Tim inspektora Frančeska Luiđija nastavio je da prati članove balkanskog kartela i nakon nekoliko zapljena i hapšenja Milana Puljarevića... U to vreme se dogodio i jedan zanimljiv sastanak. Darko Šarić došao je u Italiju s bratom, u skijaški centar Livinjo, januara 2009. godine. Tamo se sastao s članovima milanskog dela grupe Draganom Gaćešom i drugima. Međutim, sadržina tog sastanka će ostati tajna, makar za italijansku policiju. Kolege iz Srbije nisu obavestile Luiđijev tim da će ovaj sastanak da se održi, pa Italijani nisu mogli da okupljene stave pod mere nadzora. Zapravo, Luiđi je saznao da se ovaj sastanak desio tek kada su Šarići kupili karte za povratak i kada je Gaćeša u jednom telefonskom razgovoru rekao da je prisustvovao sastanku. Bila je to za Luiđija propuštena prilika da se dođe do dobrih informacija. Istraga u Italiji nikada nije stigla do Šarića.Soković je najhitniji „Prema našoj istrazi, najhitniji su Goran Soković i Željko Vujanović (optuženi u Srbiji da su bili Šarićevi najbliži saradnici)... Obojica su posećivali Italiju i bili su pod merama", objasnio mi je Luiđi pokazujući osobe na šematskom prikazu grupe. „Posle njih Milan Milovac, koji je u jednom trenutku nestao iz Milana i Vitomir Bajić. Pa onda Boško Nedić i Milan Rakić, koji su bili lokalni koordinatori, to jest šefovi ćelije u Milanu." Da je Šarić šef cele mreže Luiđi je čuo od kolega iz Slovenije i Srbije, ali mu srpska policija tokom istrage nije poslala čvrste dokaze za to. Iako su oni, kako kaže, slali u Srbiju sve što su imali, retko šta su dobijali nazad. Kasnije, tokom 2009. godine, srpska obaveštajna agencija BIA preuzela je istragu umesto policije, a kako Luiđi kaže, ona je bila još više „zatvorena" za saradnju i retko je šta od informacija i dokaza stizalo.
„Mi smo im obezbedili vrlo dobru podršku. Sprovodili smo nadzor cele noći", rekao je Luiđi. „Nikada nismo dobili od njih (srpska policija i BIA) ono što smo dobijali od Slovenaca. Pričam o dokazima, prisluškivanim razgovorima." Saradnja se poboljšala mnogo kasnije, tek krajem 2010. godine, kada se podigla do nivoa tužioca i kada je istraga bila već zatvorena. Ovako loša komunikacija između policija raznih zemalja zna u mnogo čemu da oslabi istragu i pomogne kriminalcima. To će se kasnije i potvrditi. „Uspeli smo da uhvatimo samo deo svih razgovora, one koji su se dešavali u Italiji, kao i kada su ljudi u Italiji primali pozive ili zvali Srbiju i Sloveniju. Ali kada su članovi grupe koji se nalaze u Srbiji i Sloveniji pričali međusobno, koristeći lokalne brojeve, nismo mogli da ih prisluškujemo", objasnio mi je Luiđi. „Zato neke razgovore o organizaciji i zaplenama nismo mogli da čujemo." Ipak, Italijani su uspeli da naprave najjaču optužnicu protiv članova ove međunarodne grupe i slučaj koji je na sudu čvrsto potkrepljen dokazima, dok su suđenja u Sloveniji i Srbiji puna kontroverzi. Najjači udarac milanskoj ćeliji kriminalne grupe Luiđijev tim zadao je 19. januara 2009. godine. Tog dana su upali u vilu u Pizi, u skladište za kokain koji je prekookeanskim brodovima stizao iz Južne Amerike. Operacija je izvedena pažljivo. „U Milanu je ostalo malo njihovih ljudi, jer kokain više nisu skladištili tamo već u Toskani", objasnio mi je Luiđi. „Prisluškivali smo razgovor koji je Gaćeša iz Milana vodio sa saradnicima u Srbiji. Shvatili smo da treba da prodaju kokain albanskoj grupi i nekim Italijanima. Poslali su Milorada Stijepanovića iz Srbije da pomogne Gaćeši. Obojica su otišli iz Milana u Tirenu, gde ih je čekao Boško Nedić. Nedić je otišao do vile, pokupio kokain i stavio ga u automobil, a automobil predao njima. Rešili smo da ih zaustavimo nakon što napuste Pizu. Zaustavili smo ih na autoputu i pronašli kokain u kolima, a zatim smo upali u vilu i tamo našli još kokaina. U vili je bilo 266 kilograma kokaina, što je verovatno bio poslednji deo neke mnogo veće količine." U akciji na autoputu uhapšen je Dragan Gaćeša koji je pobegao iz Italije na početku ove priče, nakon zaplene droge u stanu u Ulici Vašington. S njim je cela istraga pre nekoliko godina i počela, nakon što je švajcarska policija poslala zahtev Italijanima, i sada, nekoliko godina kasnije, uhvaćen je zajedno s kolegom Stijepanovičem u „mercedesu" u kojem je bilo sakriveno 20 kilograma kokaina. Uhapšen je i Stanislav Udrih, koji je bio nadležan za vilu u kojoj se droga čuvala, a koju je iznajmio koristeći lažno ime Jan Prošek.Krupne ribe utekle Krupnije ribe, lokalni šefovi Boško Nedić i Milan Rakić, uspeli su da izbegnu hapšenje. Italijanska policija, zapravo, nije htela da ih uhapsi, nadajući se da će daljim praćenjem njihovih poteza otkriti nešto još krupnije. To je bila greška Nedić i Rakić su nestali. „Za njih je Italija bila vrlo bitna. Mnogo mušterija, mnogo italijanskih grupa koje čekaju na kokain. Bio sam radoznao da vidim kako će se kriminalci opet organizovati. I zato smo tog dana pustili Nedića i Rakića", objasnio mi je Luiđi. Šefovi su Boška Nedića sklonili u Južnu Ameriku. Tamo će se ukazati prilika za njegovo hapšenje, ali će ona opet biti propuštena, prvenstveno zbog dezorganizacije u saradnji policija. Za Luiđija je istraga u Italiji bila završena. Nakon više godina rada, mnogih zaplena i hapšenja, shvatio je da je uspeo da rasturi ćeliju ove međunarodne grupe u gradu koji im je najviše značio Milanu. Šefovi su bili van zemlje, a članovi u zatvoru. Raspisana je poternica za onima koji su pobegli. Rezultat Luiđijevog rada, kao i rada tužioca Marija Venditija, s kojim je on sarađivao, bila je impresivna poternica na kojoj je navedeno 105 lica, među kojima su članovi krijumčarske grupe, kao i članovi kriminalnih grupa koji su kupovali drogu od njih...
Posle višegodišnjeg rada, Luiđi je zaključio slučaj šarenih balona, koji je nazvao jednim od najuzbudljivijih u svojoj karijeri. Ubrzo je unapređen i premešten u svoj rodni grad Bari.Nije kraj Švercerska ekipa, međutim, nije želela da se tako lako odrekne Milana. Ipak je to bila berza preko koje su prodavali tone kokaina koji su dovozili iz Južne Amerike. Posao nije smeo da stane. U Milano su stigla braća Marko i Miloš Pandrc, tada potpuno nepoznati italijanskoj policiji. Kolege iz Srbije su im javile da ih drže na oku, jer su u pitanju članovi iste grupe međunarodnih krijumčara, ali nisu da li mnogo više podataka o njima. Braća su iznajmila stan u Milanu. „Došli su u Milano u maju 2009. godine i iznajmili stan blizu centra. Platili su kiriju nekoliko meseci unapred. Ubacili smo prislušne uređaje u stan i čekali ih. Ali niko nije ušao u taj stan u naredna dva-tri meseca", rekao je Luiđi. U Italiju je istog meseca stigao neko mnogo bitniji Dragan Dudić iz crnogorskog grada Kotora... Luiđi je osetio da se nešto krupno sprema, ali nije imao mnogo informacija o tome. „Pokušavali su opet da uspostave nekakvu strukturu u Milanu. Moja istraga je, međutim, bila završena, istraga u Sloveniji takođe, a u tom periodu nisam dobijao mnogo informacija iz Srbije", rekao je Luiđi. Ubrzo će drugi član grupe, Anastazije Martinčić, kupiti jahtu „Usvaja”, nazvanu po prestonici jedne oblasti u Argentini, i usidriti je u luku grada Monfalkone na Severn Italije. Ta jahta ostavljena je u luci da čeka, poput stanova koje su iznajmila braća Pandrc. Ekipa se pripremala da završi jedan od svojih najvećih poslova do tada. Preko dve tone kokaina je čekalo u Južnoj Americi da bude prevezeno i prodato u Evropi...Dragan Dudić Fric bio rame uz rame sa Darkom Šarićem Dragana Dudića Frica kolege s Balkana opisale su Luiđiju kao jednog od šefova grupe, pored Dragana Tošića i Darka Šarića. Dudić je Italiju posetio dva puta u maju, sa svojm telohraniteljem Željkom Bojanićem. Boravio je u Milanu i u još nekoliko gradova, a policija ih je nadzirala. Postavili su GPS ispod automobila ,,fijat bravo", koji je Dudić iznajmio i pratili njegovo kretanje. Imao je nekoliko sastanaka sa španskim i grčkim državljanima. Dudić je u pasošu imao vizu za Južnoafričku Republiku, koja mu je izdata u ambasadi u Atini. Policijski tim je utvrdio, kako mi je rekao Luiđi, da se Dudić, tokom svog boravka u Italiji, raspitivao o tome gde se mogu kupiti jahte...
(priredio D. M.)(U sjutrašenjem broju čitajte o “balkanskim ratnicima" i Fricovim instrukcijama oprenosu kokaina)
"Vijesti" u nastavcima objavljuju najinteresantnije djelove bestselera "Šarić - Kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu", srpskog novinara Stevana Dojčinovića, u izdanju Samizdata. Knjiga se može kupiti u knjižarama Narodne knjige...
Bonus video:
