Profesor Stiven Hoking, koji je jednom rekao da je asistirano ubistvo velika greška, promjenio je svoj stav i podržao prava terminalno bolesnih koji pate i žele da završe sa životom.
Hokingu (71) koji boluje od Lu Gerigove bolesti (Amiotrofična lateralna skleroza - ALS), praktično od svoje 18. godine, je u 21. rečeno da ima još dvije do tri godine života.
U intervjuu koji je dao 2006. godine, rekao je da, iako ljudi treba da imaju pravo da okončaju svoj život ako to žele, on misli da bi to bila velika greška i dodao: "Ma koliko život loše izgledao, uvek postoji nešto što možete da radite i u tome budete uspješni. Sve dok ima života ima i nade".
Hoking je najbolji primer čovjeka koji je "pobijedio" svoju bolest. Iako je njegovo tijelo klonulo, njegov um je besprekoran i kao takav stigao je do velikih naučnih dostignuća.
Međutim u intervjuu koji je dao za BBC, teoretski fizičar je pružio svoju punu podršku onima koji misle da više ne mogu da žive.
"Mislim da oni koji su terminalno bolesti i koji su u velikim bolovima treba da imaju pravo da izaberu da li će da završe svoj život i oni koji im pomognu u toj namjeri treba da budu izuzeti od gonjenja", rekao je Hoking i dodao: "Ne puštamo životinje da pate, zašto bismo onda ljude?"
Ipak, on misli da treba da postoje zakoni koji će se pobrinuti da se nečiji život ne okonča protiv njegove volje, piše Guardian.
Ne tako davne, 1985. godine, Stiven Hoking je dobio tešku upalu pluća, pa je u jednom trenutku stavljen na aparate uz pomoć kojih je disao. Njegova supruga, Džejn Hoking, tada je dobila mogućnost da ga isključi sa aparata i okonča mu život.
"Treba da postoje jasna ograničenja između osobe koja želi da okonča svoj život i situacije kada je neko pritiska na to ili čini to bez njenog znanja ili pristanka" rekao je Hoking.
Hoking je najbolji primer čovjeka koji je "pobijedio" svoju bolest. Iako je njegovo tijelo klonulo, njegov um je besprekoran i kao takav stigao je do velikih naučnih dostignuća.
Svega 5% ljudi koji imaju Lu Gerigov sindrom prežive duže od decenije. Hoking ne može da pokreće dijelove tijela i komunicira kroz računar polako ali je napisao naučni bestseler "Kratka istorija vremena" koji je prodat u 10 miliona kopija.
Protivnici eutanazije su upravo njega navodili kao najbolji razlog zašto zakon ne treba mijenjati.
Hokingove reči sigurno će raspiriti debatu posle javnih apela nekoliko ljudi kojima je u posljednjem stadijumu bolesti zabranjeno da okončaju svoje živote, uključujući Tonija Niklsona koji je izgubio sudski proces u kome se borio za asistiranu smrt. On je potom odbio da jede i pije i umro je u roku od nedjelju dana.
Bonus video:
