Policajac Luiđi kaže da su italijanski mafijaši (balkanskom kartelu) dali toliko prostora u Milanu, jer je bilo profitabilno da sarađuju s njima. Imali su veoma kvalitetan kokain, po vrlo dobroj ceni. Italijanima je posebno bilo primamljivo to što su Balkanci sav rizik šverca preuzimali na sebe.
Prema podacima italijanske policije, balkanski kartel je u Milanu kilogram kokaina prodavao za 36.000 evra. Grupe koje su kupovale, u narednom koraku prodavale su taj isti kilogram za 38.000 - 40.000 evra grupama koje su se bavile uličnom distribucijom. Organizatori prodaje droge na ulici kokain su mešali s raznim supstancama, kako bi povećali količinu.
Putujući kroz nekoliko ruku do krajnjeg kupca, kilogram kokaina se pretvorio u četiri kilograma. Kako se pola grama na ulici prodavalo za 50 evra, na kilogramu se zarađivalo 100.000 evra. Uzimajući u obzir to da se na ulici od jednog pravilo četiri kilograma, onaj kilogram koji su Balkanaci prodali za 36.000, na kraju može da se pretvori u 400.000 evra. Ova računica, koju mi je Luiđi objasnio, najbolje pokazuje koliko je unosno bilo sarađivati s njima.
Roba iz Južne Amerike
Balkanci su kokain kupovali u Južnoj Americi i odatle ga dopremali u Evropu, koristeći dve glavne rute - brodovi su išli uz afrički kontinent i zastajali u Južnoj Africi, gde je najverovatnije isporučivan jedan deo droge; druga je ruta išla kroz moreuz Gibraltara, između Španije i Maroka do zapadne Italije, gde je tovar iskrcavan u više luka. Deo droge je, verovatno, završavao u Španiji.
Novonastalu situaciju na milanskom narko-tržištu policija je morala da preseče. Luiđi je odlučio da je vreme da počnu sa hapšenjima i da mora da uhvati nekog balkanskog državljanina sa šarenim balonima. Nije sve što se dešavalo, međutim, bilo pod Luiđijevom kontrolom - i druge policijske agencije u Italiji su u isto vreme zaplenjivale drogu.
Komesarijat nacionalne policije u Milanu, nakon anonimne dojave, zaplenio je čak 320 kilograma kokaina 9. septembra 2008. godine. Policija je u dva stana našla sakriven kokain i uhapsila tri osobe, jednog Italijana i dva Balkanca. Po „rukopisu“ se videlo da je droga potekla od ljudi koje Luiđijev tim prati - bila je zapakovana na isti način.
Saobraćajcima zavarali trag
Lokatori koje je Luiđijev tim sakrio ispod vozila članova grupe pokazali su da su često posećivali Toskanu, oblast u središnjoj Italiji. Iz Pize, jednog od najpoznatijih gradova te oblasti, automobili su često putovali do Milana i nazad. Policajci su bili sigurni da je u pitanju dostava droge i rešili su da preseku jednu od ovih isporuka. Auto-put je bio veoma pogodan za ovu akciju. Luiđi je, umesto da pošalje svoj tim, zamolio saobraćajnu policiju da izvede hapšenje, kako bi pokušao da zavara kriminalce. Nadao se da će misliti da je u pitanju rutinska provera na auto-putu, a ne organizovana akcija kriminalističke policije.
Za oko im je zapao „mercedes vaneo“, nemačke registracije, koji se često kretao od Milana do Pize i nazad. Na auto-putu A14 policija je 18. oktobra 2008. godine zaustavila ovaj automobil, kojim je upravljao slovenački državljanin Milan Puljarević. U kolima je bilo skriveno 90 balona, svaki s oko kilogramom kokaina. To nije bio jedini ulov. „Hapšenjem Puljarevića dobili smo dosta dobrih (telefonskih) komentara“, rekao je Luiđi. „Kako Puljarević, koji je kasnio u Milano, nije odgovarao na telefon, oni su shvatili da se nešto dešava.
Pozvali su čoveka koji je bio glavni za vilu u kojoj su skladištili drogu i pitali ga: ‘Da li je krenuo odatle? Kada? Zašto nije ovde?’ Shvatili smo da je Puljarević nosio tih 100 kilograma droge iz Tirene (predgrađa Pize) u Milano, da ih preda drugom članu grupe Marku Bubliću. Takođe, zahvaljujući telefonskim razgovorima otkrili smo vilu u Pizi u kojoj su skladištili drogu.“ Vila je bila magacin
Vila je, kako je Luiđi u tom trenutku shvatio, bila glavni magacin za drogu koja brodovima stiže u Italiju. Iz nje su manje količine kokaina odnosili u Milano kupcima. Bio je to veliki napredak u istrazi. Napad na magacin droge bio je sledeći logičan potez, ali je policija odlučila da sačeka još malo kako bi sakupila više dokaza prisluškivanjem i praćenjem.
Tako bi mogli da istovremeno, kada upadnu u glavno skladište droge, pohapse i veći deo narko-grupe. Mesec dana kasnije, u Milanu su presekli još jednu isporuku. Policija je 13. novembra 2008. zaplenila još 80 kilograma droge, sakrivene u automobilu „pasat“, ali tom prilikom niko nije uhapšen.
Ekipa dilera je shvatila da se nešto krupno dešava i postala nervozna. Povukli su neke poteze da unaprede svoju sigurnost. U Milanu su promenili stanove u kojima su živeli. Od šefova s Balkana stigao je nalog da se jedan deo grupe skloni iz Italije na neko vreme. Odlučili su da više ne čuvaju veće količine kokaina u Milanu, shvativši da imaju policiju ovog grada za vratom. Nakon ugovaranja posla, od tada su drogu direktno prevozili kupcu iz vile u Pizi.
Mikrofoni odradili posao Policija ih nije gubila iz vida. Novi stanovi, u koje su se preselili, odmah su bili ozvučeni. Jedan deo grupe se premestio u apartman u Ulici Amoreti i tamo su, neoprezno, počeli da razgovaraju o svojoj organizaciji, čak imenujući članove. Zanimljivo je kako je, recimo, Srpko Klisura govoreći o svom položaju u grupi, sebe opisivao kao „vojnika“, zapazio je Luiđi. Skriveni mikrofoni doneli su Luiđijevom timu mnogo kvalitetnog materijala...
Razbiću ti glavu zbog kombinacije, vraćaj se kući
Živko Sibinski, novosadski taksista koji je bio uključen u šverc, telefonom se žalio supruzi da mu je naporno to što ne sme da izlazi iz stana zbog situacije u grupi nakon hapšenja Puljarevića.
Sibinski je, u razgovoru koji je policija prisluškivala, rekao supruzi da ne zna šta će biti od daljeg posla i da se ona strpi dok ne završi „kombinaciju” koju ima u Italiji i uzme novac, kako bi po povratku u Srbiju, kupio automobil i vikendicu.
Ona mu je na to odgovorila da će mu razbiti glavu zbog „kombinacije”, da je alav i da se vrati kući.
(priredio D. M.)
(U sjutrašnjem broju čitajte kako je Luiđi kasno saznao o dolasku Šarića u Italiju i lošoj saradnji sa srpskom policijom)
Galerija
Bonus video:
