Napomena: Iako je sadržaj ovog “Stenograma” izmišljen, svi likovi pomenuti u njemu su (nažalost) stvarni. Njihova prava imena nijesu korištena iz “principijelnih” razloga. Ako ih ne uspijete “prepoznati”, bolje po Vas. Cilj teksta nije jeftina zabava, niti vrijeđanje, već autor želi pokazati stav prema društvenom angažmanu “junaka” priče.
Glavni likovi: Ranka K., Alka Vuica, Raško E Čedo, Ivana B.
Sporedni likovi: Kalimero, Damira Urban, Borijanka
Mjesto: śśśśsjŚśŚŚednica se održava u jednom od “sanduka” bivše zgrade vlade Crne Gore
Datum: nebitan, jer su tok i suština ovih śsjednica uvijek bili isti, “dogovorom” se popuši lula mira: Elektroprivreda, KAP, izbori u Podgorici, Miomir Mugoša ambasador...
Vrijeme: Ura na podne
Ranka K. stiže posljednja, ne što je stvarno kasnila, nego da pokaže da je moraju čekati. Pokušava tako da pojača utisak da i dalje sve kontroliše, valjda. Dok korača do sale za sastanke, razmišlja zašto joj u glavi tako glasno odzvanjaju riječi pjesme “Biraj” (Partibrejkersi), koju je “pokupila” sa radija u kolima, dok je dolazila na sastanak.
Ranka K.: Tako sam loše spavala - zamislite, sanjala sam da sam u isto vrijeme i Srđan Budvanski i Darko Pozitivni! Vi, što ima?
U toploj i autentičnoj sali za sastanke okrnjeno predśsjedništvo. Na kraju povećeg stola ušuškano śsjede Alka Vuica i Ivana B. Veoma se glasno smiju, skoro pa vulgarno. Sredinu astala zauzeo je Raško E Čedo, koji gluvo i polusvjesno igra tetris na svom novom (službenom) tabletu. Sa peškirom oko vrata, tužan, Kalimero se osamio, zagledan kroz prozor, posmatra kako Morača nezaustavljivo teče. Borijanka je porukom javila da neće stići (kreči 3-4 stana), ali da je njena podrška neizostavna, ma kakva god odluka da se donese. Damira Urban se nije uopšte pojavila na ovom sudbonosnom sastanku. Potpuno bez najave i objašnjenja svog odsustva, kao da je nešto uplašilo, isto kao onomad kod Komnenića.
Nakon što je Ranka K. grubo otvorila vrata, ritualno cjelivala zastavu i piskutavim pokličom “Živjela nam, o, Crna Goro” pozdravila svoje saborce, otvorila je śśsjśednicu:
Ranka K.: Uh, kako sam umorna. Cijelo jutro stala nijesam. A i tako sam loše spavala - zamislite, sanjala sam da sam u isto vrijeme i Srđan Budvanski i Darko Pozitivni! Vi, što ima?
Alka Vuica: Bože, pa ti si bila u ekstazi sinoć (reče ljubomorno). Evo plačemo od smijeha, Ivana je ispričala odličan vic. No je dug, pa ga neću pričati. A i tiče se Lekića, ne bi ti se ni dopao (bezobrazno namiguje Ivani B.).
Raško E Čedo: (iako nije slušao, dobro je čuo) Smatram da mi ne treba da pričamo takve viceve. Ono, je li smiješan, jeste, ali ne smije nas da zasmijava! Nije naš nivo. (okrenu se prema Ranki K. i sumnjičavo dodade) Bar ja tako mislim.
Ivana B.: Raškić, ako je smiješan, ne štedi se! Ada nije ga ispričala na Javnom servisu, no ovđe nama! (opet grohotan smijeh Alke Vuice i Ivane B.)
Ranka K.: Što pominjete prvo pare, od ognja izgorele?! Ja sam više mislila na “ono”! Ne kažem da treba džabe da radite, pa ni oko Crne Gore. Istina, ne bi trebale da prećerujete sa honorarima, nadoknadama, uplatama i slično. Nijesmo mi mr Milutinka S., ili Dalibor P., pa da nam je sve malo!
Ranka K.: Pa ja ne bih da se vas dvije naljutite na mene, ja sam čula taj vic i ja mislim da to nije naš nivo, i zamolila bih vas da to više ne radite!
Alka Vuica: Evo, kako je krenulo, nećemo smjet' disat' ovđe. No dako vam ja napravim širine!
Ranka K.: Što je, Alka, što odmah dižeš nos?! Ti znaš da te ja baš volim i cijenim i da te po svaku cijenu želim ovđe, ali ajde da radimo ono što smo rekle da ćemo da radimo - budemo ozbiljne, pametne, principijelne i da volimo do kraja našu Premalu. Ako, na usput, dobijemo “ono” - još bolje!
Alka Vuica: Eto vidiš, baš zbog toga ću vam i napraviti širine ovđe! A bojim se da neću bit' jedina! Ti stalno aludiraš na to da ja Premalu volim samo zbog “onoga”, neke nadoknade, zarade ili primanja! Drugarice - pa znaš li ti da se ja odrijeh od posla, da ja radim 11 poslova, ne patišem ga. Evo dva dana ne stižem od obaveza poć' kod manikira, a slomila sam u srijedu nokat. A zbog koga?! 'E će mi Crna Gora zafalit'!? Ne no bih trebala džabe da radim!
Ivana B.: (klimajući glavom ohrabruje) Sestro, to košta! A i da se ne lažemo- ajde reci, đe bi Alka mogla zaraditi 31 000 € za godinu?! Ili da se ja vozim po gradu sa rotacijom, a da mi je plaćeno gorivo i sve? I plus “ono”! A i sama znaš da iskreno volimo Premalu! Svi moji su stari liberali! (onda se okrenu prema Alki Vuici i zabrinuto reče) Daj mi taj prst, da vidim.
Ranka K.: Cure, cure! Što pominjete prvo pare, od ognja izgorele?! Ja sam više mislila na “ono”! Ne kažem da treba džabe da radite, pa ni oko Crne Gore. Istina, ne bi trebale da prećerujete sa honorarima, nadoknadama, uplatama i slično. Nijesmo mi mr Milutinka S., ili Dalibor P., pa da nam je sve malo! (usiljeno se nasmija, tražeći pogledom očekivanu podršku ostalih, koju ne dobi)
Kalimero: Hm.. (kisjśelo se nasmija i nastavi da tužan gleda kako Morača teče).
Alka Vuica: Slušaj me sad - (prijetećim glasom) ima da nam se skloniš ili da uradiš ono što ti kažemo. Raškić je na našoj strani, no je fin, srce naše, da ti to u lice saspe!
Raško E Čedo: Uh, Ranka, a nije da nije dobra fora, samo, meni se čini da ni to nije naš nivo, da se sprdamo na taj način sa našim koalicionima. Ipak, Milutinka je magistar, pa kakva god da je, a i Dalibor P. nije loš, života mi. Bar se meni tako čini.
Alka Vuica: Nama to odavno nije smiješno Ranka, a mislim da ne bi trebalo ni tebi. (Ivana B. potvrdno klima glavom)
Ranka K.: (nervozno) Ma što se ti odmah tako ljutiš, sestro? Koji ti je, ne mogu se ni našalit'? Ośsjećam netrpeljivost veliku!
Alka Vuica: Ma dosta mi je više popovanja! Nijesam ja mala, pa da me na svaku ti ispravljaš, kritikuješ, učiš! Sjaši malo, jadna, nijesi ni ti baš svetica!
Ranka K.: Pa nijesam ni ja svetica, ali nijesam ni glibulja ka' ti! Kad me već vučeš za jezik, a već duže se sustežem da ti to kažem!
Raško E Čedo: (sa sredine stola, pomjerajući šišku, gandijevski umiruje) Dame, moram vas prekinuti! To nije naš nivo, da na taj način rješavamo naše nesuglasice! Bar ja tako mislim!
Ivana B.: Ja se apsolutno slažem sa Alkicom mojom!
Alka Vuica: Srce moje! (šalje poljubac Ivani B.) Ranka ti da mi kažeš da sam glibulja?! Zabolje me ono, no da ne lajem! Slušaj me sad - (prijetećim glasom) ima da nam se skloniš ili da uradiš ono što ti kažemo. Raškić je na našoj strani, no je fin, srce naše, da ti to u lice saspe! O Borijanki neću ni da pričam. Damira Urban se svoga lada boji, računaj da je naša! Kalimero je svakako protiv, ali on je ovđe potpuno nebitan. Ispalićemo te jadna, pa osta bez svega! Biće ti taman kao u snu!
Kalimero: Da Bog da, drob prsle jedna drugoj! Samo li na to mislite! Ne mogu vas više slušat'. (zijevajući, vrati svoj pogled na Moraču, koja samo teče i teče)
Nakon što Ranka K. poljubi zastavu i izađe, učiniše to svi redom. Najduže je ostala i potonja izašla Alka Vuica. Bila je zauzeta pisanjem SMS-a, kojeg je proslijedila nekom koga je u telefonu memorisala kao “Vladar”
Ranka K. (vidno potrešena): Cure, za malo ne rekoh bre, nema potrebe za takvom raspravom i podjelama, pa mi smo jedno! Evo, izvićem se. Ja na vas gledam kao na sestre, bez svega! I na Borijanku i Damiru! Raškić mi je kao brAco, ako me shvatate. Ja sam samo htjela da malo natežemo Vladara i tu ekipu, što zbog principa, što nam je primarno, ali i da dobijemo više “onoga”, nijesam ni ja luda.
Alka Vuica (zadovoljna uzdahnu): Ranka, oprosti i ti, uteče mi. No mi smeta što kad god progovoriš javno, ispada da je tebe baš briga za “ono”, a da smo mi, samo zbog toga ovđe. A dobro znaš da “ono” najviše dobijamo zahvaljujući upravo našoj raboti! A, kako sama reče, i ti “ga” voliš!
Ranka K.: (njena živost još više splasnu, i skoro bezvoljno reče) Pa što predlažete, ajde recite, neću da se svađamo i raskidamo ka' ovi iz SNP-a ili Negativne?
Alka Vuica: Slažem se. (“opali” kao iz topa, a onda, po navici, uvježbano nastavi) Ajmo kao i uvijek- prvo da se ne pojavimo ili tako nešto, kad se bude glasalo! Bude li kvoruma da odluče- odlično, onda smo “ni luk jeli, ni luk mirisali”. Ako to ne upali, mi malo u međuvremenu provučemo ono naše “oću kakat, neću kakat”. Kad dođe glasanje, glasamo za ove naše, a onda se kao pokajemo. Zašto da mijenjamo nešto što nam uvijek na kraju donese “ono"?!
Ranka K.: Dobro, ali onda vi nagovorite Borijanku da ona ide da glasa. Ja neću da imam posla sa tim. Zatvaram onda ovaj sjśednik, jer smo se dogovorile, crkle kakve ste! (svi se nasmijaše, osim Kalimera koji i dalje gleda kako Morača teče, ali i Raška E Čeda, koji se nevješto napravi da nije čuo Rankinu pošalicu)
Alka Vuica: Dogovoreno! I ne brini za Borijanku, to je sestra naša!
Nakon što Ranka K. poljubi zastavu i izađe, učiniše to svi redom. Najduže je ostala i potonja izašla Alka Vuica. Bila je zauzeta pisanjem SMS-a, kojeg je proslijedila nekom koga je u telefonu memorisala kao “Vladar”.
(Dalji slijed događaja svi znate.)
(Autor je ogorčen)
Bonus video:
