“Đangovu osvetu” u Tarantinovoj režiji je od premijere u srijedu veče, pa do preksinoć pogledalo preko 2.000 gledalaca - podaci su iz jedinog podgoričkog bioskopa.
Jedan od najiščekivanijih filmova koji u svijetu već ruši rekorde je zarazio i Podgoričane, a PR Cineplexxa Ivana Maraš je kazala da je upravo 'Đangova osveta' najgledaniji film u bioskopu i da su utisci publike veoma pozitivni.
Filmski kritičar Vuk Perović smatra da je “Đangova osveta” najbolje Tarantinovo ostvarenje poslije “Petparačkih priča”, te da je reditelj otkrio svoju novu dimenziju, koju je koristio u filmu “Prava romansa” za koji je pisao scenario a koji je režirao Tomi Skot.
- U ovom filmu je pokazao svoju romantičnu stranu koju je svih ovih godina gurao po strani. S druge strane, priča oko Tarantina i nasilja u njegovim filmovima je nešto što ga prati kroz čitavu karijeru. Mislim da je “Džeki Braun” bio jedini njegov film za koji ga nijesu prozivali za taj segment - kazao je on.
Perović smatra da “Đangova osveta” ne prikazuje nasilje radi nasilja, “jer Tarantino to radi na jedan groteskan način želeći da pokaže ljudima da je to ili smiješno ili zabavno i na taj način radi u ključnim scenama u filmu”.
- Krvi ima mnogo, ali uvijek su to scene izvedene na taj način da se vidi da je to zabava, da je to film i da ni u kom slučaju on ne veliča nasilje, jer nema razloga da to radi. A nasilje ako dođe na film, đođe iz stvarnog života, a nikad se ne dešava da to bude obratno - kazao je Vuk Perović.
Novinarka Maja Popović kaže da je Tarantino pored svih svojih kvaliteta bio jedan od onih reditelja čije je filmove išla u kino sa mukom da gleda, jer je tokom dvije decenije bavljenja režijom postao sinonim nasilja i mračnog humora.
“Ajnštajn reče da je lakše razbiti atom nego predrasudu. E, pa u mom slučaju se filmom 'Đangova osveta' ipak razbila predrasuda o tome da je nasilje na filmu nepotrebno. Istinita američka priča smještena u 19.vijek, o crnačkom robu Đangu koji postaje lovac na ucijenjene glave, stavljena je u vestern, žanr koji je oduvijek predstavljao velika, majstorska oslikavanja dobra i zla. Tako nam je Tarantino kroz 165 minuta predstavio svoju ličnu kinoteku iz vremena kada filmovi nisu imali veliku konkurenciju u borbi za naše snove, svojevrstan omaž „italijanskim vesternima“, brutalna i nemilosrdan priča koja opet ima u sebi osvetnički potencijal, na koji nas je Tarantino odavno navikao”, kaže Popović.
Popović je kazala da je muzika zaštitni znak Tarantinovih filmova i da je sjajan saundtrek sa mnoštvom stilova i žanrova dopriniio “utisku o fantastičnosti ovog, možda najambicioznijeg autorovog poduhvata do sada”.
- Rediteljima su obično žene muze, kod Tarantina su to većinom muškarci. Od Harvi Kajtela, preko Semjuela L. Džeksona do Kristofa Volca koji je godinama bio inventar drugorazrednih njemačkih TV produkcija. On prosto dominira u prvoj trećini filma, ukravši šou Džejmsu Foksu, kao što je i u 'Prokletnicima' Bredu Pitu”, smatra Popović.
Ona je kazala da “Đango” govori i o moći filma da stvara mitove a da je lik kojeg maestraleno igra Volc ništa drugo do Tarantinov alter ego. “Neko ko slavi mit i predstavlja ga istoriji. A to Tarantino radi jako dobro”.
S obzirom na veliko interesovanje za Tarantinov film, gužve su očekivane, iako je podgorički bioskop obezbijedio prikazivanje filma u čak pet termina, pa Maraš preporučuje da se karte rezervišu putem Interneta.
Vojnov: Sat vremena viška
Scenarista i filmski kritičar Dmitrije Vojnov smatra da Tarantinov film za sada ima “sat vremena viška” , ali da je ovo film kojem će se nekad možda vratiti.
- Film Đangova osveta donosi ohrabrenje u tom pogledu što je za razliku od Prokletnika riječ o pokušaju da se snimi varijacija na repertoarski film a ne hermetični film-esej. U tom smislu, ovo je film kome ću se nekada možda vratiti. Ipak, sada sam njime prilično nezadovoljan jer u sebi nosi barem sat vremena viška, a pitanje je koliko bi i stresa mogao da pruži. S druge strane, uvredljivo je da u filmu o crnom robu koji se oslobađa i sveti za nepravdu koja mu je nanijeta sve ključne odluke za razvoj priče donose bijelci. Ako se tome doda i dosta bajat i blag humor, strepnja daleko nadilazi nadu”, kaže Vojnov.
Galerija
Bonus video:
