Većina ljudi je mnogo puta bez uspjeha pokušala da izgubi višak kilograma pa se pretpostavlja da je mogući razlog stres, jer kada su tijelo i um pod pritiskom i stresom - dijete su nemoguća misija.
Stručnjaci ukazuju da ljudi, posebno u stresnim situacijama, osjećaju povećanu potrebu za slatkim međuobrocima i stiče se utisak da se vlastita želja ne može kontrolisati.
Doktor Akim Peters, autor knjige "Egoistični mozak" koji se bavio tim fenomenom, pojašnjava da je našem mozgu za sve procese potrebno mnogo energije i da često ide protiv ostatka tijela. "U stresnim situacijama mozak sebi vuče čak 90 odsto dnevnog unosa glukoze uprkos tome što mozak čini tek dva odsto naše tjelesne mase", kaže Peters i dodaje da nas mozak tjera na povećan unos šećera i ugljenih hidrata.
Peters ukazuje da potreba za šećerom leži u ljudskoj prirodi, ali da se ranije energija više trošila na fizičke poslove. Kad su osobe pod stresom, objašnjava Peters, reaguju na dva načina - osoba postaje depresivna ili se deblja, pri čemu depresivne osobe kod stresa zaboravljaju da jedu, a ko malo jede automatski je više pod uticajem svog psihičkog stanja.
Osobe koje povećano jedu pod stresom su smirene jer je hrana na neki način katalizator stresa. Oni dobro reaguju na pritisak i čak podstiču proizvodnju vlastitih "sredstava za smirenje" koja ublažavaju posljedice stresa, a to ujedno znači da se proizvodnja insulina ne stopira.
"Lako je reći smanjite svakodnevni pritisak i stres, ali ipak postoje određene metode koje ga ublažavaju", kaže Peters i ističe da su uvijek zdravija i bolja opcija blaže dijete nego one koje obećavaju mnogo rezultata u kratkom roku.
Osobe koje povećano jedu pod stresom su smirene jer je hrana na neki način katalizator stresa
Bonus video:
