Bratislav Dikić tvrdi da mu je glavni specijalni tužilac Milivoje Katić tokom saslušanja direktno govorio da će mu napakovati vezu sa oružjem u slučaju navodnog pokušaja terorizma i da mu je istovremeno prijetio robijom.
Bivši komandant srpske Žandarmerije prvog dana suđenja negirao je učešće u takozvanom pokušaju državnog udara u Crnoj Gori i optužnicu nazvao bajkom.
“Neistiniti su navodi da sam postao član kriminalne organizacije sa Šišmakovom i Popovom. Ne poznajem ove Ruse... Katnić mi je rekao da sam došao da učestvujem u nasilnoj promjeni vlasti. Tražio je da opozovem moje ljude.
Uputio mi je i prijetnju: 'Ja ću tebi spakovati robiju, pa neka te sud oslobodi i neka ti plati'”.
Dikić je pred specijalnim vijećem sutkinje Suzane Mugoše rekao da je 12. novembra 2016. u Katnićevoj kancelariji bilo riječi o nagodbi sa specijalnim tužiocem Sašom Čađenovićem kako bi mu se omogućilo liječenje, jer je bolestan.
“Katnić je tada izašao iz kancelarije. Kada se vratio, Čađenović mu je rekao da sam bolestan, a Katnić je stavio ruke u džepove, pogledao kroz prozor i rekao: 'A ne Saša to tako. A kome ću ja ono oružje. Ne mogu da ga stavim onim jadnicima. Spakovaćemo ga generalu. On je vojnik'”, ispričao je optuženi.
Upoznavanje
Dikić je između ostalog ispričao da je sadašnjeg svjedoka saradnika Sašu Sinđelića upoznao putem društvenih mreža, da su se kasnije vidjeli i uživo i gdje su razgovarali o njegovoj bolesti, odlasku u Crnu Goru zbog liječenja i anti NATO protesta.
On je priznao da je od tog Beograđanina uzeo pet novčanica po stotinu dolara, rekavši da je ovaj insistirao na tome i da mu je ih je dao kao pomoć za liječenje.
Tvrdi da mu Sinđelić nikada nije pomenuo postojanje kriminalne organizacije.
“Rekao sam da se liječim alternativnim medikamentima i da idem u manastir Ostrog. Rekao je da ide i on u Crnu Goru i da će njegovo udruženje učestvovati na prostestu protiv učlanjenja Crne Gore u NATO. Rekao sam da neću učestvovati na tom skupu. Naš suret je trajao 20-ak minuta. Rukovodstvo mog udruženja se složilo da pođem i ja na taj skup... Rekao sam da ću svratiti na skup i da mi se odredi kada ću biti govornik. Kada smo se treći put sreli u Nišu, rekao je da će mi naknadno javiti kada će biti skup u Crnoj Gori. Rekao sam da ću ići sa mojom tajnom prijateljicom Nikolom, a u stvari to je Kristina Hristić. Tada smo se rastali i više se nismo viđali... Piše u optužnici da sam trebao da učestvujem na skupu 16. oktobra 2016. koji organizuje Demokratski front i da držim na okupu protestante. To je izmišljeno. Nisam ni znao da postoji organizacija DF”.
Hapšenje
Dikić je ispričao da je 15. oktobra 2016. sa Kristinom bio u Budvi, kada ga je Sinđelić zamolio da pođe da uzme telefon “jer nam veza nije bila u redu”.
Saopštio je da je sa prijateljičinog broja poslao poruku da se nađu kod Delte poslije 22 sata: “Sinđelić me moli da pođem ispred Delte i da od Velimirovića uzmem telefon. Stigli smo tamo, ali ga nema. Vidio sam da stoji čovjek ispred ulaza vidno pijan. Daje mi telefon i kaže: 'Evo ti rakija od Pera'. 'Od kojeg Pera', pitam. On kaže: 'Od Sinđa'. I dodaje da mu je Sinđelić rekao da se meni jave ljudi koji su došli na protest u Podgorici, da ih ja organizujem. Pitam ga da li je taj Sinđelić lud, jer ja u Crnu Goru nisam došao da bilo koga organizujem. Zamolio me da ga povezem do kuće jer nema prevoz, a već je počela kiša. Pošli smo mojim autom prema Cetinju, a on kaže da je to prema Beranama... Poslije krenem do neke kuće i stanem da se pozdravimo. Velimirović traži da uđem u kuću da popijem rakiju. Rekao sam da sam bolestan i da ne pijem rakiju. Kada sam stao, on je otvorio vrata i rekao: 'Evo ključevi za Sinđa', a potom je istrčao. U tom momentu je čovjek u civilnom odelu kucao na staklo i rekao da je iz policije. Posle dolazi uniformisana policija”...
“Neistina je da sam trebao da predam ključeve i telefon nekom nepoznatom licu iz DF-a"
Dodao je da te ključeve nije ni uzeo:
“Neistina je da sam trebao da predam ključeve i telefon nekom nepoznatom licu iz DF-a. Kakva je to konstrukcija. To je izmišljena i iskonstruisana priča... Meni je Specijalno tužilaštvo preko Velimirovića pokušalo da podmetne telefon i oružje”.
Suđenje se nastavlja danas.
Optužnica je podignuta protiv Rusa Eduarda Šišmakova i Vladimira Popova, crnogorskih opozicionih poslanika Andrije Mandića i Milana Kneževića, kao i protiv Dikića, Predraga S. Bogićevića, Nemanje M. Ristića, Miloša G. Jovanovića, Srboljuba T. Đorđevića, Kristine R. Hristić, Branke J. Milić, Milana Ž. Dušica, Dragana M. Maksića i Mihaila M. Čađenovića.
U optužnici specijalnog tužioca Saše Čađenovića piše da je 14 osoba činilo grupu formiranu radi sticanja nezakonite dobiti i moći, nasilnog rušenja crnogorske vlasti, proglašenja izborne pobjede DF-a i sprečavanja Crne Gore da pristupi NATO alijansi.
Prema tom dokumentu, teroristička akcija trebalo je da počne u izbornoj noći 16. oktobra 2016. godine.
Kao organizatori grupe označeni su Rusi, a ostali kao članovi te kriminalne organizacije...
Mugoša zbog priče iz sudnice izbacila dio rukovodstva DF-a
Sutkinja Mugoša je tokom suđenja naredila da dio publike napusti sudnicu, jer su se, kako tvrdi, smijali i dobacivali i nakon njenog upozorenja.
U tom dijelu sudnice bili su i članovi Demokratskog fronta.
Predrag Bulatović je novinarima saopštio da nijesu pravili nered: “Mi jesmo, u trenutku kad je katastrofalnu stvar iznio Dikić - kako mu je prijetio Katnić, spontano reagovali uzdahom i izrekla nam je opomenu”, rekao je Bulatović.
Konstatovao je da ih je sutkinja izbacila bez ikakvog osnova.
“Ovdje se želi DF prikazati kriminalnom organizacijom i kriminalizovati”.
Iz DPS-a su ocjenili da su poslanici DF izbačeni iz sudnice zbog vulgarnosti, nekulture i primitivizma i da su time još jednom pokazali odnos prema državnim institucijama.
“Bez obzira na njihove namjere - pokušaje opstrukcije suđenja i rušenja optužnice - ovaj sudski postupak, možda i najvažniji u novijoj crnogorskoj istoriji, ne može biti ugrožen”.
Razjasnićemo šta su mu tužioci nudili
Branilac Dikića, advokat Milan Petrović nakon suđenja kazao je da je njegov klijent potvrdio da nije bilo nikakve organizacije državnog udara, niti njegove umiješanosti...
“Međutim, sud nije dozvolio da se izjasni do kraja. Mi ćemo u nastavku ispitivanja razjasniti zašto su ga pozivali te subote 12. novembra, šta su mu nudili, šta su tražili”.
“Ovako se sudi još jedino u Zimbabveu”
Branilac Milana Kneževića, advokat Dušan Radosavljević je rekao da je uzalud tražio riječ svaki put kada je smatrao da treba da uloži primjedbu...
“Sudija je u živom programu saopštila da ne želi da mi omogući da stavim primjedbu. Na svijetu sam čuo da postoji još jedna država u kojoj nešto takvo može da se dogodi - to je Zimbambve. Što znači da u Zimbabveu i Crnoj Gori branioci kada podignu ruku ne mogu da stave primjedbu na pitanje ili neku drugu procesnu radnju... Za nekoliko sati sam doživio da budem tri puta upozoren, jednom kažnjen i jedna prijetnja da ću biti udaljen iz sudnice. Sve je snimano. Uobičajeno normalno branilačko ponašanje je ovaj put grubo sankcionisano od strane suda”, rekao je Radosavljević.
Došao turistički, nisam amater da radim pred kamerama...
Dikić je ponovio da je sa Kristinom Hristić u Crnu Goru došao turistički.
“Opušteno smo došli, kao turisti. Fotografisao sam se ispred Skupštine ne znajući šta se dešava. Neosnovano je da sam na taj način vršio nadziranje. Pa molim vas, pa nisam toliko lud da danas idem da se fotografišem a poslije da napadam tu istu Skupštinu. Tužilaštvo nije uzelo u obzir moj profil i moje obrazovanje. Zar bi ja došao da se tako fotografišem isred Delte koja je pod video nadzorom i Skupštine, pa nisam takav amater da sa nižerazrednim Sinđelićem učestvujem u napadu”.
Bivši policajac je rekao i da nikada ne bi napao uniformisane policajce, jer je to za njega svetinja.
“Nikada ne bih napao policiju. To je još jedna neistina u optužnici. Sa kime sam ja to planirao da napadnem Skupštinu bratske države Crne Gore... Smiješno je da izvršavam nečija naređenja. Ja nikada ne izvršavam ničija naređenja”.
Bonus video:
