Ljubavna veza s Rejmondom Čendlerom, kakva radost! Ne zbog unakaženih tela i balsamovanih pandura i nagoveštaja ekscentričnog seksa, već zbog njegovog zanimanja za nameštaj. Znao je da nameštaj može da diše, da oseća, ne kao mi, već na jedan prigušeniji način, kao reč mebl, s nijansom ustajalosti i prašine, snopom sunčeve svetlosti na izlizanom štofu ili pohabanoj koži na naslonima i sedištima izanđalih kancelarijskih stolica.
Mislim na njegove sofe, pune oblina, prekrivene satenom, bledoplavim kao oči njegovih bestelesnih ubilačkih plavuša, koje kucaju veoma sporo, kao srca krokodila u hibernaciji; o njegovim ležaljkama sa zlobnim jastucima. Znao je mnogo i o travnjacima i staklenim baštama i unutrašnjosti automobila.
Evo kako bi se odvijala naša ljubavna veza. Našli bismo se u hotelu, ili motelu, skupom ili jevtinom, nebitno. Ušli bismo u sobu, zaključali vrata i počeli da razgledamo nameštaj, povlačeći prstima po zavesama, prelazeći rukama po ramovima za slike s lažnom pozlatom, preko pravog mermera ili ispucalog emajla luksuznih ili otrcanih lavaboa, udišući zapah tepiha, ustajalog dima cigareta i prolivenog džina i brzog beznačajnog seksa, ili pak bogati apstraktni miris ovalnih providnih sapuna uvezenih iz Engleske, nebitno; bitno je kako bismo mi reagovali na nameštaj i kako bi nameštaj reagovao na nas.
Tek pošto bismo udahnuli, opipali, protrljali, uvaljali se i upili nameštaj sobe, pali bismo jedno drugom u zagrljaj i na krevet (bračni? boje breskve? škripav? uzak? s baldahinom? s pačvork prekrivačem? presvučen svetlozelenim plišom?) najzad spremni da uradimo isto to jedno drugom.
(S engleskog prevela Kristina Kulauzov-Filipović)
Bonus video:
