Operacija otkrivanja balkanske grupe (koja radi sa kokainom u Milanu) je počela. Policajci su krenuli od stana na koji im je ukazao (uhapšeni Frančesko) Petreli, u koji je on odlazio da plati preuzete narkotike.
Pozvali su agenciju koja je izdavala stan i dobili telefonske brojeve osoba koje su stan iznajmljivale. Te brojeve su odmah počeli da prisluškuju, kao i brojeve drugih ljudi s kojima su ovi komunicirali u Italiji.
"Posle nekoliko nedelja uspeli smo da identifikujemo kriminalnu ćeliju u Milanu“, rekao je inspektor Luiđi.
"Sve ljude koji su preuzimali kokain i prodavali ga raznim grupama u Milanu... Sem Italijanima, kokain su prodavali bugarskim i albanskim kriminalcima".
Sastavljena je prva lista umešanih. A onda su njih stavili pod sve zakonske mere: prisluškivali su im telefone, ozvučili stanove i kola, sakrili kamere u njihove garaže, stavili GPS lokatore ispod automobila i motora i tako elektronski pratili njihovo kretanje. Pored toga, agenti su ih pratili i fotografisali.
Retko šta su kriminalci mogli da urade a da to ne bude zabeleženo. Izgleda, međutim, da su bili pripremljeni na to. Policajci su uočili da se balkanski šverceri ponašaju drugačije, netipično za italijanske i druge mafijaše. Izgledali su, kako mi je Luiđi to opisao, više kao vojska nego kao grupa kriminalaca.
Posebna grupa ljudi
"Ja često imam posla sa narko-mafijašima“, rekao mi je Luiđi.
"To je posebna grupa ljudi koja se ponaša na određen način - veoma vole da pokazuju kako su moćni, šetaju okolo noću po gradu, vole da imaju lepe devojke oko sebe, piju, koriste kokain. To je tipičan profil italijanskog kriminalca, ali i albanskog, profil narko-mafijaša. Ali ovi (balkanska grupa) bili su neverovatni. Došli su u Italiju, uopšte nisu pričali italijanski, a živeli su životom koji je mešavina vojničkog i monaškog stila života. Uvek su bili u stanovima, nisu izlazili napolje, trudili su se da budu nezapaženi, nisu komunicirali s lokalcima, nije bilo devojaka oko njih, nisu koristili droge, niti išli u restorane. Ništa! Ponekad su samo išli na kafu i to je sve. Stanove i garaže iznajmljivali su u delovima Milana u kojima možeš da živiš kao duh. Nisu izlazili noću, iako su bili mladi, a Milano je grad u kojem su svi fascinirani lepim ženama i diskotekama“.
Tako, recimo, prisluškujući stan u kojem je boravio Srpko Klisura, jedan od umešanih u šverc, policajci nisu mogli da čuju ništa sem Srpkovih uzdisaja, jer je on po ceo dan vežbao ili se čuo samo zvuk televizora.
"I kada su radili, kretali su se kao vojnici, veoma precizno“, prisetio se Luiđi. „Primetili smo, zahvaljujući GPS lokatorima, ako se uplaše da ih neko prati, vozili su kola kružnom putanjom, oko blokova, da provere da li neko ide za njima. To se zove kontraobave štajni rad. Tipično ponašanje za terorističke grupe".
Srbi i Crnogorci šefovali
Međutim, mere nadzora su omogućile policiji da sazna za veći broj članova organizacije i da upozna vrlo kompleksnu šemu grupe ljudi iz zemalja bivše Jugoslavije. Luiđi je zapazio da su Slovenci radili najniže poslove, direktno rukovali drogom, dok su Srbi i Crnogorci bili šefovi. Italijanski policajci su, logično, pozvali kolege iz zemalja iz kojih kriminalci stižu - Slovenije i Srbije.
Ispostavilo se da su i jedni i drugi bili svesni postojanja ovih grupa. Dok je srpska policija bila vrlo zatvorena i nije italijanskim kolegama vraćala nazad ni približno informacija koliko je dobijala, sa Slovencima je ostvarena bliska saradnja i informacije su se razmenjivale gotovo svakodnevno.
Luiđi je dobio i fotografije koje je odneo Petreliju na prepoznavanje. Petreli je prepoznao dvojicu, s kojima je ugovarao i obavljao primopredaju droge - Boška Nedića i Anesa Selmana. Italijanska policija je daljom istragom zaključila da je Boško Nedić bio šef milanske ćelije i lokalni koordinator distribucije droge.
Slovenci su Luiđiju objasnili da je slovenački deo ekipe pod kontrolom Dragana Tošića iz Ljubljane, osobe čije je ime tada prvi put čuo. Takođe, ukazali su mu na još jedno ime - Darka Šarića, državljanina Srbije, kojeg su označili kao jednog od šefova cele organizacije.
Istraga u više zemalja
Istraga je tekla punom parom i u više zemalja. Italijanska policija je odlučila da se zadrži na hapšenju onih koji su kupovali drogu, kako ne bi suviše rano otkrila Balkancima da imaju policiju za vratom.
Lokatori skriveni u njihovim vozilima iscrtali su rutu kojom se ekipa često kretala - od stana u kojem su članovi grupe živeli, pa do drugog stana u delu grada Lokate Triulzi. Bilo je jasno da je u pitanju primopredaja droge i policija je rešila da upadne u stan nakon što je roba isporučena.
To se dogodilo 10. januara 2008. U stanu su pronašli 30 kilograma droge, zapakovane u šarene balone. Uhapsili su trojicu Italijana. Među njima i krupnu ribu - Mikelea Grifu, rođaka šefa grupe Salvađo, jedne od dve najveće narko-grupe u Milanu. Niko od uhapšenih ovog puta nije želeo da sarađuje s policijom.
Luiđi je, međutim, na osnovu prikupljenih podataka, spoznao koliki je značaj i položaj balkanske ekipe na tržištu Milana i kakav je njihov odnos s italijanskim kriminalnim grupama.
"Oni su bili kao brokeri“, objasnio mi je Luiđi.
"Razumeli su da je Italija veoma dobra platforma, na koju mogu doneti drogu koju švercuju iz Južne Amerike, s jedne strane, kao i gde mogu da prodaju kokain italijanskim i drugim međunarodnim kriminalnim grupama. Razumeli su da moraju da rade s kokainom samo na veliko, jer su uličnu distribuciju kontrolisale italijanske grupe. Zato su bili kao brokeri, jer su prodavali isključivo velike količine, uglavnom snažnim kriminalnim grupama. Njihov pristup tržištu i italijanskim grupama je bio sledeći: ‘Ako ste zainteresovani za to da dobijete minimum 50 kilograma čistog kokaina svake nedelje, a da mi preuzmemo sve rizike šverca na sebe, dok je na vama samo da sačekate robu i platite - mi smo ovde. Mi smo biznismeni’“.
(priredio D. M)
(U sjutrašenjem broju čitajte kad su počela hapšenja i zašto je klan sa Balkana postao nervozan)
Vijesti u nastavcima objavljuju najinteresantnije djelove bestselera "Šarić" - kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu", srpskog novinara Stevana Dojčinovića, u izdanju Samizdata. Knjiga se može kupiti u knjižarama Narodne knjige
Bonus video:
