Sredinom 2009. godine dva pomorca, I Crnogorac Dragan Dudić i Hrvat Anastazije Martinčić, više puta su se sastali u Beogradu i Atini. Dudić je u tom trenutku bio poznat u rodnom Kotoru. U Starom gradu imao je diskoteku, kafiće, hotel i kazino, a bio je vlasnik i luke za međunarodni saobraćaj u Risnu. Bio je visok, ćelav, vozio je skupa kola i nikud se nije kretao bez telohranitelja. Martinčić je bio hrvatski pomorac koji je već imao krivični dosije. Prema pisanju hrvatskih medija, optužen je da je švercovao školjke prstace, zbog čega je, navodno, dobio otkaz u pulskoj kapetaniji. Od njih dvojice bilo je jasno ko za koga radi. Dudić je taj koji je na sastancima Martinčiću davao precizna naređenja. Prema uputstvima koja je dobio od Dudića, hrvatski mornar trebalo je da otputuje avionom do Južne Amerike i kupi jahtu. Tom jahtom Martinčić je trebalo da preveze kokain od obale do broda „Pirgos”, kojim su upravljali drugi Dudićevi saradnici. Tu bi, otprilike, Martinčić završio svoj posao u planiranoj isporuci droge. Dudić mu je rekao da će mu, poput svake ozbiljne firme, obezbediti putne troškove, platu i logistiku. Martinčić se, nakon sastanka sa šefom, javio kolegi Drašku Vukoviću, koji mu je rezervisao avionsku kartu i dao veću količinu gotovine.Našao je jahtu Prvi deo zadatka Martinčić je obavio kako treba. U urugvajskoj luci Santa Lucija našao je luksuznu jahtu „Maui” i za nju platio 265.000 dolara. Drugi saradnik mu se tada javio telefonom i objasnio mu šta da radi dalje: da otplovi do argentinske obale, utovari robu na jahtu i potom se vrati u urugvajske vode do „Pirgosa” na koji će prebaciti robu. Bila je noć, 12. oktobra 2009, kada su se Martinčićevi saradnici pojavili na obali. Nosili su teret težak preko dve tone. U velikim, crnim, nepromočivim torbama nalazilo se 1.917 dečjih balončića raznih boja, od kojih je svaki bio napunjen kokainom. Gumenim čamcima doplovili su do Martinčićeve jahte i počeli da prebacuju torbe na nju. „Maui” je od tereta još više uronio u vodu, ali je ipak bez teškoća isplovio.
Martinčiću je ostao još jedan korak da bi ispunio sve ono što je Dudić od njega zahtevao. Trebalo je da robu s jahte prebaci na prekookeanski brod. Jedan poziv mobilnim telefonom i Martinčić je znao gde se „Pirgos” usidrio. A na prekookeanskom brodu posada je čekala spremna. Miloš Cajić, član organizacije i prvi oficir broda, stigao je u Argentinu avionom četiri meseca pre toga. Njegov zadatak bio je da s „Mauija” pokupi kokain i preveze ga u Evropu. Stoga je te oktobarske noći usidrio prekookeansku grdosiju u urugvajskim vodama i čekao da jahta s hrvatskim pomorcem stigne.Krenulo naopako Odjednom je sve krenulo naopako. Martinčić je najpre kasnio četiri sata. Potom je upadljivom, luksuznom jahtom doplovio sasvim blizu „Pirgosa”, nasuprot dogovoru da se tovar prebaci pomoćnim gumenim čamcima. Zbog toga su te večeri odustali od prebacivanja robe na brod. Martinčić je jahtu vratio u luku. Cajić, prvi oficir „Pirgosa”, nije bio zadovoljan što te večeri nisu prebacili kokain. Mnogo je rizikovao, zajedno sa svojom posadom, pošto brod nije smeo dugo da bude usidren na otvorenom moru. Mogao je lako da privuče pažnju obalske straže i postane sumnjiv. „Mala devojčica je kasnila na sudar četiri sata i došla je velikim belim autom i probudila sve komšije... Probaću da ostanem, al nisam siguran da mogu da ostanem”, pisalo je u SMS poruci koju je Cajić poslao kolegi s kojim je razmenjivao informacije o mestu i vremenu pretovara. Ipak, nije bilo druge. Prebacivanje tovara odloženo je za narednu noć. A nije bilo lako dotle stići. Martinčićevi saradnici nedeljama pre nego što je on došao u Južnu Ameriku nabavljali su kokain. Skladištili su ga u kućama koje su iznajmljivali i čekali su da se prebaci na brod. I sledeće noći su iskrsli problemi. Na moru je bila snažna oluja, ali je Martinčić jahtu nagonio da izdrži svaki nalet talasa. „Maui” je jedva uspevao da se održi na površini. Jedan od pomoćnih čamaca nestao je u talasima. Kako bi spasao sebe i kolege, hrvatski pomorac je plovilo usidrio u najbližem ušću, nedaleko od mesta gde su se nalazili i sačekao da nevreme prođe. Propuštena je još jedna prilika. Neko od Martinčićevih saradnika morao je da obavesti jednog od glavnih ljudi organizacije Željka Vujanovića i da traži još vremena.Vujanović, Šarićev rođak Vujanović, krupan, ćelav momak, u rodnom Kragujevcu imao je odgajivačnicu pasa ,,Di Carini”, u kojoj su se dresirali i gajili napuljski mastifi. Bio je i menadžer popularnog kragujevačkog noćnog kluba „Casino”, koji je bio u vlasništvu njegovog rođaka Darka Šarića. Vujanović je bio poznat po nadimku Debeli. Prema navodima optužnice, bio je jedan od organizatora grupe. Bilo da je nešto krenulo po zlu ili je obavljeno bez teškoća on je morao da zna. „Cijelu noć bio na nevremenu i čekali da se barem malo smiri, nismo mogli do njih sa velikim, najmanje sa malim", bila je sadržina poruke koju je Vujanović dobio od osoba zaduženih za prebacivanje robe. „Malog od sedam metara nam je otrglo more, a sami sa velikim jedva spasli sebe i ostalo tako da smo 100 milja prema jugu samo uspjeli da se uštekamo u neku rijeku. Problem je bio noćas samo u nevremenu, jer sve ostalo imamo." Martinčić i njegove kolege imali su i problem ozbiljniji od nevremena. Policije i obaveštajne agencije više zemalja pratile su svaki njihov korak i čekale trenutak da im preseku isporuku kokaina, a njih sve pohapse.Policija upala na “Maui” Nakon velike borbe s nevremenom, „Maui” se ujutru vratio u luku Santa Lucija, nadomak urugvajske prestonice Montevidea. Čađav i opterećen velikim teretom, više nije podsećao na luksuznu jahtu koju je Martinčić kupio nekoliko meseci pre toga. Oficir broda Cajić kolegama je javio da je uspeo da produži boravak za još jedan dan. Saradnici, međutim, više nisu imali vremena. Već sledećeg dana urugvajska policija je upala na „Maui”. Pretresla je jahtu i pronašla skriveni kokain.
Anastazije Martinčić je uhapšen. Roba s „Mauija” je oduzeta, a slike luksuzne jahte i šarenih balona punih kokaina preplavile su medije širom sveta. Svi su bili zapanjeni zbog velike količine zaplenjene droge, kao i zbog činjenice da je to izvela gmpa sastavljena od državljana zemalja bivše Jugoslavije. Ovo je bio veliki udarac za balkanski narko-kartel. Više od dve tone najkvalitetnije robe otišlo je u nepovrat.Čistoća kokaina “išla” do 97 odsto Saradnici su prevozili, ka1(0 ie utvrđeno, kokain čistoće od 74 odsto do 97 odsto. Organizacija je izgubila desetine miliona evra. U isto vreme počelo je hapšenje švercera i njihovih šefova u više zemalja u akciji nazvanoj „Balkanski ratnik". Stotine članova organizacije uhapšene su u zemljama Južne Amerike, Balkana i Evrope. Oni koji nisu pohapšeni razbežali su se po svetu. Grupa je razbijena, tako je napravila mrežu koja je funkdonisala kao prava korporacija. Centrala organizacije nalazila se u Srbiji, Crnoj Gori i Sloveniji. Fitijale su bile u Brazilu, Argentini, Urugvaju, gđe se kokain nabavljao, i u Italiji, Španiji t Grčkoj, gde se prodavao.
(priredio D.M.) (U sjutrašnjem broju čitajte kako je funkcionisao balkanski kartel i koliko su zarađivali Šaricevi ljudi u Južnoj Americi)
"Vijesti" u nastavcima objavljuju najinteresantnije djelove bestselera "Šarić - Kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu", srpskog novinara Stevana Dojčinovića, u izdanju Samizdata. Knjiga se može kupiti u knjižarama Narodne knjige...
Bonus video:
