Advokat Goran Rodić podnio je juče krivičnu prijavu protiv aktuelnog menadžmenta CKB-a zbog sumnje da su falsifikovali ugovore o kreditima, a sve radi pokretanja sudskog procesa protiv bivših direktorica Milke Ljumović i Bose Tatar.
Branilac nekadašnjih čelnica te banke, prijavu je podnio u jučerašnjem nastavku suđenja u predmetu CKB.
"Sve moje primjedbe predstavljaju krivičnu prijavu i na znanje specijalnom tužiocu, protiv NN osoba iz CKB-a koje su falsifikovale ugovore o kreditima i ostala dokumenta”, rekao je Rodić na početku jučerašnjeg izlaganja.
On je rekao da se uvidom u spise konstatuje da je doneseno pravosnažno rješenje - privremena mjera kojim je firmama Kataro i Montenegro Spa zabranjeno raspolaganje i opterećenje akcijama HLT fonda u njihovom vlasništvu.
"Ovim se dokazuje tvrdnja odbrane da je ugovor o kreditu za Kataro potpisan od neovlašćenog lica, jer je to tvrdio i zastupnik Katara. Proizilazi da Natali Mežer, nikada nije bila u Crnoj Gori, niti je potpisala ugovor o kreditu za Kataro, već se na njemu nalazi faksimil pečata koji je zloupotrijebljen”, kazao je Rodić. On je istakao da su iz CKB-a predlog za određivanje privremene mjere podnijeli 1. marta 2011. dok je krivični postupak pokrenut u decembru 2012 godine.
"Uz predlog za određivanje privremene mjere, CKB je dostavila i ugovor o kreditu za Kataro i aneks ugovora, zatim ugovor o oročenom depozitu i ugovor o kreditu za HTP Primorje na 4.000.000 eura. Nesporno je da su ove dokaze imali i banka i advokatska kancelarija koja ih je zastupala. Međutim, do danas, odbrana prvi put iz ovih spisa ima priliku da vidi ugovor o kreditu između CKB i HTP Primorje na iznos od četiri miliona eura, a navodno sklopljen 27. maja 2008. Prvi put smo u posjedu dokumenta - aneksa ugovora o oročenom depozitu od 5. 11. 2007, a kredit je zaključen 27. maja 2008. Ističem da je CKB sa ova dva dokaza pokušala pred Privrednim sudom osporiti da su oročeni depoziti HTP Primorja, bili keš kolateral ugovora o kreditu koji je CKB zaključila sa firmom Kataro”, rekao je Rodić.
On je podsjetio da je odbrana od početka ukazivala na manjkavost tih dokaza i dovodila u sumnju njihovu autentičnost.
Advokat je rekao da ugovor o kreditu između CKB-a i HTP Primorja ima svoju predistoriju: “Direktor ekspoziture CKB u Tivtu Zoran Petranović je 12. 12. 2012. pred tužiocem rekao da Primorje koristi taj kredit još od 2006, kada je bio odobren na 12 mjeseci i da je isticao u maju 2007, ali da ga nije mogao vratiti pa je tražio reprogram duga i naglasio da je sredstvo obezbjeđenja bio hotel 'Palma' u Tivtu”.
"Napominjem da je uz predlog za određivanje privremene mjere, predat i ugovor o kreditu za HTP Primorje i ugovor o oročenom depozitu od 5. 11. 2007, koji je HTP oročio kod CKB-a na iznos od 1.700.000 eura i aneks tog ugovora o oročenomm depozitu od 5. 11. 2008, kojim je produžen rok oročavanja za još godinu. Šta je sporno... U aneksu ugovora o depozitu mijenja se osnovni ugovor od 5. 11. 2007, gdje se kaže da iznos od 1.500.000 eura služi kao namjenski depozit za kredit po ugovoru, a radi se o kreditu HTP Primorje, u iznosu od 4.000.000 eura. Sada se, navodno, onaj oročeni depozit koji je služio kao keš kolateral za Kataro, prebacuje za navodni kredit HTP Primorja od 27. 05. 2008. Osnovni ugovor o oročenom depozitu HTP-a je promijenjen aneksom gdje je rok otplate sve do izmirenja obaveza po ugovoru o kreditu HTP-a. Odbrana ukazuje da su oba ugovora falsifikat i dostavljena u kopijama. Kada pogledate ugovor o kreditu od 27. 05. 2008. za HTP Primorje i da je navodno potpis Predraga Jelušića i pečat HTP-a. Dok se na desnoj strani nalazi meni nepoznat potpis i pečat CKB filjale u Budvi, iako je HTP Primorje poslovalo sa ekspoziturom CKB u Tivtu”, naglasio je Rodić.
Dodao je da se golim okom vidi da su identični potpisi i korisnika i davalaca kredita.
"Na taj način su lica iz CKB-a falsifikovala ugovore i upotrijebili ih u postupku pred Privrednim sudom u Podgorici, a nisu prikazivani u krivičnom postupku".
Optužnica tereti šest osoba iz nekadašnjeg menadžementa CKB-a da su banci navodno nanijeli višemilionsku štetu odobravanjem kredita bez sredstava obezbjeđenja.
Bonus video:
