Hubert Rorauer.
Slično iskustvo Rorauer je imao kada je preuzeo brigu o nacionalnom timu Izraela.
„U početku je u trening centru reprezentacije bilo svega 10 boraca. Poslije godinu, bilo ih je 100. Stvorili smo dobru ekipu, izgradili sistem, rezultati tog rada vidljivi su i sada. Nadam se da će tako biti i ovdje”.
Na skeneru nacionalnog trenera, učinak u Kazanju izgleda ovako:
„Nikola Gardašević je bio najbliži prolazu u četvrtfinale, falilo mu je malo iskustva da ne dobije kaznu u finišu. A kad se to desilo i meč rješavao zlatni poen, pao je i fizički i psihološki, jer je prethodno bio na pragu velike pobjede. Upravo to o čemu govorim - mnogo veći rad - donosi kvalitet koji dolazi do izražaja u takvim situacijama”.
„S obzirom na to koliko trenira, Danilo Pantić je izuzetno dobar i jak, ali ozbiljniji rezultati se ne prave jednim treningom dnevno. Ukoliko bi trenirao maksimalno, mislim da bi mogao da pokori Evropu”.
„Slično je i sa Tanjom Božović, koja ima fenomenalnu tehniku, ali fali joj snage i samopouzdanja, jer takođe ne trenira dovoljno. U Kazanju joj je falilo i malo sreće”.
„Jovana Peković je odlična, mlada i hrabra, uz ovo o čemu govorim, može daleko da dogura. Nikola Gušić je imao problema pred prvenstvo, mislim da psihološki nije bio na potrebnom nivou. Dobar je borac, i za njega važi što i za ostale - maksimalan rad i posvećenost mogu mu donijeti mnogo bolji rezultat”.
„Srđan Mrvaljević takođe nije imao sreće, savladao je protivnika od kojeg je ranije izgubio, dobio je na samopouzdanju, ali imao je samo 10 minuta do sljedeće borbe. Da je imao bar 15, siguran sam da bi prošao Moldavca”.
„Marko Bubanja je imao peh na žrijebu i naletio na slavnog Grka Ilijadisa, a on je ipak još junior. Međutim, mislim da će za godinu biti pravi, a smatram da je kategorija do 90 kg najbolja za njega, da u -81 ne bi mogao da ostvari vrhunski rezultat. Ni Ilijadis nije viši od njega, a u istoj kategoriji osvojio je sve što se moglo osvojiti”, zaključuje Rorauer.
Bonus video:
