Srpski film “Šavovi” na nedavno održanom filmskom festivalu u Berlinu osvojio je dva priznanja i to Europa Cinemas Label kao najbolji evropski film u programu Panorama, ali i nagradu publike. Odmah zatim, režiser Miroslav Terzić, u razgovoru za Play otkrio kako je došlo do ideje za snimanje ovog ostvarenja, ali i koliko je za njega značajan uspjeh koje je ono postiglo.
Rađen u srpsko-slovenačko-hrvatsko-bosansko-hercegovačkoj produkciji, film se pričom koja se s vremena na vrijeme proteklih decenija pojavljivala u ex-YU medijima, a riječ je o velikom broju slučajeva kada su u porodilištu bebe proglašene mrtvim, da bi se prodavale porodicama bez djece koje bi ih usvajale.
“Nagrada na Berlinalu je veoma značajna. Kako meni lično tako i za ljude koji su radili na tom ostvarenju, jer su dobili satisfakciju u tome da publika voli naš film. I ono što je možda i najbitnije, a nadamo se da će tako biti, da se osobi za koju smo radili film, a koja se zove Drinka Radonjić, i čija nas je priča inspirisala, svidi film”, ispričao je on, dodajući da će žena čija je životna priča pretočena u njegovo ostvarenje vidjeti film na beogradskoj premijeri za desetak dana.
“Veoma sam srećan i zadovoljan, a tako je i sa ostatkom ekipe. Divno je što su kritike dobre i još ljepše što publika voli naš film. I što smo uspjeli da skrenemo pažnju na ovako značajnu temu...”, odgovara Terzić.
On je prokomentarisao i činjenicu da se mišljenje publike Berlinala i žirija koji su činili Juha Elomaki (Arthouse Cinema Niagara, Tampere, Finska), Danijela Zuklić (Thalia Programm Kino, Potsdam, Njemačka) i Marlena Gabriševska (Kino Elektronik, Varšava, Poljska), poklopilo.
“Kada pravite film, gledate da ispričate priču. E sad, različiti su ukusi... nekako je ovo ispalo dobitna kombinacija da se dopadne i žiriju i velikom broju gledalaca. Nismo razmišljali o tome kada smo počinjali da radimo”, iskren je režiser.
“Nama je bilo važno da ispričamo jednu priču, iskreno, bez rezerve, bez kalkulisanja, malu intimnu borbu žene koja je spremna na sve da bi dokazala istinu i to je to. Stalno govorim da smo mi željeli samo da napravimo dobar film, a ostalo će doći ili neće. Prosto je nebitno, važno je da mi imamo nešto sa čime smo vrlo zadovoljni, a ovo sve preko toga je samo predivan poklon”, smatra on.
Iz filma ŠavoviNakon Berlinala, ostvarenje će najvjerovatnije biti prikazano i na drugim festivalima, ali Terzić za sada nema precizne informacije o tome.
“Sada će biti prikazan na beogradskom Festu, a onda počinje bioskopski život, ali sve zavisi od našeg svjetskog distributera. Znam da su ljudi veoma zainteresovani, ali gdje će i kada biti prikazan za sada nemam tačne informacije”, odgovara on.
Na pitanje koliko je bilo teško snimati film sa tako osjetljivom tematikom poput nestanka novorođenčadi, a uz to i poznavati ženu koja je to proživjela, režiser kaže da je to imalo i svoje prednosti i mane.
“Sa jedne strane je bilo lakše, jer smo imali ‘role model’ prema kojem smo i na osnovu kojeg smo i gradili lik glavne junakinje i sve ostalo. Sa druge strane je bilo teže, jer imate jednu dozu odgovornosti prema osobi čije ste elemente života pozajmili”, smatra on.
“Samim tim je nas je ta velika odgovornost sve natjerala da se potpuno posvetimo ovom projektu i da u cijelom tom procesu niko ne štedi sebe. Počev od Snežane (Bogdanović) koja je igrala ulogu Ane, baziranu na liku Drinke, pa dalje do svih nas koji smo morali da budemo istiniti i pošteni prema toj priči i prema njenoj borbi koja veoma dugo traje, skoro dvadeset godina”, zaključuje Terzić.
Iz filma ŠavoviIako je veći dio podataka za film dobio iz priče Drinke Radonjić, režiser je neke djelove uzeo iz slučajeva drugih žena, odnosno porodica, čije su tužne i nevjerovatne priče iznošene u medijima.
“Šabloni svih tih slučajeva su manje više isti, ali osnova nam je bila Drinkina priča na koju smo dodavali ili oduzimali neke elemente koji su nama zbog dramaturgije bili bolji”, ispričao je on.
“Kad uđete u sve te slučajeve postoji jedan obrazac, a to je - majka se porodi, kaže joj se da beba nije dobro, pa da je umrla, ne pokaže joj se tijelo, pod izgovorom da dijete loše izgleda i da je bolje da ga ne vidi...
Dokumenti su nepotpisani, obdukcija takođe, datumi rođenja i datumi smrti su u raznim knjigama upisani pod različitim datumima, u različitim vremenima. Nekad je vrijeme smrti upisano prije vremena rođenja. To je jedno administrativno šibicarenje u kome se lako gubi trag djetetu, a poslije gdje završi, to je već drugi film”, smatra režiser.
Terzićevo ostvarenje će 1. marta biti prikazano na Festu u Beogradu, a već 7. marta počeće i prikazivanje u srpskim bioskopima.
“Kada će publika u regionu moći da ga vidi ne znam tačno, ali ćemo svakako gledati da budemo svuda prisutni. Sve zavisi od lokalnih distributera, ali ja se nadam vrlo brzo”, najavljuje režiser.
Natjeraćemo ljude da se zapitaju kako tako nešto može da se dešava u njihovoj sredini
Miroslav Terzić nada se da će film “Šavovi” imati uticaja i efekta na javnost.
“Naravno da se nadamo. Ne znam koliki će efekat da bude. Sigurno ćemo skrenuti pažnju javnosti na ovu strašnu temu. Mislim da je to veoma značajno i da je i to veliki doprinos”, priča on i nastavlja:
“Ako uspijemo da skrenemo pažnju na jedan slučaj i da on bude doveden i riješen do kraja, onda smo uradili veliku stvar. Mada kažem, ne znam koliki će efekat ovog filma da bude, ali svakako ćemo natjerati ljude da se zapitaju kako tako nešto može da se dešava u njihovoj sredini”.
Iz filma ŠavoviRealizovao 18 godina staru ideju
U sedmoj umjetnosti projekat uglavnom počinje tako što scenarista traži režisera i produkciju koji bi priču pretočili u film, ali u slušaju “Šavova” dešavanja su tekla obrnutim smjerom.
“Prije nekih 18 godina trebalo je da postanem otac, očekivao sam prvo dijete i tada sam u nekim novinama pročitao priču o ukradenoj djeci. Za mene je to bilo ‘vjerovali ili ne’. Nekako sam bio zatečen time”, prisjeća se on i dodaje da ga taj članak inspirisao da započne istraživanje.
“Ušao sam u arhiv Politike, nabavio silne televizijske priloge i novinske tekstove i riješio sam da o tome snimim film. Potom sam u dva navrata pokušao da napravim scenario, ali nisam bio zadovoljan, a onda se nekako u međuvremenu pojavila Drinka Radonjić. Kontaktirao sam i Elmu Tataragić i pitao je da mi se pridruži, da mi to zajednički uradimo”, prepričava Terzić.
Kako je otkrio u razgovoru za “Play” do Radonjić, koja je jedna od žena čija je beba oteta u porodilištu, pod izgovorom da je preminula, došao je sasvim slučajno.
“Upoznao sam tu krojačicu iz Beograda, igrom slučaja jer sam kod nje odnio pantalone na skraćivanje i saznao da je ona jedan od najpoznatijih slučajeva. Ona se i dan danas bori u okviru sedam različitih sudskih postupaka protiv NN lica”, nastavlja režiser.
“Pitao sam je da li bi željela da mi ispriča svoju priču, ona je to drage volje uradila i poslije toga je sve bilo lako. Uz pomoć tog intervjua sam postavio strukturu sa Elmom, ona je počela da piše i onda, kako to u ovim kreativnim procesima izgleda, malo po malo, napravili smo scenario, a poslije toga i film”, pojasnio je on.
Bonus video:
