Hronična neispavanost opasna je za mozak.
Naučnik Mišel Belesi i njegov tim s Politehničkog univerziteta u Anconi, u Italiji, pronašao je dokaze da mozak doslovce sam sebe počinje jesti kada mu uskratimo čak i samo nekoliko sati sna.
Naučnici su do ovog otkrića došli proučavajući mozgove miševa od kojih su jedni normalno spavali, a drugi premalo. Ono što su otkrili bilo je da mozak miša koji se naspavao, reciklira oštećene sinapse i stvara nove membrane i proteine, piše Independent.
Kada dođe do fagocitoze (uništavanja starih stanica, u ovom slučaju sinapsi u mozgu), elementi tih stanica polako se recikliraju i stvaraju nove mebrane i proteine. "To znači da je fagocitoza u suštini dobra jer preventira nakupljanje istrošenih sinapsi, što bi dovelo do kvara u mozgu", objašnjava Belesi.
No, mozak hronično neispavanog miša, ima drugačiju "metodu čišćenja", s mnogo opasnijim posljedicama. Umjesto da reciklira stare sinapse, fagocitoza ih do kraja uništava, ne ostavljajući materijal za stvaranje novih proteina i membrana. To dovodi do oštećenja u sinaptičkoj komunikaciji", objašnjava Belesi.
To znači da ako je mozak hronično neispavan, ne može na vrijeme zaustaviti fagocitozu te ona do kraja uništava stanice i ne ostavlja prostora za stvaranje recikliranih, novih i zdravih stanica. Mozak u ovom slučaju sam sebe jede.
"Naučni dokazi sugerišu da postoji veza između hronične neispavanosti i Alchajmera, ali zasad je ne možemo pronaći. Potrebne su daljnje studije da otkrijemo je li neispavanost rizik za demecniju", završava Belesi.
Bonus video:
