Filmovi koje nikada niste gledali: Dobre priče koje su ostale bez podrške

Kjubrik je planirao da snimi film “Napoleon”, ali je MGM odbio da finansira snimanje zbog velikih troškova produkcije
231 pregleda 1 komentar(a)
Stenli Kjubrik, Foto: En.wikipedia.org
Stenli Kjubrik, Foto: En.wikipedia.org
Ažurirano: 31.03.2014. 17:51h

Predstavljamo vam listu filmova, koji, nažalost, uglavnom zbog finansijskih poteškoća, nikada nisu snimljeni.

Napoleon, Stenli Kjubrik: O tome koliko je ovaj film trebao da bude sjajan, podsjetio nas je nedavno, gostujući u Crnoj Gori, Kjubrikov producent Jan Harlan. Legendarni Kjubrik je planirao da snimi ovaj film odmah poslije klasika “2001: Odiseja u svemiru“. Dugo godina je izučavao Napoleonovu biografiju, angažovao je Oskara Vernera i Odri Hepbern za glavne uloge, ali je MGM odbio da finansira snimanje zbog velikih troškova produkcije.

Kaleidoskop, Alfred Hičkok: Nakon što je Mikelanđelo Antonioni 1966. snimio provokativan film “Uvećanje“, Hičkok je osjetio da njegovi filmovi gube trku sa vremenom. Zato je planirao je da snimi radikalno ostvarenje, sa eksplicitnim scenama seksa, nasilja, golotinje. Iako je dao obećanje da će snimiti film za manje od milion dolara, studio MCA/Univerzal nije želio da rizikuje.

Lenjingrad: 900 dana, Serđo Leone: Zaluđen knjigom “900 dana: Opsada Lenjingrada“, Leone je želio da snimi ratni spektakl o Drugom svjetskom ratu i američkom fotografu na istočnom frontu. Robert de Niro je angažovan za glavnu ulogu, Enio Morikone je pristao da komponuje muziku, čak je i od Sovjetske vlade obezbijedio tada neviđenih 100 miliona dolara za snimanje. A onda je Leone iznenada umro 1989. od srčanog udara.

Srce tame, Orson Vels: Nakon što je doslovce razvalio svijet dramom “Rat svjetova“, Vels je dobio ponudu koja se, naročito kada si mlad reditelj, ne odbija - studio RKO ponudio se da finansira dva njegova filma, pri čemu reditelju ostavlja potpunu slobodu, kako u umjetničkom tako i u finansijskom smislu. Za prvi film Vels je odabrao adaptaciju knjige “Srce tame“ Džozefa Konrada i sebi je dodijelio ulogu naratora. Međutim, planirao je da publici pokaže sebe u svega nekoliko scena, tačnije prikazan bi bio njegov odraz u ogledalu. Ipak, projekat je bio prezahtjevan, pa je Vels odustao i latio se snimanja “Građanina Kejna“, što nimalo nije bila loša odluka.

Čovjek koji je ubio Don Kihota, Teri Gilijam: Pajtonovac Teri Gilijam nije imao sreće sa Servantesovim remek-djelom. Pripreme na snimanju ovog filma počele su 1998, Džoni Dep je trebalo da igra savremenog marketinškog maga koji bi putovao kroz vrijeme u Kihotovo doba. Španskog viteza trebalo je da igra Žan Rokfor, ali je zbog njegovog lošeg zdravlja sve odloženo. Gilijam je najavio novi pokušaj za 2014. godinu.

Roni Roket, Dejvid Linč: Oduševljeni “Glavom za brisanje“, reditelj Mel Bruks i njegov producent Stjuart Kornfeld javili su se Linču sa idejom da režiraju film “Ronnie Rocket“, za koji je sam Linč pisao scenario. Priča govori o detektivu koji putuje kroz vrijeme i upoznaje patuljastog tinejdžera, koji postaje velika rok zvijezda i dobija scensko ime Roni Roket. Bilo je to početkom osamdesetih godina prošlog vijeka, i Linč je bio svjestan da čak ni tada neće moći da dobije novac za svoj projekat. Zato je na nagovor Bruksa pristao da neko drugi napiše scenario, a u međuvremenu se latio režiranja filma “Čovjek-slon“.

Američka tragedija, Sergej Ajzenštajn: Nakon problema sa Staljinom i sovjetskim režimom, Ajzenštajn dugo je lutao Zapadnom Evropom i SAD, da bi najzad stigao i u Holivud. Paramaunt mu je 1930. ponudio 100.000 dolara da snimi film, ali zbog stalnog odlaganja, dobio je povratnu do Moskve.

Kada finansijski predračuni izazovu kategorično: Ne!

Italijanski velikan filma Lukino Viskonti imao je bliske susrete sa književnim djelima. Njegova adaptacije romana “Leopard“ Đuzepea Lampeduze trajala je tri i po sata. Ali kada je htio da se uhvati u koštac sa Prustovim remek-djelom “U potrazi za izgubljenim vremenom“, želio je da snimi film dug četiri sata, a finansijski predračun je bio dovoljan da mu svaki studio, nažalost, kaže: “Ne!“

Jedan od velikana današnjice Terens Malik je krajem sedamdesetih osvojio kritiku i publiku filmom “Božanstveni dani“, ali se ubrzo potom povukao iz javnog života i preselio u Pariz. Tamo je počeo da čita knjigu “Ljubitelj bioskopa“ Persija Vokera. Njegova ideja o adaptaciji nije naišla na razumijevanje filmskih studija.

Bonus video: