Bilo je vrijeme nečuvene inflacije. Jedva čega da se moglo nabaviti. Baš sam se spremao da jedem kad mi je naišao brat.
Ponudio sam ga da podijelimo skuvani pirinač i leću.
Odbio je, rekavši kako je upravo sa mnogo boljeg ručka.
“Kako hoćeš...”, kazao sam i mirno počeo jesti.
Nije mnogo prošlo, a brat se oglasio: ”Vidim da uživaš u tome. Daj mi da probam”.
Uskoro sam čuo čudne komplimente skromnoj hrani.
“Ne razumijem: sit sam, a ovo mi je tako ukusno...’’
Dogodilo mi se da sam bio pozvan na otvaranje jednog privatnog hotela.
Bilo je uglednih zvanica. Bez prethodne najave, vlasnik hotela me zamolio da kažem nekoliko rečenica o tzv. zdravoj ishrani.
Bio sam iznenađen, no pristadoh.
“Nisam nikakav stručnjak za ishranu. Ovdje među nama ih ima. Zato ću reći samo ovoliko: Da bi hrana zaista to bila, nužno je da se steknu i neki uslovi: da je pripremljena od zdravih namirnica, na ispravne načine, s ljubavlju. Takođe i da je ispravno konzumirana od konkretne osobe’’.
U jednom telefonskom razgovoru sagovornica mi je kazala da će nešto ’’spetljati za ručak’’ jer nema volje da za samu sebe pravi ’’ceremoniju’’.
Pitao sam je: ’’Ako bih ti se najavio kao gost, da li bi se makar i najmanje potrudila oko ručka?’’ Odgovorila je: ’’Još pitaš!’’
’’Zamisli da ti se Gospod Bog lično najavi. Što bi onda?’’
Hitro je odgovorila: ’’Sa najvećom radošću bih spremila sve i aranžirala’’.
’’Zaista sam iznenađen, zar u tebi ne živi Gospod kao tvoja prava priroda? I zar sebe ne možeš tretirati kao uzvišenu osobu koja zaslužuje najdublji obzir najnježnije ljubavi? Molim te, smjesta se preni i s entuzijazmom prioni da pripremiš obrok. Lijepo aranžiraj sto. Iznesi najbolje posuđe i pribor. Ako ti ne mariš za svoj život, ko će? Radosno pjevuši dok zaigrano čistiš, sjeckaš, miješaš, čekaš da bude gotovo... To je najmanje što možeš učiniti za sebe. I budi zahvalna da možeš...’’
Na hranu utiču svi oni koji je proizvode, prevoze, skladište, prodaju i naročito oni koji je pripremaju. Ako je neko umoran, neraspoložen ili bolestan, bilo bi dobro da takav ne sprema hranu, jer će na nju prenijeti svoj negativni uticaj.
Velika je povlastica jesti hranu koju je pripremao neko vedar, zdrav, poletan, prepun ljubavi...
Neko ko voli sebe i ono što radi i one za koje radi...
Neko ko za vrijeme spremanja svu pažnju usmjerava na proces rada...
Takođe je jako važno i u kakvom raspoloženju jedemo.
Volite sebe, biće vam sve u životu ’’ukusnije’’, pa i hrana.
Ne ide obratno. Prijatno!
www.zlatnicovjek.com
Bonus video:
