Prema istrazi, jedan deo novca (Šarićevog klana) nalazio se na računima ofšor kompanija, pre svega delaverskih, i trebalo je smisliti kako da se taj novac uplati u Srbiju i Crnu Goru, a da se ne privuče pažnja.
Milioni su stigli preko ugovora o zajmu, koji su sklapale delaverske firme s firmama na Balkanu. Specifičnost ove grupe bili su takozvani ugovori o „subordinarnom zajmu“. Prema njima, ako firma koja je zajam primila ne vrati novac, dug se pretvara u vlasništvo, pa firma koja je dala novac postaje vlasnik svog dužnika. Tako je vlasništvo prelazilo na Delaver, a novac ostajao u Srbiji.
Drugi deo novca, takođe veliki, stizao je u gotovini, u prepunim torbama. Morao je da se nađe način da se uplati u banku i dalje ulaže, a da se ne privuče pažnja nadležnih organa.
Veći dio novca u Beogradu
Veći deo gotovog novca kojim je grupa raspolagala nalazio se u Beogradu. Odatle su novac odnosili u Novi Sad. Delom u Štrpčevu (Radovan) kancelariju, i on je tim novcem raspolagao. Novac je često nosio baštovan Kostić. Nikad nisu prebacivali svu gotovinu, već su je delili na manje količine i tako prevozili, kako bi izbegli da im policija, u slučaju pretresa automobila, sve pronađe i zapleni.
Štrbac u razgovoru 21. maja 2009. bez ustezanja objašnjava Jerkoviću (Mile) kako to funkcioniše i zbog čega ne mogu da ga isplate odjednom, već u manjim iznosima: „Sistem je takav da oni vode brigu o svemu. Prenose, uzmimo, dnevno 100.000 do 200.000 (evra) najviše. Ta lova je u Beogradu i na još nekoliko lokacija, a ovde (Novi Sad) ne drže ništa, ali ovde dolaze i donose lovu. I danas će doneti 150.000, sutra će doneti 200.000, preksutra... Znači, ako padnu, boli ih k***c za 150.000.“
Nije sve, međutim, išlo glatko. U grupi su postojali razdori.
Sve se još više zakomplikovalo dok je Šarić, u isto vreme, pregovarao s biznismenom Zoranom Ćopićem da otkupi njegovu firmu „Mitrosrem“, koja je bila poljoprivredni gigant, za 28 miliona evra. Ćopić je već bio vlasnik mnogih poljoprivrednih firmi koje su bile u dugovima, a „Mitrosrem“ je bila najzdravija među njima. On mi je u aprilu 2011. godine rekao da je prodajom „Mitrosrema" hteo da dođe do novca kojim bi spasao svoje ostale firme.
Ćopić je zbog toga optužen u Srbiji za pranje novca. Uspeo je da se skloni u Bosnu, ali je tamo uhapšen pod istom optužbom. Osuđen je na višegodišnji zatvor i zaplenjeno mu je sve što je imao.
Ćopić nije bio u najboljem odnosu s Jerkovićem tokom 2009. godine, jer su njihove firme imale neraščišćena dugovanja. Jerkovića nije voleo ni Andrija Krlović, takođe optužen za pranje novca, koji je kao advokat radio i za Šarića i za Ćopića.
Mržnja prema Krloviću
Tokom iznošenja odbrane u Specijalnom sudu, Krlović je rekao da se plašio da Jerković može da prevari njegovog klijenta Šarića i da mu je dužnost bila da ga zaštiti.
„Iz transkripata presretnutih telefonskih razgovora, očigledna je mržnja Mileta Jerkovića prema meni“, rekao je Krlović. „Ta mržnja proističe iz razloga što sam ja kao advokat brinući se o interesima svog klijenta, savetovao Darku Šariću da ne ulazi u kupovinu... od Mileta Jerkovića, da sa njim ne pravi nikakav posao.“
Advokat Štrbac je tada bio blizak Jerkoviću, a nije mnogo voleo Krlovića i Ćopića. Tvrdio je da je Nebojša Jestrović, Šarićev drugar iz detinjstva, na njegovoj strani.
U jednom razgovoru s Jerkovićem, Štrbac je objasnio kako je grupa podeljena.
„Druže, imaju neke dve struje“, objašnjava Štrbac Jerkoviću. „Na jednoj su Ćopa i Krlović, oni dele pare, a deru Darka , to ti ja garantujem... a na drugoj strani smo Jestrović i ja, koji više vodimo računa o Darkovim parama nego o svojim... Ćopić i Krlović su druga frakcija koja ima daleko manje uticaja kod Šarića, ali jebiga... prave probleme.“
Ovo je u potpunosti odvajalo ovaj tim od onog koji se bavio švercom narkotika. Za razliku od narkodilera, koji su radili u strogoj hijerarhiji i s jasnim zadacima, poput vojske, ovi su bili razjedinjeni, u međusobnim sukobima i podelama, s ličnim interesima i jedva da su zapravo stvarno bili organizovana grupa. Pitanje je koliko ih je sam Šarić kontrolisao i imao uticaja na njih. Tako je uvek kada se dođe do velikog novca i komplikovanih odnosa u privredi, kada spletkarenje dobije na značaju, a stvari postanu zamršenije.
Tužilac Saša Ivanić zaključio je da su se oni često borili za naklonost Darka Šarića. Snimljeni razgovori pokazuju kako su jedni druge ogovarali.
(Priredio D.M)
(U sjutrašenjm broju čitajte kako je novac sa računa ofšor kompanija stizao u Srbiju i gdje su ga članovi kartela ulagali)
Vijesti u nastavcima objavljuju najinteresantnije djelove bestselera "Šarić" - kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu", srpskog novinara Stevana Dojčinovića, u izdanju Samizdata. Knjiga se može kupiti u knjižarama Narodne knjige.
Galerija
Bonus video:
