Austrijska violinistkinja srpsko-ruskog porijekla Lidija Bajić gošća je ovogodišnjih Don Brankovih dana muzike. Ona će večeras u 21 sat u Katedrali Svetog Tripuna nastupiti s Festivalskim orkestrom, kojim će dirigovati Elizabet Atl.
Lidija Bajić je prvi put pobijedila na međunarodnom takmičenju sa samo osam godina, a kao šesnaestogodišnjakinja je 1998. postala pobjednica Evrovizije mladih muzičara i dobila titulu “Evropski muzičar godine“.
Poznata violinistkinja redovno održava resitale i nastupa kao solistkinja s orkestrima u vodećim koncertnim dvoranama svijeta. Prije nego što krene ponovo na svjetsku turneje na jesen, predstaviće se u baletskom projektu koji upravo ovih dana završava.
Riječ je o projektu Berlinskog baleta u kojem će svirati muziku različitih autora, uglavnom epohe baroka i klasicizma. Interesantno je da će u pojedinim momentima biti na sceni, sa samim igračima.
Lidija Bajić je 2002. bila gošća na turneji slavnog tenora Andree Bočelija, po pozivu dirigenta Lorina Mazela, a naredne godine učestvovala je na proslavi desetogodišnjice muzičkog događaja “Pavaroti i prijatelji“ u Modeni.
- Na KotorArtu ćete izvesti Violinski koncert u G-duru Jozefa Hajdna s kojim ste već ostvarili uspjeh u više evropskih, posebno, austrijskih gradova?
Prvi put sam taj koncert svirala 2006. godine, a potom 2009. kada se obilježavao Hajdnov jubilej. Te godine smo imali različite projekte s Hajdnovom muzikom, svirali smo u Austriji, u mjestima u kojima je kompozitor radio, komponovao, u ko jima se odmarao... Tako, ovo djelo sam već svirala s Bečkim kamerniim orkestrom, Kamernim orkestrom Bratislave, kao i s orkestrima iz Njemačke.
- S Festivalskim orkestrom KotorArta imali ste nekoliko proba. Kakvi su Vaši utisci o orkestru i kakvu ste saradnju ostvarili s dirigentkinjom Elizabet Atl?
Veliko je zadovoljstvo raditi s ovakvim orkestrom. Na isti način osjećamo muziku i zajednički “dišemo“, što je veoma važno u osmišljavanju fraza, dinamike... Inače, prvi put u životu radim s orkestrom kojim diriguje žena dirigent. Svirala sam, naime, na mnogim koncertima i s različitim orkestrima, ali su dirigenti uvijek bili muškarci. Ovo je za mene prvo i novo iskustvo i veoma je interesantno!
- Na Vašem repertoaru se nalazi veliki broj solističkih koncerata za violinu različitih stilova, kompozitora različitih epoha. Koji je Va š omiljeni koncert?
To je veoma teško reći, jer zavisi od situacije i raspoloženja. Nekada se osjećam tako da želim da sviram neki barokni koncert, a zatim više onako romantičarski... Izuzetno volim prvi violinski koncert Sergeja Prokofjeva, on je sasvim poseban. Naravno tu je i Čajkovski, zatim Betoven, Mocart.
- Do sada ste spomenuli dosta ruskih kompozitora. Da li afinitet prema ruskoj muzici ima veze i s Vašim porijeklom?
Rođena sam u Sank Peterburgu, u srpsko-ruskoj porodici. Rusku muziku veoma volim jer posjeduje dosta strasti, takozvanu veliku rusku dušu koju možete osjetiti u muzici. Mnogo je tu osjećanja, mnogo sreće i takođe prelijepe tuge. To je sasvim jedinstven temperament!
Aranžmani sa Matijasom Flecbergom
- Nakon što ste objavili kompakt-disk za “Dojče Gramofon”, snimili ste još jedan album ali s popularnim djelima koje ste Vi aranžirali .
Za svoj drugi CD napravila sam aranžmane s mojim pijanistom Matijasom Flecbergerom . Naime, postoji dosta muzike koja spada u moju omiljenu, ali koja u stvari nije napisana za violinu već, recimo, za orkestar. Tu su “Romeo i Julija” Prokofjeva, “Šeherezada” Korsakova , “Spartakus” Hačaturjana. Dakle, aranžmani ruske baletske muzike, ali nekih drugih komada... Mi smo teži li da orkestarsku partituru na najbolji način pretvorimo u muziku za violinu i klavir. Bilo je veoma interesantno da na taj način “stvaramo“ muziku.
Bonus video:
