Reditelj Goran Marković je na jučerašnjoj konferenciji za novinare govorio o nastanku filma “Falsifikator”, koji je prikazan prve večeri XXVII Filmskog festivala Herceg Novi - Montenegro Film Festivala.
Marković je od “Gete instituta” dobio narudžbinu da napravi nešto na temu pada.
„Razmišljao sam koji pad je za mene najznačajniji i odmah sam se sjetio Jugoslavije. Osnovno pitanje mi je bilo kada je taj pad počeo. Čini mi se da je to bilo 1968. kada je ugušen studentski protest i kada je bačena bomba u bioskop „20. Oktobar“ u Beogradu. To je bio znak da nešto sa zemljom nije u redu".
„Zahvaljujući projekciji filma 'Falsifikator' na Kanli kuli, čini mi se da smo ponovo zavoljeli film“
"Paralelno sam kombinovao lični pad, odnosno priču koju mi je ispričao Tihomir Stanić, o čovjeku koji je bez ikakve koristi falsifikovao diplome. Tom temom sam se djelimično bavio i u mom filmu Variola vera“, kazao je reditelj ističući da je nastojao da pitanje originala i falsifikata dovede do različitih nivoa.
„Čak je i sam film kao medij nešto što falsifikuje stvarnost. Za snimanje scena u zatvoru taj prostor je napravljen u studiju, kartonski. Nekada, kada sam iz dokumentaraca prešao u igrane filmove, htio sam da se sve snima u originalnim prostorima, a vremenom sam naučio da je nekada bolje napraviti prostor – ta vrsta falsifikata je odlična za film“, ispričao je Marković.
Marković je nekoliko puta do sada učestvovao na festivalu u Herceg Novom, a preksinoć je bio zadovoljan atmosferom na Kanli kuli i prijemom njegovog filma.
„Zahvaljujući projekciji filma 'Falsifikator' na Kanli kuli, čini mi se da smo ponovo zavoljeli film“, rekao je Marković.
Tihomir Stanić bio je i saradnik na filmu “Falsifikator”, u kome glumi glavni lik Anđelka. Istu ulogu igra i u pozorištu, što je za njega bila otežavajuća okolnost, najviše zbog gotovih i preuzetih rješenja, ali „film i predstava imaju svoje zasebne živote“.
Povod za scenario filma “Falsifikator” je priča iz Stanićevog života. Njegov otac, koji je radio kao seoski učitelj, „pisao“ je (falsifikovao) svjedočanstva i diplome. Međutim film se razlikuje od stvarnih događaja, samo je nekoliko anegdota i situacija preuzeto iz života njegove porodice.
Na press konferenciji govorili su i mladi glumci Dušan Plavšić i Mihajlo Stanić koji su izrazili veliko zadovoljstvo što su sarađivali sa velikim imenima kakva su Goran Marković i Tihomir Stanić. Montažerka Snežana Ivanović je kao otežavajuću okolnost istakla činjenicu da je film sniman u dva segmenta koja je kasnije trebalo adekvatno spojiti.
„I kao profesorka, znam da je najteže izgraditi tu svest o cjelini, i to je u našem montažerskom poslu najveće umijeće. Ipak, ono što je najlepše je kada film krene da živi – dakle, da teče i za montažere i za publiku“, istakla je Ivanović.
Marković, stari znanac
Marković je na Prvom , tada Festivalu filmske režije u Herceg Novom dobio Zlatnu mimozu za film “Deja vu – Već viđeno”. Film je te godine osvojio i Zlatnu arenu za najbolji film u Puli, a britanski filmski institut stavio je “Već viđeno” na listu 100 najboljih evropskih filmova strave.
Takođe je jedini film iz Srbije koji je zastupljen u prestižnoj enciklopediji horor filma Overlook Film Encyclopedia: Horor iz 1994. autora Fila Hardija. Glavne uloge u filmu tumače Mustafa Nadarević, Anica Dobra, Bogdan Diklić i Goran Sultanović. Sljedeće godine, nakon filma “Već viđeno” Marković je bio član festivalskog žirija, a 1989. godine dobio je Srebrnu mimozu za režiju filma “Sabirni centar”.
Bonus video:
