Bivši načelnik Centra bezbjednosti u Herceg Novom Milorad Ivanović rekao je juče da je 1992. godinu, akciju privođenja Muslimana i Srba radi deportacije, bez njegovog znanja i odobrenja izveo njegov tadašnji pomoćnik, sada pokojni Damjan Turković.
U ponovljenom sudskom procesu devetorici pripadnika MUP-a Crne Gore optuženima za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, Ivanović je rekao i da je, 23. maja 1992. bio kući u Podgorici, sa porodicom, kada je stigao telegram od, takođe pokojnog ministra crnogorske policije Pavla Bulatovića da se privedu sva lica starosti od 18 do 60 godina.
Pred specijalnim vijećem sudije Milenke Žižić juče je u Višem sudu u Podgorici počelo ponovljeno suđenje za nezakonito preseljenje Muslimana i Srba u maju 1992. iz Crne Gore vlastima Republike Srpske.
“Ne priznajem izvršenje krivičnog djela. Tačno je da je akcija sprovedena po naredbi ministra Pavla Bulatovića 23. maja 1992. koja se odnosi na čitavo područje Crne Gore, a odnosila se na sve vojne obveznike starosti od 18 do 60 godina. Od petka 22. do ponedjeljka 25. maja 1992. bio sam u Podgorici sa porodicom i nijesam se nalazio u CB-u Herceg Novi. Akcija privođenja i hapšenja izvedena je bez mog znanja i odobrenja”, kazao je Ivanović.
On je objasnio da je za akciju saznao 25. maja kada je došao na posao.
Užem kolegijumu u CB-u tog jutra, kako je ispričao, prisustvovali su Turković i načelnik resora DB-a u CB-u Herceg Novi Radoje Radunović.
“Turković me je upoznao sa sadržinom telegrama Bulatovića, u kojem je pisalo da su za čitavo primorje sabirni centri CB Bar i CB Herceg Novi. Toga Bulatovićevog telegrama nema u sudskom spisu. Pitao sam ga zašto me nije obavijestio. Turković je odgovorio da je akcija koordinirana iz vrha MUP-a Crne Gore, da je to rutinska akcija i da nije bilo potrebe”, kazao je Ivanović.
On je kazao da mu nije jasno kako je i zašto nestala naredba ministra Bulatovića, pojašnjavajući da je akciju hapšenja zaustavio između 27. i 28. maja 1992., iako je zvanični telegram od MUP-a, o obustavi akcije za Srbe, stigao tek 31. maja.
“Turković me je upoznao sa sadržinom telegrama Bulatovića, u kojem je pisalo da su za čitavo primorje sabirni centri CB Bar i CB Herceg Novi"
“Prema tadašnjem zakonu o policiji, ako se naredi opšta vojna mobilizacija i bez poziva svako mora biti priveden u ratnu jedinicu. Netačno je i neistinito da sam dobio telegrame iz Republike Srpske. Neistinito je da sam od optuženih Duška Bakrača i Radunovića dobijao podatke u pogledu te akcije. Nisam izdao nikakvo naređenje u vezi akcije i to isključuje moje saizvršilaštvo u izvršenju krivičnog djela jer sa ostalim optuženima nijesam učestvovao ni u jednoj radnji, nisam kontaktirao sa optuženim načelnikom SDB-a Boškom Bojovićem. Kao načelnik CB-a Herceg Novi, kod ovakvog stanja stvari, nijesam mogao da zaustavim akciju ministra policije Pavla Bulatovića. Nerazumno je da je to neko očekivao”, pojasnio je Ivanović.
Odgovarajući zamjenici specijalnog tužioca Lidiji Vukčević - da li je od dana kada je upoznat sa akcijom, pa do 31. maja kada je obustvaljena, bilo hapšenja - Ivanović je kazao da ne zna u kom obimu, ali da su oni koji su privedeni, odmah transportovan.
Odgovarajući na pitanja optuženog Radoja Radunovića, kazao je da se ne može sjetiti da li je u u telegramu Pavla Bulatovića pominjan državni tužilac.
Tadašnji službenik SDB-a u Herceg Novom Duško Bakrač odbacio je navode optužnice da je učetvovao u hapšenju izbjeglica iz BiH koji su se nalazili u toj opštini.
Objasnio je da je, kao operativac DB-a, prikupljao podatke o bezbjednosno interesantnim osobama, ali da nije imao ovlašćenja da hapsi i privodi.
“Za akciju sam saznao kasnije, nakon dva-tri mjeseca... Čuo sam da policija hapsi lica iz BIH, pa sam komšiji Ismetu Kariću rekao da bi bilo dobro da skloni sina. Nisam naredio bilo kakvu aktivnost u vezi akcije hapšenja izbjeglica. To nisu bili teroristi, i za njihovo hapšenje nije bila potrebna stručna pomoć. Hapšeni su na ulici i autobuskim stajalištima, a bilo je poznato da se nalaze u Baošićima”, izjavio je Bakrač.
Bivši načelnik sektora SDB-a u HN Radoje Radunović takođe je odbacio navode optužnice, koji ga terete da je učestvovao u akciji hapšenja izbjeglica iz BiH i deportacije u Republiku Srpsku.
“To je radila policija. U spisima predmeta nedostaje glavni dokument o ovoj akciji - nema telegrama Pavla Bulatovića. Uništen je. Nema ga. Ni jedan telegram ne priznajem za svoj, bez mog svojeručnog potpisa i službene oznake. Nelogično je da nije tada konsultovan nadležni tužilac jer je za pet-šest dana koliko je trajala akcija privedeno 70 osoba... Izbjeglice su privođene po nalogu Bulatovića, uz saglasnost državnog tužioca, jer je morala biti takva saglasnost. Nedostaje glavni akt za ovu akciju - telegram. Taj telegram nijesam vidio”, kazao je Radunović.
Bivši načelnik sektora SDB-a u HN Radoje Radunović takođe je odbacio navode optužnice
I optuženi Milisav Marković, tadašnji pomoćnik ministra policije, nije priznao krivično djelo - kazao je da mu telegram Bulatovića nikada nije dat, da ga on nije potpisao i da na njemu nije bilo njegove organizacione oznake.
On je rekao da nema veze sa započinjanjem akcije hapšenja, ali da je ona obustavljena po njegovom nalogu.
“Po mom nalogu je 31. maja 1992. obustavljena akcija vraćanja Srba... Bio sam službeno veoma zauzet 25. maja 1992. jer je toga dana u Podgorici pokušan atentat na Vojislava Šešelja, u blizini hotela Crna Gora. Nijesam postupao po nalogu Pavla Bulatovića i nemam nikakve veze sa slanjem telegrama da se privedu i vrate Srbi u Republiku Srpsku. Paunović je poslao telegram da se Srbi privedu, a ne ja. Ne tražim da Paunović bude optužen, da mu se sudi i da bude osuđen, ali ko god da je poslao taj telegram to je samo tehnički odrađen posao. Da sam dobio telegram od Pavla Bulatovića, morao bih postupiti po njemu, i ne bi bilo razloga da ga dajem Paunoviću. Kada sam upoznat sa akcijom 26. maja, taj telegram sam dobio redovnom poštom, pitao sam Pavla Bulatovića o čemu se radi. Međutim, ne mogu da govorim o detaljima jer je on sada pokojni. Rekao mi je da se taj telegram pošalje na teren i da se dogovorio da se pošalje taj telegram na teren. Kao ministar on je bio neprikosnoven. Nikada nisam dobio, a ni vidio telegram koji je potpisao Pavle Bulatović”, izjavio je optuženi Marković.
U prethodnom postupku, Sud je oslobodio od optužbe devetoricu pripadnika MUP-a. Boško Bojović, bivšeg šef SDB-a, Radunovića, Ivanovića, Bakrača, Markovića, zatim komandira stanice milicije u CB-u Herceg Novi Milorada D. Šljivančanina, načelnika SDB-a u Ulcinju Božidara J. Stojovića, načelnika OB u Ulcinju Sretena Lj. Glendžu i Branka Bujića, načelnika CB Bar.
Bojović juče nije došao na glavni pretres, pa se njemu, po odluci vijeća, sudi u odsustvu.
Suđenje se nastavlja 10. septembra.
Marković: Paunović je poslao telegram
Optuženi Milisav Marković, tadašnji pomoćnik ministra policije, nije priznao krivično djelo - kazao je da mu telegram Bulatovića nikada nije dat, da ga on nije potpisao i da na njemu nije bilo njegove organizacione oznake.
Rekao je da nema veze sa započinjanjem akcije hapšenja, ali da je ona obustavljena po njegovom nalogu. “Po mom nalogu je 31. maja 1992. obustavljena akcija vraćanja Srba... Bio sam službeno veoma zauzet 25. maja 1992. jer je toga dana u Podgorici pokušan atentat na Vojislava Šešelja, u blizini hotela Crna Gora. Nijesam postupao po nalogu Pavla Bulatovića i nemam nikakve veze sa slanjem telegrama da se privedu i vrate Srbi u Republiku Srpsku.
Optuženi Milisav Marković, tadašnji pomoćnik ministra policije, nije priznao krivično djelo - kazao je da mu telegram Bulatovića nikada nije dat
Paunović je poslao telegram da se Srbi privedu, a ne ja. Ne tražim da Paunović bude optužen, da mu se sudi i da bude osuđen, ali ko god da je poslao taj telegram - to je samo tehnički odrađen posao.
Da sam dobio telegram od Pavla Bulatovića, morao bih postupiti po njemu. Kada sam upoznat sa akcijom 26. maja, taj telegram sam dobio redovnom poštom, pitao sam Pavla Bulatovića o čemu se radi. Međutim, ne mogu da govorim o detaljima, jer je on sada pokojni. Rekao mi je da se taj telegram pošalje na teren. Kao ministar, on je bio neprikosnoven”, izjavio je Marković.
Uhapsite i naredbodavce
Svjedokinja Hikmeta Prelo, majka stradalog Amera (18), kazala je “Vijestima” da traži da budu otkriveni i osuđeni nalogodavci. “Tražim da budu kažnjeni i oni sa vrha koji su policiji naredili. Oni trebaju da kažu ko je njima naredio.
Normalno da su oni krivi, ali je kriv i onaj ko ih je poslao u ovu akciju. Oni ne smiju od nekoga da progovore”, smatra Prelo. Sejda Krdžalija iz Goražda, majka pokojnog Sanina (22), kazala je da je svjedočenje u Višem sudu u Podgorici bilo korektno, ali je ukazala na jednu neprijatnost.
"Normalno da su oni krivi, ali je kriv i onaj ko ih je poslao u ovu akciju. Oni ne smiju od nekoga da progovore”, smatra Prelo
“Tražim da se i naredbodavci kazni. Bilo nam je neprijatno, jer smo sjedjeli u holu suda, u istom u kojem su sjedjeli i optuženi. Oni nas zaista nisu ni krivo pogledali, ali nam nije bilo jednostavno, jer smo sjedjeli preko puta njih. Trebali su nas odvojiti, kao prethodni put kada smo svjedočili. Niko nas nije provocirao i sve je bilo u redu. U sudu su bili jako ljubazni prema nama”, dodala je svjedokinja.
Snažan politički uticaj
Iz Centra za građansko obrazovanje (CGO) apelovali su na pravosudne organe da u ponovljenom postupku ne dozvole ponavljanje grešaka iz prethodnog postupka i pokažu neupitnu posvećenost vladavini prava i time doprinesu procesu suočavanja sa prošlošću u Crnoj Gori.
“Prilikom obaranja presude, Apelacioni sud je istu okarakterisao kao protivurječnu, konfuznu i nelogičnu. Pored brojnih kontroverzi koje su pratile ovaj postupak, a na koje su organizacije civilnog društva ukazivale, ovo predstavlja i dodatnu ozbiljnu opomenu i pokazatelj da su u ranijem procesu napravljene nedopustive greške... Slučaj je vraćen na početnu tačku, što svjedoči o tome da spremnost za adekvatno suočavanje sa prošlošću koja se u javnom diskursu vrlo često pominje ipak ostaje na deklarativnom nivou, bez konkretnih dokaza i rezultata.
CGO ističe da dosadašnji postupci procesuiranja ratnih zločina u Crnoj Gori ukazuju na nedopustivo snažan politički uticaj na pravosudne organe što je i rezultiralo neizvedenim optužnicama za ratne zločine sa najčešće neutvrđenom krivicom optuženih i sudskim presudama koje su dodatno viktmizirali žrtve. Ratni zločini ne zastarjevaju, pa ne smije da zastari ni naša odlučnost kao društva da odgovorni za počinjene zločine budu kažnjeni”, piše u izjavi Mirele Rebronje.
Galerija
Bonus video:
