„U Crnoj Gori, a samim tim i u Nikšiću, najčešće se pominje – e mi smo bili prvi u tome i tome. Onda je problem sa drugim. Posle prvoga to drugo nikako da dođe, a da ne govorimo o trećem i četvrtom, tako da je Nikšić postao grad festivalske kulture i prisjećanja na nešto što je nekada bilo. A mi od patetike i sjećanja nemamo neke velike koristi“, priča za „Vijesti“ direktor nikšićkog Centra za kulturu Peko Nikčević.
Kultura je, kaže Nikčević koji je u Sarajevu završio vajarstvo a u Beogradu magistrirao, živa stvar i ona se stalno dešava. Ili bi makar tako trebalo da bude.
Nikšić na prekretnici
„Puno se ozbiljnih stvari ovdje dešavalo. Ali ako to traje nekoliko godina i poslije toga nastupi ’post’, nemamo mi mnogo od toga što narednih 30 ili 40 godina pričamo o tome šta je nekada bilo. Nama treba ovo danas. Kultura u Nikšiću je na nekoj vrsti prekretnice. Treba napraviti ozbiljnu strategiju, postaviti prioritete i krenuti.
"Mi smo veoma skloni da kritikujemo, što iz neznanja, što iz straha da nešto ne znamo"
Nije to ništa strašno, samo treba da stanemo na obje noge, okrenemo se ka sebi i krenemo od nule. Posebno kada je u pitanju očuvanje pokretne i nepokretne, kao i nematerijalne imovine, jer veoma lako dozvoljavamo da neko ima tapiju na nešto što je naše. Ne znam zašto bi se toga odricali“, rekao je Nikčević.
Iako smo skloni da svojatamo i ljude i djela, mnogo lakše se, smatra on, odričemo onoga što je „naše“. A tu je i ona vječita težnja da se nešto kritikuje, da se u svemu traži samo ono loše, vješto zatvarajući oči pred ljudima i događajima koji zavređuju pažnju.
„Mi smo veoma skloni da kritikujemo, što iz neznanja, što iz straha da nešto ne znamo, jer mi moramo sve znati i o svemu imati mišljenje. I onda se i ono što je dobro poništava, najbolje je ono što je sa strane, samo da ne bi neko odavde iskočio.
Kulturu kritikuju ljudi koji se nikada nijesu pojavili na nekom kulturnom događaju. Ali, zato veoma dobro znaju da li je to što je urađeno dobro ili loše“, smatra direktor nikšićkog Centra za kulturu.
Uvijek su zanimljiviji oni sa strane
Svaki grad, pa tako i Nikšić, ima puno umjetnika koji su ponikli u tom gradu ali žive i stvaraju u nekom drugom kraju ili zemlji. Nikčević smatra da te ljude Nikšić ne treba i ne smije da zaboravi ali da se mora okrenuti onim umjetnicima koji su ostali da u svom gradu stvaraju. Takvih ljudi ima dosta ali izgleda da oni postaju „zanimljivi“ tek onda kada odu odavde.
"Mi bolujemo od onoga da su uvijek bolji oni koji dolaze sa strane"
„Često pominjemo da imamo jako puno ljudi iz kulture koji su u drugim centrima. I dobro je to, ne treba ih zaboraviti, ali oni su u drugim centrima i oni su otišli iz Nikšića. Čini mi se da jedan dio njih gleda na Nikšić kao na zavičaj kome se vraćaju s vremena na vrijeme, dok je veliki broj onih kojima Nikšić služi samo kao ’bankomat’“, kaže Nikčević.
U gradu pod Trebjesom živi 40 - 50 likovnih umjetnika ali da se za polovinu od njih i ne zna jer su „zanimljiviji ljudi sa strane nego oni koji stvaraju ovdje”,
„Mi bolujemo od onoga da su uvijek bolji oni koji dolaze sa strane. Nijesam siguran da su i Nikšić i Crna Gora uspjeli da značajno plasiraju svoje ljude. Kod nas se već nekoliko godina afirmiše samo desetak ljudi koji imaju mišljenje o svemu i koji se razumiju u sve i svašta. Ostalih umjetnika kao da nema“, vidno razočaran komentariše Nikčević.
Svjestan je, kaže, činjenice da je teška ekonomska situacija i da ljude pored svoje egzistencije ne interesuju mnogo druge stvari, posebno ne kultura.
Nije sve u novcu
„Ne možemo sve odbijati ni na ekonomsku situaciju. Imamo jednu generalnu nezainteresovanost za nešto što nije egzistencija, a jedan od tih segmenta za koji postoji nezainteresovanost je kultura. Postali smo ’dekor’ za mnoge stvari i veoma važni dok je taj ’dekor’ potreban a poslije toga prestaje zainteresovanost za nas. I to ne samo na nivou Nikšića, već na nivou države“, smatra direktor nikšićkog Centra za kulturu.
Nikšić je univerzitetski grad a svuda gdje su univerziteti postoje i studentski centri za kulturu koji su izuzetno značajni
„Treba podvući crtu i vidjeti koji su nam prioriteti. Da li su nam prioriteti da se potroši ogroman novac preko kulture, da li možemo bez nečega godinu, dvije, tri, a da sačuvamo ono što imamo. Ne kažem da se treba odreći svega. Zaista ne treba i bilo bi van pameti ’zamrznuti’ stanje. Ali mislim da veliki dio novca treba da ode na zaštitu onoga što smo mi, a tu mislim na kompletnu Crnu Goru, jer se bojim da ćemo doći u situaciju da nećemo imati šta da sačuvamo“, upozorava Nikčević.
Studentski centri svuda su nosioci kulture osim kod nas
Iako često govorimo kako Nikšić ima publiku na kojoj bi joj pozavidjeli svi, Nikčević smatra da se i publika, kao i sve, stvara i njeguje. „Ne možete govoriti da imate nešto ako se to nešto ukinulo prije 40 godina. Ti ljudi koji su tada dolazili na izložbe, predstave, koncerte oni su maltene na biološkoj granici izumiranja.
Nije bilo značajnog kontinuiteta održavanja tih manifestacija da bi se sačuvala ta publika ili stvorila nova. Nikšić je univerzitetski grad a svuda gdje su univerziteti postoje i studentski centri za kulturu koji su izuzetno značajni, u nekim većim centrima čak su i nosioci kulture. Kod nas ni to nije zaživjelo“, kaže Nikčević.
„Prateći elementi“
„Postoji kod nas i ogromna količina snobovštine. Ako ’neko’ dolazi na predstavu sala je puna a ako tog nekog nema, onda nema ni tih ’pratećih elemenata’ za koje nijesam siguran da ih kultura uopšte i interesuje“, kaže Nikčević.
Galerija
Bonus video:
