Razmišljanje u kajnostima sve ili ništa, crno ili bijelo, dobro ili loše narušava psihičko zdravlje, jer je glavni razlog zbog koga su ljudi depresivni način na koji doživljavaju stvarnost. Stvar je u tome da krajnosti stimulišu emocije daleko više nego sagledavanje složenosti situacije.
Izjave kao što su "Ja sam užasna osoba!", "Ona je savršena, ona je svetica!" ili "Ja sam propalica!" pojednostavljuju kompleksnost životne situacije i uzrokuju snažne emotivne preokrete. Vrlo malo brakova, godišnjih odmora ili poslova su potpuna katastrofa. Uglavnom sadrže niz različitih elemenata.
Iz ovog bi se dalo zaključiti da su ljudi skloni depresiji skloniji euforiji kad su pozitivno uzbuđeni. I to je obično tako, istraživanja pokazuju da osobama pogođenim depresijom treba manje stimulansa da bi se oraspoložili.
Ali za zdrav emotivni život potrebna je ravnoteža osjećanja, a ne krajnosti. Kako uključiti nijanse sive u crno-bijelo razmišljanje? Uzmimo primer djeteta koje je loše uradilo kontrolni iz matematike.
Dijete sebi može da kaže: "Stvarno sam glup!" ili "Ne ide mi matematika, ali sam vrlo dobar u engleskom" (na fizičkom, u likovnom, pričanju viceva ili nečem drugom). Prva izjava je sve ili ništa, ali druga se fokusira na nijanse sive, odnosno druge elemente života.
Neka istraživanja pokazuju da za smirivanje depresije ne treba više uzbuđenja i ekstremnih emocija, pozitivnih ili negativnih, nego više smirenosti. Razmislite da li ste zavisni od toga da dobijete visoke nivoe emotivnih stimulansa? Svakodnevica vas u tom slučaju može baciti u depresiju.
Bonus video:
