Borovnice i spanać za bolje raspoloženje

Ostali dobri izvori cinka su rakovi, govedina, mahunarke, leblebije i indijski orah
1 komentar(a)
Spanać, Foto: Shutterstock
Spanać, Foto: Shutterstock
Ažurirano: 29.04.2017. 11:14h

Ako ste ikad iskusili blaženstvo u zalogaju čokolade ili ste se nasmješili kad vam je neko ponudio pomfrit, onda znate da vas hrana može učiniti srećnim.

Međutim, iako je tačno da vam vaša omiljena poslastica može nakratko poboljšati emocionalno stanje, trajna moć mozga da poboljša raspoloženje može proisteći samo iz dosljedne upotrebe hranljivih namirnica.

Važno je prepoznati razliku između naglog naleta radosti izazvane kolačićem i pozitivnih učinaka dugoročnog unosa hrane dobre za zdravlje mozga. Istraživači pažljivije proučavaju kako hrana može uticati na raspoloženje i buduće kognitivne funkcije i ustanovili su da ono što jedete zaista čini razliku.

Postoji mnoštvo dokaza koji pokazuju da temeljno istražena mediteranska ishrana može smanjiti rizik od srčanih bolesti, kancera i dijabetesa. To su dobre vijesti! Ta ista dijeta se takođe povezuje sa poboljšanim raspoloženjem i smanjenim rizikom od depresije i slabljenja kognitivnih sposobnosti.

Ključ mediteranske dijete leži u naglasku na povrće, voće, mahunarke, orašaste plodove, integralne žitarice, maslinovo ulje i nemasne proteine, dok se smanjuje količina prekomjerno obrađene, pržene i zaslađene hrane. Uglavnom, jedite pravu hranu, a smanjite brzu hranu.

Izdanak mediteranske ishrane je dijeta MIND (mediteranska-DASH intervencija za odlaganje neurodegenerativnih promena), koja je zdrava za mozak, a koja je zasnovana na istoj hrani, ali stavlja dodatni naglasak na konzumiranje bobica, lisnatog povrća i orašastih plodova. Istraživači su otkrili da ljudi koji se hrane prema MIND dijeti imaju bolje kognitivne sposobnosti i to toliko da su kao sedam i po godina mlađi od ljudi koji ne prate tu dijetu. Takođe su otkrili da je kod ljudi koji se hrane u skladu sa MIND dijetom rizik od Alchajmerove bolesti smanjen za čak 53 posto. Da, hranom se to može postići.

Istraživanja pokazuju da najsnažniji uticaj na zdravlje mozga pruža kumulativan i sinergički učinak svih namirnica u mediteranskoj/MIND dijeti, a ne jedna namirnica. Drugim riječima: nema određene superhrane koja će vas učiniti srećnim ili poboljšati kognitivne sposobnosti. Umjesto toga, težite zdravoj dijeti sa raznovrsnim, hranljivim namirnicama. Evo nekih sastojaka zdravih za mozak koje treba da imate na svom tanjiru i zašto bi trebalo da ih unosite:

Losos: Kod ljudi koji konzumiraju ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama obično postoji manji rizik od depresije i pozitivniji afekat, koji se definiše time koliko doživljavate pozitivno raspoloženje i osjećate radost.

Bonus: Losos takođe sadrži vitamin B-12, koji pomaže u stvaranju moždanih hemikalija koje utiču na raspoloženje. Nizak nivo vitamina B-12 je povezan s depresijom.

Probiotici: Bilo da dolaze iz suplemenata ili hrane, ove dobre bakterije nisu korisne samo za zdravlje organa za varenje. Ljudi koji uzimaju probiotike primjećuju poboljšanja u uočenim nivoima stresa i imaju pozitivniji mentalni stav u odnosu na ljude koji ne uzimaju probiotike.

Lisnato povrće: Spanać, blitva i drugo tamno lisnato povrće sadrži magnezijum, koji može pozitivno da utiče na nivo serotonina i da vam poboljša raspoloženje. Oko polovini svih Amerikanaca nedostaje magnezijum, a taj manjak je povezan sa povećanim rizikom od depresije i anksioznosti. Osim lisnatog povrća, svojim obrocima dodajte magnezijumom bogate sjemenke bundeve, brazilski orah, leblebije i mahunarke.

Borovnice: S visokim sadržajem antioksidanata poznatih kao flavonoidi, borovnice pomažu u aktivaciji moždanih putanja povezanih sa boljom kognicijom i smanjenim ćelijskim starenjem.

Ostrige: Ovaj delikates morskih plodova sadrži visok nivo cinka, minerala koji tijelo ne skladišti i koji se mora konzumirati svakodnevno. Nedostatak cinka se povezuje s depresijom. Ostali dobri izvori cinka su rakovi, govedina, mahunarke, leblebije i indijski orah.

Čokolada: Rezultati sistematskih istraživanja ukazuju na to da kakao može odagnati loše raspoloženje i zaštititi od depresije. Ispijanje toplog kakaoa bogatog antioksidansima pojačava osjećaj zadovoljstva i dovodi ljude u dobro raspoloženje. Međutim, budući da je previše šećera negativno povezano sa zdravljem mozga, konzumirajte crnu čokoladu i neka vam porcije budu kockica ili dvije dnevno, prenosi Danas.rs.

Bonus video: