Hiljadu zvezda na nebu sja, znaj da ćeš biti moja sva/ Stanujem na spratu ne zna mu se broj, ali kada siđem biću tvoj/ Biću tvoj, biću samo tvoj
Partibrejkers, 1000 zvezda a.k.a. Biću tvoj, (Jugodisk, 1988.)
Arhitektura... stvarno, što ono bješe arhitektura? Po definiciji?
Po tonu, po boji zvuka, po intenzitetu zvuka, po persistentnosti zvuka - znao sam da me zove žena - i da mi se neće dopasti to što upravo namjerava da mi kaže, ni najmanje, i da je to nešto ozbiljno. I kad sam nekako uspio da iskopam telefon iz ranca, izletio mi je bezvezan komentar - nepotreban komentar.
Ahhh, previše sam oženjen, previše, u telepatskom smo jebenom kontaktu, moja žena i ja, dan-noć, nije to normalno, nije to zdravo, ubiće me to.
Kasirka je jedva nekako uspjela da iscijedi par vrlo opreznih, kiselih kapljica osmijeha.
Nisam ni zaslužio više, definitivno (koji sam ja dilber).
Zvijezdice na nebu mi definitivno nisu bile naklonjene te večeri. Zvjezdice nisu sjale. Bio je petak, negdje oko 18.00, imao sam paklen dan, paklena jurnjava od rane zore, čitav dan. Da operem zube, da legnem, i da čitam Ignasija de Solà-Moralesa - pet minuta - dok ne zaspim - to je bio plan za to veče, plan je bio bazičan, strahovito jednostavan, ali nije mi se dalo ni toliko, definitivno mi nije išlo te večeri.
Što ima?
Gde si?
U Boneli, na kasi, što ima tamo?
Voda je svuda! SVUDA! VODA!
Kakva voda?
Ne, ne, ne možeš da veruješ što se desilo, ne možeš ni da zamisliš, voda je svuda...
Kakva sad jebena voda? Je li pukla jebena cijev?
Etažni luk – tzv. etažer –od livenog gvožđa
Ne znam. U kuhinji, gore, sa desne strane, iz sudopera, ispod, tu je probila voda, u sudoperu, sve je poplavilo. Pod je poplavljen, sudoper je poplavio, sve je puno vode. Voda na sve strane, ne možeš da veruješ - crna voda, prljava voda, svuda, odnekud, nekako, ne možeš da veruješ kako je to odjednom krenulo da se puni, sudoper, sva ta voda, odjednom je krenulo.
Kad je krenulo? Kako je krenulo?
Sedele smo S. i ja (S. je moja draga mama) u dnevnoj sobi, i ja nešto čujem, i odem u kuhinju - i voda preliva, sve preliva, preko ivice, ne možeš da veruješ, valjda odozgo, ta prljava voda, ta gadna voda, ta voda koja tako smrdi, i kad nisam šiznula...
Čekaj malo, polako, smiri se molim te, gdje je Danica (naša beba)?
Tu je.
Sve je u redu?
Ma OK je ona, u sobi je, spava. Odozgo je nešto, najverovatnije, odozgo je neki problem, videla sam one radnike, odozgo, pobegli su, bukvalno, videla sam da beže, onda je počela ta voda, sigurno su radnici zasrali gore, pa su pobegli kad su videli šta su napravili - i sad ide ta voda, odozgo, na sve strane...
Odozgo ide voda, curi li baš?, curi li jako?, ili samo kaplje?
Ma ne odozgo, probilo je u sudoperi, pa je prelilo na pod.
Kako je probilo? Kako je prelilo? I kako sad izgleda taj pod, kako izgleda sudopera, kako sad izgleda naša jebena kuhinja? Je li jebena kuhinja sad u kompletnom haosu? Je li probilo onima dolje, ispod, jesu li oni dolazili, kako je kod njih?
Shematski prikaz etažera
Nije, sve je OK, nije probilo, valjda, kuhinja sad izgleda normalno.
Kako normalno?
Pokupile smo S. i ja vodu, sad je OK.
Ne curi odozgo?
Ne.
Odakle curi?
Ne curi više.
Kako ne curi?
Tako - ne curi - curilo je, ne curi sada, možda će opet da curi, sigurno će opet da curi, ali sada ne curi.
I što ja sad da radim, jebo te?
Gde si ti sada?
Na parkingu, kod Bonele.
OK, dođi kući.
Dolazim kući, tamo sam za pet minuta, trčim, stižem za minut.
Znao sam, osjećao sam da je ovo jedno od onih sranja koja traju nekoliko dana, nećemo ovo riješiti odmah, ovo će da traje. Biće akcije, biće veselo. Sve što sam mogao da zamislim u tom trenutku je bio smrdljivi potok koji puni našu kuhinju kubicima vode, prljave vode, smrdljive vode, crne kanalizacione vode.
Dakle, sve je bilo na svom mjestu. Što da vam kažem. Da nije bilo tog crnog taloga u sudoperu, ne bi bilo razloga za zabrinutost. Povadio sam sve one silne boce ispod sudopera - ne biste vjerovali koliko imamo rakije ispod sudopera, gdje god da krenemo mi dobijemo bocu rakije, a ne pijemo rakiju, rijetko pijemo rakiju, samo gomilamo boce, jednom ću da pozovem svakoga koga znam pa ćemo da popijemo svu tu rakiju - i ustanovio da ima malo vode na donjoj ploči. Pokupio sam tu vodu, dobro sam očistio cijelu donju ploču, sve sam očistio, provjerio sam sifon, djelovao je OK, zavukao sam ruku pozadi, ispod ploče, koliko sam mogao da dohvatim, bilo je mokro, jebi ga - bilo je vode, ali jedva, odakle je krenula ta silna voda?, možda bi trebalo skinuti sifon i odmaknuti sudoper od zida, pa očistiti ispod...
Ja ću to, skloni se.
OK.
Moja draga žena se pojavila u kuhinji sa kofom. Pozicionirala je kofu tačno ispod sifona, a onda je počela da skida sifon, polako. Pokuljala je voda, sivo-žuta voda, ne crna voda, ta voda je bila sivo-žuta, srce mi se stalo, noge su mi se odsjekle, svejedno - a onda je voda stala. Istočilo je pola kofe sivo-žute vode iz cijevi - i to je bilo sve.
Onda smo vijećali što nam je činiti.
Prvo sam se zaletio gore, četiri sprata iznad, da vidim što su to usrali ti majstori, prije nego što su utekli (da im jebem majku), ali je K. (K. je moja žena) viknula za mnom da nema nikoga gore, pa sam se vratio.
A da ipak odem gore i da provalim u taj stan što ga sređuju majstori, da slomim bravu čekićem... ne, ipak ne, to bi bilo previše.
S. je predlagala da zovemo nekoga - koga? - nekoga! - da zovemo nekoga, jer mi o tim stvarima ne znamo ništa. Mi ne znamo ništa o kanalizaciji. A koga da zovemo? Ne znam - ali nekoga moramo da zovemo, moramo.
K. je bila u transu, stalno je ponavljala da ona zna da su majstori nešto usrali i da su zato pobjegli. Počela je da plače.
A kako bi bilo da opet izađem na hodnik i da ubijem prvu osobu koja se pojavi na hodniku, čekićem, to je bila moja ideja - pa lijepo u zatvor, da se lijepo odmorim. U zatvoru ću moći da čitam Solà-Moralesa do mile volje, i da se naspavam, u zatvoru bih mogao da napišem knjigu, roman koji će mi donijeti Nobelovu nagradu, pa ću od love od Nobelove nagrade - i od love od filma koji će da snime po mojoj knjizi - da unajmim vodoinstalatera koji će da brine o svemu što se tiče vode... ne, unajmiću nekoga da preuzme sve moje obaveze, a ja ću povazdan da čitam Solà-Moralesa, to ću ja da radim, to je rješenje, kupiću vilu na Kapriju, s one druge strane, prema Sredozemnom moru, pa ću da razapnem lingeštul i da čitam Solà-Moralesa... zabavljala me ta ideja, moram priznati.
S. nije prestajala, vadila je situacije iz porodične istorije, sve što se ticalo vodovodnih i kanalizacionih instalacija - Istorija kanalizacije i vodovoda od osvita civilizacije s posebnim osvrtom na novo doba - tj. na razdolje nakon pojave WC šolje i vodokotlića, sve do naših dana - kroz prizmu jedne obične podgoričke porodice. Case study. Paralelno je pokušavala da se sjeti imena nekog vodoinstalatera koji je radio nešto, negdje, nekad - prije 30 ili 50 godina - Ljubo, Miro, Dušan, Osman, Miloš, Veljko... itd. Kako se zove onaj Zoranov kum? Čekaj, zar nije Ljubicin brat vodoinstalater? Možda imam njegov broj... itd.
Nije zaboravljala da u relativno pravilnim intervalima, svakih 30 sekundi, otprilike, naglasi da bi nekoga morali zvat.
Morali bi nekoga zvat, sad, odmah!
K. me pogledala. Oči su joj bile crvene od cmizdrenja.
Nemoj da histerišeš K. molim te, ništa se bitno nije desilo. Riješićemo problem, moramo samo da smislimo odakle ćemo da počnemo. Što da radimo? Da zovemo nekoga? Koga da zovemo? Koga ljudi zovu u ovakvim situacijama? Uzećemo oglase pa ćemo zvat vodoinstalatera. Odraće nas. Nije važno, zvaćemo ga, neka će da nas odere, ovo mora da se riješi.
U tom trenutku je opet krenula prljava voda - iz otvora u zidu, sifon je bio skinut.
S. i K. su poletjele sa kofama, a meni je sinulo - Vodovod! - prvo ću da zovem jebeni Vodovod! - to ću da uradim!
(Nastavak u sljedećem broju.)
Bonus video:
